Vau

Nije onomatopeja laveža, već transkripcija engleskog uzvika wow.

Uzvik kojim se izražava iznenađenje, začuđenost, zadovoljstvo, bol itd. – kaže Vebster. U slengu još: izuzetna, uspešna, uzbudljiva i tome nalik osoba ili stvar.

Iz američkih filmova i literature nekako smo navikli da je to prvenstveno dečji usklik iznenađenja, začuđenosti, zaprepašćenja itd.

Pa, ili je američka državna sekretarica Hilari Klinton samo jedno veliko dete, ili samo ona zna šta je značio njen „vau“ na SMS o ubistvu Muamera Gadafija. Jer, dan pre no što će u Kabulu primiti taj SMS, ona je u Libiji lično od pobunjenika naručila Gadafija, živog ili mrtvog. Dan pošto su emitovani prvi snimci krvavog početka nove libijske demokratije, Hilari se diskretno i odmereno priključila zahtevima da se ubistvo istraži – pod okriljem UN-a.

E, sad: UN je to što jeste, pa neke zahteve čuje, za neke je gluv, i obrnuto. Dovoljno je podsetiti na sudbinu zahteva Srbije da se ispitaju optužbe za ilegalnu trgovinu ljudskim organima. Tog svog mandata Ujedinjene nacije su se dostojanstveno odrekle u korist Evropske unije koja se, eto, već više od godinu dana muči da sastavi ekspertski tim koji će, valjda, ustanoviti i gde su mu granice angažovanja.

Koliko god da mu je lako, nije lako generalnom sekretaru Ban Ki Munu. Nismo čuli njegovo wow! na ovonedeljnu izjavu kolege mu generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, da u nekim slučajevima NATO mora da interveniše bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Nije idealno, ali se na Kosovu pokazalo „posmatrajući u istorijskom svetlu – da su svi saglasni da je to bilo ispravno“, smatra on.

Ovde mi se naročito sviđa sekretarski pogled „u istorijskom svetlu“ i opšta saglasnost o ispravnosti – i poštenju, valjda. Jer, isti sekretar je u sledećoj rečenici izjavio da je NATO operacija u Libiji „bila jedan veliki uspeh, sa 25.000 izvedenih letova i 10.000 izvršenih napada bombama, bez potvrđenih civilnih žrtava uzrokovanih od strane NATO-a“.

Doslednost ovog svetskog sekretarisanja konačno je potvrdila izjava SAD da, zbog prijema Palestine u punopravno članstvo Organizacije UN-a za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) to telo međunarodne zajednice – više neće finansirati.

Kažu da su poslednje reči nedavno preminulog Stiva Džobsa bile: „O vau, o vau, o vau“.

Vaistinu, wow!