Bezbroj može biti devet

Komentarišući tekst „Političko nasledstvo Zorana Đinđića“, čitateljka Svjetlana Rašić kritikovala je procenu autorke Tamare Skrozze da je Vladimir Beba Popović, bivši šef vladinog Biroa za komunikacije, „dao bezbroj intervjua“. Ona navodi spisak od devet intervjua i kaže da nam se zbog novinarkine navodne greške „pružila sjajna prilika da precizno utvrdimo ono što ni matematičkoj nauci dosad nije uspelo – koliko tačno iznosi bezbroj“.

Međutim, bezbroj zaista može biti devet. Bezbroj inače nije broj, što i sama reč kaže. Ovaj pojam ne mora da znači isto što i beskonačno, mada se često olako izjednačava sa beskonačnošću u matematici. Bezbroj nikada nije bio matematički pojam, nigde se tako ne definiše, niti ga matematičari koriste u ovom smislu.

Pošto bezbroj u svakodnevnoj upotrebi najčešće označava vrednost neke zavisne veličine koja raste tako da ne vidimo gde se zaustavlja, on bi u matematici mogao odgovarati i graničnoj vrednosti funkcije kad njen argument teži beskonačnosti. Međutim, funkcije u tačkama prekida ili beskonačnosti i te kako mogu težiti konačnoj vrednosti, a u nekim slučajevima i broju devet. Samo jedan od „bezbroj“ takvih mogućih primera je racionalna funkcija (1+27x)/(1+3x) čiji se limes lako izračunava:

Očigledno da se rečju bezbroj ipak može nazvati neka brojna vrednost, što, uostalom, najviše zavisi od toga kako shvatite taj pojam. A ljutiti komentar Svjetlane Rašić bi imao nekog smisla samo da je autorka Skrozza pogrešno napisala kako je Popović dao beskonačno mnogo intervjua.