Naoružane izbeglice

Snijeg pao na behar na voće (koštuničavo), a premijer pritegao opanke, pa međ’ narod. Na RTS-u kažu da će obići celu Srbiju, da se porazgovara s ljudima i objasni šta vlast radi. Zato je valjda krenuo od maline, naše uzdanice i veze s Evropom. Pa neće valjda od čipsa (ekološkog) što se pravi u Koštunićima. Domaćin seo premijera na čelo sofre, pa raspalio s pitanjima, sve iz glave. Nije to k’o u Slobino vreme, da se vešaju venci paprika na junačke grudi, ili da samo Milošević pita, a svi se samo smeškaju i klimaju glavom.

Nesrećni Mahmut Bakali ušao je u istoriju televizije kao čovek koji je Srbe naučio osnovama albanskog jezika. Ostali svedoci dosad samo doprinose konfuziji u haškoj sudnici. Ono što me iznenadilo jeste oduševljenje ovdašnjih advokata Miloševićevim nadljudskim pravničkim sposobnostima. Svoju fascinaciju gospodin Toma Fila izrazio je rečima iz bokserskog vokabulara. Sloba je Bakalija rasturio, nokautirao, i tako dalje. Želeo sam da čujem šta ljudi iz pravničke struke imaju da kažu o suđenju, a dobio sam putem televizije komentare koji su bleda kopija Jovana Memedovića.

Pošto predsednik u Hagu vodi 1:0, osokolila se i ekipa s Pala. Radovanova majka piše sinu pismo i preko televizije šalje mu poruke lične prirode. A gde stara majka drži sinovljevu sliku s kojom se često razgovara?

Na televizoru, naravno, istaknutom mestu u svakom našem domaćinstvu. Mi nemamo ognjišta, ni kamine gde bi (k’o kod Amerikanaca) bile izložene porodične fotografije, diplome i trofeji, mi dragocenosti držimo na televizoru.

Čak i premijer Srbije pominje naoružane izbeglice koje bi u slučaju hapšenja Mladića digle u Srbiji bunu. Izbeglice se mogu pobuniti zbog gladi, uslova u kolektivnim smeštajima, zbog neizvesne budućnosti, ali duboko sumnjam da bi neko životom branio Mladića ili Karadžića.

Izbeglice i (kakav ironičan eufemizam) privremeno raseljena lica velmože prošlog režima nazivali su fašistoidima, ratnim huškačima, neradnicima, profiterima, nova vlast ih koristi kao paravan za sopstvenu neefikasnost. Sirotinjo, i bogu si teška!

Kad nema druge zabave, zna se šta narod radi. Veliki erotski pregalac Nole Sellak, na TV Košavi jednom nedeljno golica maštu gledalaca kvaziprovokativnim sadržajem. Kako emisije odmiču, njegov pogled dobija sve neobičniji sjaj, komentari su sve lascivniji, a ankete na ulicama sve nametljivije. Te volite li pozu 69, te volite li oralni seks, narod beži, sklanja glavu, a ima i onih što vole da apsolviraju temu, samo teoretski. Od Noleta sam saznao da je seksualna radnica Vesna Počuča Šana na Dan zaljubljenih otvorila svoj seksi-šop. Ima igračaka za heteroseksualce, homoseksualce, a uglavnom su tu pomagala za usamljenike. Serija „Seks i grad“ daje prve rezultate, oslobađa se narod, mada gazdarica apeluje na to da se više radi na natalitetu. Probale se i torte, ko voli onu mušku stvar, ko voli onu žensku, sve ima. Za uspomenu, Nole se usliko sa Šaninim poprsjem.

U Dnevniku sam video prilog o Majdanpeku, kažu, to je grad duhova. Beži narod, nema posla, stanovi se prodaju u bescenje. Ja se setih kako Nole emituje priloge svojih gledalaca u stilu, moja žena – moj šampion! Slučajno ili ne, težište erotske revolucije nije više u Vojvodini, već se pomera ka istočnoj Srbiji. Bili ljudi u pečalbi, videli svašta, ‘oće i u domovinu da donesu iskustva. Šta bi nam falilo da umesto propalih rudnika, koji zagađuju okolinu, prelepi krajolici oko Negotina, Bora i Majdanpeka, budu centri erotskog turizma. Da se ne lažemo, erotika i turizam ne idu jedno bez drugog.

Pošto pomenusmo dijasporu, produkcija Južni vetar, vratila se na YU info kanal. Irena Kruška s neverovatnim gostima koji imaju ludačke nadimke. Moto emisije glasi „Mikrofon je vaš“, a dok je gledate, prosto možete da osetite svu teskobu gastarbajterskih autobusa, bluza, vikend tezgi, narodnjaka koji im otimaju pare na sevdah. Nema tu glamura kao na Pinku, samo surova pravila kafanske svirke. Nema zezanja, mora da se svira!