U Beogradu se 22. oktobra održava simpozijum „Istraživanja u neurološkoj rehabilitaciji“. Skup organizuju Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd, Društvo za neuronauke Srbije, Udruženje neurologa Srbije i Udruženje fizijatara Srbije, a prisustvovaće mu eminentni stručnjaci iz ovih oblasti. Prema rečima predsednika Organizacionog odbora simpozijuma, dr Lasla Švirtliha, program obuhvata različite aspekte iz oblasti neurološke rehabilitacije – od predavanja o bazičnim istraživanjima, preko bioinženjeringa i procene funkcionalne sposobnosti do neurologije i neurorehabilitacije. „Za neurološku rehabilitaciju najvažniji je multidisciplinarni pristup. Zato će za kolege koje prisustvuju skupu i koje se neurološkom rehabilitacijom bave na direktan ili indirektan način, ovo biti dobra prilika da zajedno razmotre probleme, ali i da na osnovu tuđih iskustava dobiju i neke nove ideje koje bi mogle unaprediti ovu oblast“, kaže dr Švirtlih za „Vreme“.
Osim praktičnog i naučnog značaja, simpozijum o neurološkoj rehabilitaciji ima i sentimentalnu notu – posvećen je pokojnom profesoru Petru Arežini. „Prof Arežina je među prvima shvatio da nema napretka u našoj struci ukoliko ne pratimo bazična istraživanja i ako se ne uključimo u istraživanja drugih struka. Njegova najlepša osobina bila je to što je uvek težio da podigne nivo kvaliteta rada i da motiviše i pomaže mladim kolegama da unaprede svoje znanje“, kaže dr Švirtlih. „Koristeći svoja poznanstva u inostranstvu, prof. Arežina je mnoge mlade kolege poslao van granica naše zemlje da nauče nešto novo i da to novo znanje primene kod nas.“
Nažalost, prof. Arežina deli sudbinu mnogih dragocenih ljudi koji su više priznanja za svoj rad dobili u inostranstvu, nego u svojoj zemlji gde su proveli ceo radni vek. Zahvaljujući njemu i još nekim njegovim kolegama, medicina nekadašnje Jugoslavije je bila visoko cenjena u celom svetu. Značajan trag u svetskoj istoriji medicinske robotike ostavili su upravo jugoslovenski akademici Rajko Tomović i Mihajlo Vukobratović.
Tomović je 1963. godine napravio prvu veštačku šaku sa pet prstiju u svetu, a Vukobratović, devet godina kasnije, prvu mašinu za hodanje invalida. „Beogradska šaka“ akademika Tomovića danas se nalazi u Muzeju robotike u Bostonu, a „spoljni skelet“ akademika Vukobratovića u Muzeju robotike u Moskvi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
