Međuvreme

Garda svetog cara Lazara: Zveckanje oružjem

„Imamo specijalnu bombu koju je izmislio srpski naučnik Nikola Tesla, ali ona ipak neće biti bačena na Kosovo jer ćemo Šiptare pregaziti i ovako. Imamo u našim redovima Generalštab i načelnika, ali vam ne mogu reći njegovo ime jer je on na optužnici Haškog tribunala. Raspolažemo naoružanjem koje može da raketira Prištinu sa 80 kilometara.“ Ovim rečima novinarima se, ispred zgrade Skupštine Srbije, u četvrtak 22. novembra, obratio komandant samozvane Garde svetog cara Lazara, Hadži Andrej Milić. On je pisarnici Skupštine predao poziv poslanicima na rat za odbranu Kosova i Metohije i pristupnice te organizacije.

Ministar policije Dragan Jočić izjavio je da samozvana Garda svetog cara Lazara neće destabilizovati Srbiju. „Policija nema informacije o tome da je ta grupacija opasna“, rekao je Jočić novinarima u Skupštini Srbije i istakao da ni u kom slučaju neće dozvoliti bilo kome da napravi neki incident koji bi skupo koštao državu. Upitan da li će policija dozvoliti skup koji Garda najavljuje za 28. novembar na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, Jočić je istakao da „oni neće destablizovati Srbiju“. Gotovo sve stranke u parlamentu negativno su reagovale na poziv Garde i ocenile da država treba jedinstveno da nastupa prema Kosmetu.

Dva dana pred najavljeni skup na administrativnoj granici sa KiM, Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji zatražilo je od MUP-a zabranu rada Garde svetog cara Lazara. Kako se navodi u saopštenju, komandant Garde je za medije rekao da, ako Albanci proglase nezavisnost, ta organizacija „neće ostaviti kamen na kamenu i da neće poštedeti ni albanske žene i decu“. Dodaje se da zbog takvih izjava „albanska teroristička organizacija ANA kontroliše teritoriju prema Srbiji“, sa obrazloženjem da će sprečiti upad Garde svetog cara Lazara.

„Niko nema pravo da ugrozi mir i pregovarčki proces oko Kosmeta koji je u toku“, ističe Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji. U saopštenju se takođe apeluje na vojne rezerviste iz Prokuplja, Blaca i Kuršumlije da se ne odazovu pozivu na skup koji je Garda svetog cara Lazara najavila za 28. novembar u Merdaru, na administrativnoj liniji prema Kosovu.

Više nevladinih organizacija zajedničkim saopštenjem podržalo je zahtev Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu, zatraživši i zabranu svih ekstremističkih organizacija u Srbiji. Saopštenje su potpisali Beogradski centar za ljudska prava, Centar za mir i razvoj demokratije, Centar za regionalizam, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Program „Dijalog mladih“, Narodni parlament, Zelena mreža Vojvodine, Žene u crnom, Ženske studije i istraživanja.

J. Gligorijević

Energetika: Balkanska jezgra

U nedelju se u bugarskoj nuklearnoj elektrani Kozloduj na Dunavu dogodio novi incident. Zbog bezbednosti je isključen jedan od dva reaktora snage 953 MW koja još rade u ovoj centrali, ali, kako javljaju svetske novinske agencije, reaktor je operativan i nastaviće proizvodnju narednih dana. Uporedo sa tim, taman pošto su se stišale prve reakcije na nuklearnu inicijativu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, tokom protekle nedelje se mnogo razgovaralo o manjku električne energije na Balkanu. Naime, direktor predstavništva kompanije EFT u Grčkoj Atanasios Karahalios izjavio je da će zemljama u regionu Jugoistočne Evrope nedostajati 15 do 20 odsto električne energije ako se u narednim godinama ne izgrade nove elektrane. To je podstaklo dalje razgovore o podizanju novih nuklearnih kapaciteta u regionu, ali i drugih oblika elektrana, pre svega takozvanih čistih termoelektrana. Trenutno se kao jedan od glavnih razloga za energetske manjkove navodi gašenje dva reaktora u Kozloduju početkom 2006. godine. U ovoj elektrani je izgrađeno šest reaktora ruske proizvodnje, ali oni nikad nisu bili bezbedni, pa su četiri reaktora već ugašena – jedinice 1 i 2 su ugašene u decembru 2002. godine, a jedinice 3 i 4 u decembru 2006, neposredno pred ulazak Bugarske u Evropsku uniju, tako da trenutno u Kolzoduju rade samo dva reaktora izgrađena 1988. i 1992. godine.

S. Bubnjević

Dan borbe protiv HIV/side – 1. decembar: Nove procene

Napredak u metodologiji procenjivanja epidemiološke slike HIV/side u svetu doveo je do novih podataka, saopšteno je u godišnjem izveštaju Svetske zdravstvene organizacije i UNAIDS-a. Smanjenje od 16 odsto u procenjenom broju zaraženih HIV-om rezultat je metodoloških dostignuća primenjenih na podatke u Indiji i delom u podsaharskoj Africi. Za razliku od prošle godine kada je bilo procenjeno da u svetu živi 39,5 miliona ljudi inficiranih HIV-om, danas, prema najnovijim, modifikovanim procenama broj inficiranih je 33,2 miliona. Nove procene takođe kažu da je u toku 2007. godine virus HIV-a dobilo još 2,5 miliona ljudi, a 2,1 milion obolelih u toku ove godine je umrlo.

Region Centralne Evrope, u kome se nalazi i naša zemlja, jeste region sa niskom prevalencom u odnosu na ostatak Evrope. U Srbiji trenutno živi 1196 osoba zaraženih HIV-om. Tokom 2007. godine registrovano je 75 novoinficiranih, među njima 60 odsto je iz Beograda, kao i sedam puta više muškaraca nego žena. Epidemiolog Danijela Simić iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, ističe da iako je epidemiološka situacija u Srbiji uobičajena, zabrinjava porast seksualnog prenosa HIV-a (sa 15 odsto 1991. na 51 odsto 2005). Nezaštićen heteroseksualni odnos je glavni način transmisije i u nama susednim zemljama, dok je u Češkoj, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj dominantan nezaštićen seksualni odnos među muškarcima. Drugi podatak, koji ukazuje na neophodnost masovnijeg testiranja, glasi da je ove godine u Srbiji od 59 osoba kod kojih je testiranjem potvrđena infekcija, 37 njih bilo bez ikakvih simptoma (!). Naime, u početku su rizične grupe uglavnom bili intravenski narkomani i homoseksualci, a danas su to sve grupe koje podležu kriterijumima siromaštva, marginalizacije i rizičnog ponašanja (prostitutke, mladi Romi, zatvorenici, maloletnici koji su u sukobu sa zakonom ili deca bez roditeljskog staranja).

Prvog decembra, na svetski dan borbe protiv side, u Srbiji počinje kampanja „Preuzmi odgovornost“. Pored tribina, okruglih stolova, predstava, raznih vrsta edukacija, kao i prikupljanja priloga za pomoć obolelima od side, biće organizovano i testiranje na virus HIV-a na javnim mestima, u kombiju. S druge strane, kampanja je usmerena i na najslabiju tačku našeg društva, toleranciju. Jer, prema podacima, pad diskriminatornog ponašanja prema HIV inficiranim, i to minimalan pad, zabeležen je samo kod visokoobrazovane populacije.

I. Milanović

Festival autorskog filma: „Pogled u svet“

Novo izdanje Festivala autorskog filma, u organizaciji udruženja Pogled u svet, otvoreno je 27. novembra u Dvorani kulturnog centra Beograda pojekcijom filma Aleksandra ruskog reditelja Aleksandra Sokurova. Festival traje do 4. decembra, a u njegovom takmičarskom programu biće prikazano ukupno 18 filmova, među kojima su ostvarenja velikana autorskog filma: film Gradiva, Alena Roba Grijea, jednog od najznačajnijih književnika i sineasta dvadesetog veka, Boarding gate Olivijea Asajasa; kao i debitantski filmovi i novi autori koji su dobili izuzetne kritike i veliki broj nagrada: Control, Antona Korbijna o životu Jana Kertisa pevača grupe Joy Division, Dva dana u Parizu, glumice i rediteljke Žili Delpi, Letnja kiša Antonija Banderasa… . Premijerni program festivala prikazuje se u Dvorani Kulturnog centra Beograd, a prateći program festivala održava se svakodnevno u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Program pod nazivom „Autori u digitalnom mediju“ kao i reprizni program održavaće se u Art bioskopu, a reprizni program festivala u Domu kulture Studentski grad. Na kraju festivala međunarodni tročlani žiri dodeliće nagradu „Aleksandar Saša Petrović“ za najbolji film festivala, a očekuje se učešće velikog broja gostiju, reditelja i glumaca iz inostranstva.

300 litara

Zbog zamućenja tri izvorišta, Ljuberađe, Krupca i Mokre, Nišu nedostaje 300 litara vode u sekundi za normalno snabdevanje, rekao je portparol niškog vodovoda Zoran Ignjatović. „Ideja je da se u vodosistem na desnoj obali Nišave pusti tehnička voda, dok bi dve trećine grada imale potpuno ispravnu vodu za piće sa Medijane i izvorišta u Studeni čija je ukupna izdašnost oko 850 litara u sekundi“, naveo je Ignjatović. Niški vodovod predlaže ovakvo rešenje da vodosistem na desnoj obali Nišave ne bi ostao prazan, naveo je Ignjatović, ukazujući da bi prazne cevi mogle da prouzrokuju druge probleme.

Krizna komunikacija

Plan za kriznu komunikaciju mora da bude spreman pre nego što do krize uopšte dođe, rekao je u utorak ministar zdravlja Tomica Milosavljević, na otvaranju trodnevnog Simpozijuma o kriznoj komunikaciji i odnosima sa medijima u zdravstvenim vanrednim situacijama, sa akcentom na pandemiju ptičjeg gripa. Milosavljević je istakao da komunikacija u kriznoj situaciji treba da bude ojačan sistem redovnih kanala i sredstava komunikacije, koje već moramo da imamo spremne. Direktorka UNICEF-a Judita Rajhenberg je kazala da se ne sme potceniti uticaj planskog odgovora države na zdravstvene vanredne situacije, uključujući i uspostavljanje sistema komunikacije.

Odbijena jemstva

Vrhovni sud Srbije ukinuo je rešenje Specijalnog suda u Beogradu kojim se prihvata jemstvo do 100.000 evra za puštanje na slobodu optuženih u aferi „Stečajna mafija“ Nemanje Jolovića i Milinka Brašnjovića. U saopštenju Vrhovnog suda navodi se da je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da nisu jasni razlozi zbog kojih sud smatra da je predloženo jemstvo dovoljna garancija da optuženi neće pobeći ako budu pušteni iz pritvora. Odbijena je i žalba Gorana Kljajevića, Nemanje Jolovića, Sekule Pjevčevića i Milinka Brašnjovića na rešenje Specijalnog suda da im se produži pritvor za najviše dva meseca.

„Putokazi“

Na Novosadskom sajmu od 29. novembra do 1. decembra biće održan četvrti Međunarodni sajam obrazovanja Putokazi, na kojem će učestvovati oko 70 izlagača iz zemlje i inostranstva. Učešće na Sajmu potvrdili su državni i privatni univerziteti, fakulteti i akademije, visoke, srednje i specijalizovane srednje škole, turističke agencije, narodni univerziteti, centri i škole za učenje stranih jezika, studentska i omladinska udruženja i izdavačke kuće. Međunarodni karakter sajmu će dati učešće univerziteta i fakulteta iz Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Timofejev na Studiju B

Skupština grada Beograda imenovala Aleksandra Timofejeva za generalnog direktora Javnog radio-difuznog preduzeća Studio B. Na istoj sednici razrešen je dužnosti v.d. generalnog direktora preduzeća Studio B Aleksandar Ralev. Za zamenika generalnog direktora Studija B Skupština je imenovala Nemanju Vrankovića, koji će tu funkciju obavljati naredne četiri godine. Novi genereralni direktor Studija B Aleksandar Timofejev novinarstvom je počeo da se bavi 1987. godine na Radiju Studio B. Jedan je od osnivača NUNS-a, predavač na Akademiji umetnosti BK, a bio je urednik, autor i voditelj nekoliko stotina radio i TV emisija. Od novembra 1994. godine zaposlen je u RTV B92.

Rehabilitovan prvi Albanac

Diplomirani filozof iz Bujanovca, profesor Sevdailj Hiseni prvi je Albanac rehabilitovan u vranjskom okružnom sudu. „Podnosilac zahteva Sevdailj Hiseni bio je žrtva progona iz političkih i ideoloških razloga, čime je bio lišen prava na zaposlenje i prava na slobodu izražavanja“, navedeno je u rešenju predsednika Veća sudija Marine Anđelković. „Sud je utvrdio da sam 1983. godine primljen na mesto profesora u osnovnoj školi u selu Zarbince u opštini Bujanovac, ali da nisam mogao da radim jer mi Opštinski komitet Saveza komunista nije dao saglasnost zbog moralno-političke nepodobnosti“, kazao je Hiseni.

Najviše žalbi na duge procese

Najveći broj predstavki građana Kancelariji vojvođanskog ombudsmana odnosi se na dugotrajnost sudskih i upravnih postupaka, rečeno je u razgovorima predstavnika Kancelarije ombudsmana sa članovima Monitoring komiteta Saveta Evrope u Novom Sadu. Kako je saopšteno, predstavnici Kancelarija pokrajinskog ombudsmana naveli su da se građani žale i na probleme iz oblasti urbanizma, socijalne i zdravstvene zaštite.

Inicijativa za izmenu Zakona o crkvama

Centar za razvoj civilnog društva pokrenuo je inicijativu za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i zatražio da se iz njega izbace oni članovi koji se odnose na postupak registracije verskih zajednica. Kako je ocenjeno, pojedini članovi tog zakona doprinose diskriminaciji. Centar je izdao publikaciju pod nazivom „Smanjenje verske diskriminacije u Srbiji“, u kojoj je analizirana primena zakona. Bivši ministar vera, a sada savetnik u tom ministrastvu Milan Radulović naglasio je da taj izveštaj polazi od teze da u Zakonu postoje diskriminatorski elementi što ne odgovara stvarnom stanju stvari.

Broj nedelje

Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje, pokazali su rezultati istraživanja nevladinih organizacija predstavljeni na Okruglom stolu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. U više od 92 odsto slučajeva porodičnog nasilja počinilac je suprug ili partner, rekla je savetnica u Sektoru za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Kristina Nađ.

Život

U Sjedinjenim Američkim Državama, 19. novembra, u 81. godini, umro je Milo Radulović, čovek koji je pedesetih godina prošlog veka postao simbol borbe protiv mekartizma, čuvenog američkog lova na komuniste. Rođen je 28. oktobra 1926. kao Milo Džon Radulović. Pre nego što je postao meteorolog, a zatim se 1944. priključio Vojnim vazduhoplovnim snagama (Army Air Force), pohađao je Državni koledž u Mičigenu. Radio je na poverljivim poslovima u Grinlendu, odakle je otišao 1952. sa činom poručnika rezervnog sastava Vazduhoplovnih snaga. Najuzbudljiviji deo njegove biografije počinje 1953. godine kada je kao rizičan za bezbednost otpušten iz Vazduhoplovnih snaga. Radulovićev greh bio je to što su njegovi otac i sestra optuženi da su komunisti. Njihova krivica, s druge strane, sastojala se u tome što su, kao imigranti iz Jugoslavije, bili pretplaćeni na ovdašnju štampu. Zahtevao je saslušanje, u čemu mu je pomogao penzionisani advokat Čarls Lokvud, koji ga je zastupao pro bono. Lokvud je stupio u kontakt sa urednikom „Detroitskih vesti“, koje su objavile priču o ovoj situaciji. Radulovićev slučaj privukao je pažnju Edvarda R. Maroua, domaćina u to vreme popularne TV emisije „Gledajte sad“ („See It Now“), koja je prikazivana na CBS-u. Mesecima pre toga, Marou i njegova ekipa tražili su način kako da doskoče senatoru Džozefu Mekartiju i njegovom „lovu na veštice“, pa im je ovo bilo više nego dobrodošlo. Ekipa emisije došla je u Dekster i snimila emisiju u kojoj su se pojavili Radulović, njegov otac i advokat Lokvud, koji je tada rekao: „U svojoj tridesetdvogodišnjoj praksi nikada nisam video farsu i travestiju pravde u kakvu se ova stvar izrodila.“ Mreža CBS odbila je da emituje reklamu za emisiju, pa su Marou i producent Fred V. Frendli sami izdvojili 1500 dolara za oglas u „Njujork tajmsu“. Program je emitovan 20. oktobra 1953, osam dana pred Radulovićev 27. rođendan. Nakon prikazivanja, američka javnost promenila je ugao gledanja na mekartizam: CBS je dobio 8000 pisama i telegrama, koji su u odnosu 100:1 sadržali poruke podrške Raduloviću. Fred V. Frendli, producent emisije, ovakav preokret opisao je kao „prvi put da je bilo ko do nas osetio moć televizije“. Mesec dana kasnije, Radulović je vraćen u rezervni sastav Vazduhoplovnih snaga. Uprkos tome, imao je problema da nađe posao. Napokon, uspeo je da se zaposli kao glavni meteorolog u Nacionalnoj meteorološkoj službi na aerodromu u Lansingu, Mičigen, gde je radio sve do penzije, 1994. godine. O Radulovićevom slučaju, Majkl Renvil napisao je knjigu Udariti na kralja: tačka preokreta u Mekartijevom lovu na veštice (To Strike at a King: The Turning Point in the McCarthy Witch–Hunt). Priča o CBS-ovoj emisiji dramatizovana je 2005. godine u filmu Džordža Klunija Laku noć i srećno (Good Night, and Good Luck), koji je bio nominovan za Oskara. Radulović je bio konsultant na ovom filmu i pojavljuje se u originalnim snimcima iz emisije. Umro je u Lodiju u Kaliforniji, od posledica dva šloga. Za sobom je ostavio tri ćerke i unuka.

J. Gligorijević