Nije onomatopeja laveža, već transkripcija engleskog uzvika wow.
Uzvik kojim se izražava iznenađenje, začuđenost, zadovoljstvo, bol itd. – kaže Vebster. U slengu još: izuzetna, uspešna, uzbudljiva i tome nalik osoba ili stvar.
Iz američkih filmova i literature nekako smo navikli da je to prvenstveno dečji usklik iznenađenja, začuđenosti, zaprepašćenja itd.
Pa, ili je američka državna sekretarica Hilari Klinton samo jedno veliko dete, ili samo ona zna šta je značio njen „vau“ na SMS o ubistvu Muamera Gadafija. Jer, dan pre no što će u Kabulu primiti taj SMS, ona je u Libiji lično od pobunjenika naručila Gadafija, živog ili mrtvog. Dan pošto su emitovani prvi snimci krvavog početka nove libijske demokratije, Hilari se diskretno i odmereno priključila zahtevima da se ubistvo istraži – pod okriljem UN-a.
E, sad: UN je to što jeste, pa neke zahteve čuje, za neke je gluv, i obrnuto. Dovoljno je podsetiti na sudbinu zahteva Srbije da se ispitaju optužbe za ilegalnu trgovinu ljudskim organima. Tog svog mandata Ujedinjene nacije su se dostojanstveno odrekle u korist Evropske unije koja se, eto, već više od godinu dana muči da sastavi ekspertski tim koji će, valjda, ustanoviti i gde su mu granice angažovanja.
Koliko god da mu je lako, nije lako generalnom sekretaru Ban Ki Munu. Nismo čuli njegovo wow! na ovonedeljnu izjavu kolege mu generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena, da u nekim slučajevima NATO mora da interveniše bez rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Nije idealno, ali se na Kosovu pokazalo „posmatrajući u istorijskom svetlu – da su svi saglasni da je to bilo ispravno“, smatra on.
Ovde mi se naročito sviđa sekretarski pogled „u istorijskom svetlu“ i opšta saglasnost o ispravnosti – i poštenju, valjda. Jer, isti sekretar je u sledećoj rečenici izjavio da je NATO operacija u Libiji „bila jedan veliki uspeh, sa 25.000 izvedenih letova i 10.000 izvršenih napada bombama, bez potvrđenih civilnih žrtava uzrokovanih od strane NATO-a“.
Doslednost ovog svetskog sekretarisanja konačno je potvrdila izjava SAD da, zbog prijema Palestine u punopravno članstvo Organizacije UN-a za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) to telo međunarodne zajednice – više neće finansirati.
Kažu da su poslednje reči nedavno preminulog Stiva Džobsa bile: „O vau, o vau, o vau“.
Vaistinu, wow!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
