Blaženi u neznanju

Zahvalio bih se Draganu Ambroziću što je u članku pomenuo Dis-patch festival i naš „skromni doprinos“ rasvetljavanju teme muzičkog izdavaštva zainteresovanim pojedincima i uglavnom nezainteresovanim profesionalcima srbijanske „muzičke industrije“. Čini se da će, kao i u većini stvari (priključenje Evropskoj uniji, na primer), Srbija postati sposobna da funkcioniše u nekom željenom sistemu tek u trenutku, ili nakon trenutka, kada ga sve druge države ili subjekti napuste i već pređu na neko novo, naprednije i svakako ustrojstvo koje će više korespondirati sa realnošću, jer nam to ovde slabo ide od ruke.

S obzirom da nema materijala za bilo kakvu polemiku na ovu temu, jer se skoro ništa ni ne dešava, to i nije bio razlog za moju reakciju, već malo, dodatno podsećanje da ovogodišnji paneli na temu „Future of Music Disitribution“ u okviru šestog festivala Dis-patch, uz prisustvo predstavnika različitih modela izdavača i „antiizdavača“ iz Evrope, V. Britanije i regiona, nije bila naša prva akcija na ovom polju. Naime, 2005. godine održan je, u saradnji sa British Councilom, dvodnevni seminar „Record Labeling“ u potpunosti posvećen nezavisnim izdavačkim kućama i kompletnom sistemu muzičkog izdavaštva i publishinga, uz učešće 20-ak pojedinaca i dvoje predavača iz Francuske i V. Britanije, među kojima nije bio nijedan predstavnik veće ili manje beogradske/srpske izdavačke kuće, ili šire. Verovatno, po običaju, već sve znamo, ali proklete okolnosti nam ne dozvoljavaju da bilo šta ostvarimo.