Štroka

I dan-danas po Beogradu možete naići na društvene frizerske salone „Higijena“. Pretpostavljam da će i njima privatizacija doneti neke nove, zvučnije nazive, neka imena koja neće biti iz prebrendovskog doba kao što je to bila „higijena“. Šteta. Ionako nas bije glas da trošimo jedva jednu i po pastu za zube godišnje, pa nije zgoreg da nas frizerski saloni povremeno podsete da je i kosa stvar higijenskih navika. Naročito sada kad gledamo reklamu za šampon u kojoj impresario (tako nam se bar predstavlja na početku spota) ne pere kosu danima i još se time ponosi. Kao, pošla je na turneju s nekim vokalno-instrumentalnim sastavom pa valjda zato ne može da opere kosu. Ne razumem – po glamuru koji vidimo ne bih baš rekla da spavaju u kombiju i nastupaju po neugrejanim zadružnim i vatrogasnim domovima. Pa zašto onda impresario ne može da opere kosu, makar jednom u sedam dana? Računam, ako je turneja – onda se puno putuje, oznoji se čovek, bude tu i prašine i duvanskog dima, prirodno je da se kosa usmrdi i uprlja. Nadam se da jadnica bar uspeva da se plakne povremeno. Postajem sumnjičava – da li nosi crnu haljinu zato što se, kako to obično kažu žene, „belo brže prlja“, (crno se prlja isto kao i belo, samo se ne vidi, al´ dobro sad) i brinem da se ne zaladi onako razgolićena na bini, mislim – ako joj je već toliko hladno da opere kosu. Dođe mi da se javno izvinim našim ženama koje sam sretala po plažama – onima što kod kuće smontiraju sarme po glavi i dve nedelje plivaju pačjim stilom samo da im frizura potraje do povratka kući. Da sam znala da su i one impresariji, ne bih im tako strogo sudila.

Ako već štroka ulazi u modu, mogli bismo da počnemo da kačimo one markice „since“ kao oznaku tradicije. Pa kad muškarac sedne i prekrsti noge, sa čarape visne etiketa „since pretprošla subota“. Ili: potkošulja since Sveti Jovan (ovo već zvuči kao brend). Smislila sam štos i za donji veš, ali me je sramota da napišem.

Nešto razmišljam, ako robna marka „Higijena“ više neće da se koristi za frizeraje, možda bi table s natpisom mogli da ustupe nekim institucijama vlasti? Sad kad smo poskidali petokrake i Titove slike, a oko novih simbola se još nismo dogovorili, možda bi u međufazi trebalo da pokačimo „higijenu“? Čisto kao podsetnik. A da nam treba higijena, treba nam. Za početak, jedna velika metla. Mnogo smo je priželjkivali i mnogi su je najavljivali, ali – ili je metla deficitaran proizvod ili niko neće da je uzme u ruke (uprkos preporuci ministra za rad da bi i doktori nauka trebalo da se zaposle kao čistači). Zatim sapun – zamislite da u novoj skupštini visi sapun kojim bi oprali usta svakom ko prostači za govornicom. Taj sapun bismo posle mogli da nosimo malo i u kojekakve medije – da se operu usta i svima onima koji su vršili nuždu po stranicama i TV stanicama. Možda bi valjalo uvesti i neko sredstvo za otpušavanje kanalizacije – da izbegnemo ovoliko izlivanje fekalija? Predlažem da dovedemo i onu grguravu iz TV spotova koja bi povremeno podvriskivala: Ali ovo nije dovoljno beeelo! sve dok se ne očisti sva nagomilana prljavština.

Ili da se ipak poduhvatimo one motke (znate vi vrlo dobro na kakvu motku mislim) koju je trebalo odavno da uzmemo? Pa makar to bila i nehigijenska metoda.