Međuvreme

Valjevo: Domaćini

Vele, i sa najvišeg mesta, da je Velja Ilić najbolji ministar. Izmerili i da je najpopularniji. Jedan što je političar rek’o da je to zato što Velja najbolje i ministarski ume da pojede, popije i opsuje. I kad se to sabere sa onim njegovim kućama za ugrožene i ostalim asfaltima, koje ko da finansira iz svog džepa, nema da fali, i stranka jača. Trenutno Velja ima 16 predsednika opština u Srbiji. I dalje napreduje u tako tom pravcu, vele da je Velja oborio Martića iz DS-a u Užicu, i da se sa svojim asfaltom viđa na terenu gde god ima ponovljenih lokalnih izbora. Vele da mu je cilj da preuzme lokalnu vlast u centralnoj Srbiji, imao Čačak, Niš i Valjevo, dobio Kraljevo, i Kragujevac ko da je njegov, napao je Užice, plan je izlazak na Drinu. Čini se da je takav Velja, sa sav taj asfalt i onim što uz njega ide koalicioni adut Koštunici za predstojeće izbore. Ali, ima tu i međutim, dakle mogao bi Koštunica, ili pre njegov račundžija Šami, da izračuna da je Velja bio i adut Vuka Draškovića, na čijoj je listi prvi put uzeo vlast u Čačku, da je na toj vlasti ostao uz pomoć Đinđića, da je u Skupštinu Srbije ušao na istoj listi sa Vukom, da je potpis’o neki protokol o saradnji sa Karićem, i da je sve asfaltirajući svima njima domaćinski okrenuo leđa. Istina, ima i drugo međutim, možda je to deo najboljeg plana da se Srbija prepusti u ruke pravog srpskog domaćina. Da se to asfaltiranje privede kraju.

A kako izgleda grad u rukama srpskih domaćina primer može biti i Valjevo. Tu na čelu opštine novosrbijanac, skupštinsku većinu čine novosrbijanci sa socijalistima, radikalima i karićevcima, i šta reći – ničega ni od korova sa sav taj asfalt do krova. Jako, baš na Svetu nedelju, kao nosioci tak’og razvoja, novosrbijanci imaše redovnu izbornu skupštinu. Sastaše se u Sali bioskopa Central, koja je do kafane Central. Sala bioskopa beše puna, napred zastave Nove Srbije u krstu, oni plakati Velje Ilića, na kojima je domaćinski prebacio sako preko desnog ramena, sa porukom Domaćin na čelu, isprsili se. Spiker pozdravio sve koji su došli da daju doprinos i svečani ton, naročito funkcionere i direktore iz Nove Srbije. I predsednik opštine Jovan Tomić, koji je potpredsednik Nove Srbije, sve pozdravio sa Pomaže bog, i rek’o da ima simbolike u tome što su se sastali dan po proglašenju nezavisnosti Crne Gore, jer je sad pred svima Nova Srbija, i rek’o da je Predsednik, pa Velja, u Užicu, čuli se malo pre, zaželeo srećan rad. Javio se i Jaroslav Živanić, najavljen kao predsednik UO-a Elektrodistribucije, koji rek’o da on nije samo predsednik UO-a, nego i dekan Tehničkog fakulteta u Čačku (gde je kao predsednik komisije overio magistarsku titulu ministru Iliću), nego i predsednik Opštinskog odbora NS-a u Čačku, i rek’o da su oni stranka domaćina, da je Srbiji potreban domaćin, i da oni imaju najboljeg domaćina. Nazv’o boga, i rek’o se i jedan što je predsednik Mionice, pa iz Nove Srbije, Treba nam domaćin i nema šta da mislimo, centralna Srbija je naša, izašli smo na Drinu, Napred u nove pobede, bog je s nama, i biće sve to dobro i kako bog zapoveda. Uz ostale, reč, ispred brojne populacije Roma, dobio i Rom prezimena Ristić, domaćin Rom prvo pozdravio sve funkcionere, i rek’o da najbolje rade, onda rek’o da ova zemlja najintelegentnija, svuda proš’o nigde tak’e žene, ali da za sve to treba dobar domaćin. Onda se svi, bez da misle i kako bog i lista kandidata zapovedaju, domaćinski izabrali, i sve tako prešli u kafanu Central da daju još doprinosa i da sve to bude još svečanije.

Skupština: Tromesečni izveštaj

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković predstavio je novinarima izveštaj o radu Skupštine u prethodna tri meseca. Marković je istakao da je u 2006. godini Narodna skupština nastavila zakonodavnu aktivnost donošenjem 31 zakona, od kojih jedan broj uređuje oblasti do sada zakonski neuređene. Usvojen je i set finansijskih zakona kojima je uređena oblast tržišta kapitala. U narednom periodu, zakonski će biti regulisana oblast prirodnih resursa, tako da se na dnevnom redu sledeće sednice Skupštine Srbije nalazi Predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu. U skupštinskoj proceduri nalaze se i Predlog zakona o ličnoj karti i zakoni koji regulišu pitanja ravnopravnosti, zaštitu prava i povraćaj imovine.

Nakon što je bivša poslanica G17 plus Ksenija Milivojević vratila poslanički mandat, skupštinski Odbor za evropske integracije ostao je bez predsednika. Na sednici održanoj 5. juna, članovi odbora na ovu funkciju izabrali su Suzanu Grubješić, takođe iz G17 plus. Do izbora novog predsednika, sednici je predsedavao predsednik Skupštine, Predrag Marković, koji je prema odredbama poslovnika i sazvao ovu sednicu odbora. Novoizabrana predsednica zahvalila se članovima Odbora na izboru i izrazila nadu da će Odbor i dalje dobro funkcionisati, bez obzira na trenutni prekid pregovora sa Evropskom unijom.

Srbija: Zavezanost

Poznato je da su muško-ženski odnosi, malo je reći, specifični, i tako to i tako dalje i tome slično, ta valjda se razume o čemu je reč. Elem, izem ti poštapalicu, u Timočkoj krajini postoji verovanje da žena može da zaveže muškarca te ovaj može bude intiman samo sa onom ženskom koja ga je tako zavezala, sa sve druge jok, ništa od toga da bude intiman. To je, kako javlja naša štampa, uzrok mnogih svađa i nasilja u porodici, a neretko, vele, i ubistava. Ima i cifra, to u prošlom veku, sa nekoliko godina ovoga, dovelo do preko sto ubistava. Ima i primera, Milorad Bicanović (34 godine, okolina Bora) ubio ljubavnicu Jovanu Janković (64 godine, isto okolina Bora). Milorad dobio osam godina zatvora, a nakon izrečene presude, kroz suze, izjavio, Ne bih je ubio da me nije vezala. Još izjavio da je bio normalan muškarac, mog’o sa kojom je hteo, a onda ga Jovana zavezala, jedino s njom mog’o bude muško. Bila starija od njega 30 godina, ali se dobro slagali, čak se uselio u njenu kuću. Međutim, počele svađe, posle jedne prepirke ode kod bivše ljubavnice da potraži utehu, ali, i pored truda, od muškosti ne bi ni traga. Ta mu rekne da to nije ništa, sigurno ga je neka žena zavezala. Vrati se Jovani i s njom bude ko po loju. Stanu da se prepiru o zavezanosti, i izbode Jovanu nožem. Evo još jedan slučaj, Vladica Milosavljević, opština Majdanpek, pronađena u polju razmrskane glave, ubio je ljubavnik Nikola Dimitrijević, isto zbog zavezanosti. Lepa raspuštenica Vladica nekako zapadne za oko Nikoli i počne, krišom od žene, da se sastaje s njom. Ubrzo primeti da ne može sa ženom, a sa Vladicom sve u redu. Odmah mu postane jasno da ga je zavezala, prekine s njom, lepo zamoli da ga odveže, pretio i nožem i sekirom, ali ova ništa nije priznavala. Iš’o i lekaru, žalio se na nesanicu, preznojavanje, da ne može kod rođene žene. Svi rezultati bili dobri, ali sa ženom jok. Obilazio i vračare, i sve, do jedne, rekle mu da ga je neka vezala. Onda spazi Vladicu kako napasa stoku, priđe da proveri da li može s njom, ona pristane i sve bilo da ne mož’ biti bolje. Tada mu pukne film, uzme sekiru i počne da je udara u glavu… Đorđe Negoicić, i posle robije, osam godina zbog ubistva supruge, uveren da samo tako mog’o da se oslobodi te magije. Opasne su te mađije, kakav sifilis, sida, od njih se neko i izleči, ali kad te neka rospija veže, tu ne pomažu ni lekari ni vračare, samo ona koja te je vezala. Eto on, bruk’o se po selu, ni sa jednom nije mog’o, ali kad se odvez’o i izaš’o iz zatvora i te kako može.

Hronika: Festival

Deseti po redu Samsungov festival trčanja održan je u subotu 3. juna u nekoliko evropskih gradova, pa i u Beogradu. Iako je padala kiša, na festivalu je učestvovalo oko 4000 osoba koje su u glavnom gradu pretrčale ili prošetale stazom dugom kilometar i po. Oko 8000 učesničkih kupona bilo je podeljeno u beogradskim školama, a zainteresovani su mogli da ih dobiju i u Atletskom savezu Srbije, Sportskom savezu Srbije i u beogradskim atletskim klubovima. Samsung je, tradicionalno, dodelio humanitarnu pomoć ustanovama za osobe sa posebnim potrebama, kao i nagrade učesnicima.

Samsungov festival pokrenut je još 1995. godine, a do danas je u oko četrdeset gradova učestvovalo oko dva miliona osoba. Njihov cilj je simbolično pevezivanje ljudi i propagiranje mira i jedinstva u čitavom svetu. U Srbiji je u proseku svake godine učestvovalo oko 10.000 osoba, a pored poklona učesnicima festivala pomoć u vrednosti od preko 80.000 evra, uručena je domovima za osobe sa posebnim potrebama.

Hronika: Poljubi i ostavi

Ministarstvo zdravlja dostavilo je Ministarstvu finansija inicijativu da se sredstva od duvanskog dinara naredne godine dodatno povećaju, a kako se procenjuje pušači će u 2006. zdravstvenu kasu ojačati za milijardu dinara. Prema planiranoj raspodeli, veliki deo sredstava od duvanskog dinara biće usmeren na kupovinu opreme i lekova i prevenciju malignih oboljenja, ali i ostalih bolesti kod kojih je pušenje jedan od glavnih faktora rizika. Deo novca biće utrošen na izradu nacionalne strategije za suzbijanje hroničnih nezaraznih bolesti, otvaranje kancelarije za kontrolu duvana i mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja. Odlukom da se od svake prodate paklice cigareta po jedan dinar izdvaja za pomoć zdravstvu, naša država je prvi put pokazala da uviđa značaj prevencije. Prvi rezultati se očekuju već krajem juna kada će do bolesnika obolelih od malignih bolesti stići prvi lekovi kupljeni od duvanskog dinara. Da i te kako postoji mogućnost da se duvanski dinar po paklici pretvori u dva, pa i više dinara, potvrđuju reči ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, koji je povodom Svetskog dana borbe protiv pušenja podsetio javnost da su cigarete u Srbiji među najjeftinijima u svetu. Uzgred, u Beogradu samo ženska populacija na kupovinu cigareta godišnje potroši sredstva koja bi bila dovoljna za izgradnju jednog solidnog mosta. Doprinos u borbi protiv duvanskog dima dala je i farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn organizovanjem atraktivne akcije pod nazivom „Poljubi i ostavi“ 31. maja na beogradskom Trgu Republike, u kojoj su manekenke i manekeni poljubili svakoga ko je pred njima ugasio cigaretu. Program je vodio Dejan Cukić sa gostima, poznatim ličnostima nepušačima i kvartetom Intermeco, a u programu su učestvovala i deca iz beogradskih osnovnih škola. Tokom centralnog obeležavanja ovog dana rukovodstvo predstavništva ove (najveće evropske) farmaceutske kuće, koja je i zvaničan partner Ministarstvu zdravlja – Nacionalnoj komisiji za prevenciju pušenja, Institutu za zaštitu zdravlja Srbije „Batut“ i Udruženju za javno zdravlje Srbije, davalo je savete kako ostaviti pušenje, a u toku je i akcija kojom GSK dodeljuje drugu kutiju Zibana, leka protiv pušenja onima koji se već leče od duvanske zavisnosti.

Kriminal: Optužnice

Protiv bivšeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića, nekadašnjeg načelnika za bezbednost Jedinice za specijalne operacije Veselina Lečića, bivšeg radnika trećeg odeljenja DB-a Stevana Baste i bivšeg zamenika direktora BIA Gorana Živaljevića podignuta je optužnica zbog sumnje da su 1999. godine nezakonito priveli i iznudili iskaz od Vladimira Nikolića. Nikolić, trenutno konzul SCG u Trstu, bivši je radnik Državne bezbednosti i nekadašnji direktor marketinga Direkcije za građevinsko zemljište Beograda, a tokom 1999. i 2000. godine proveo je 400 dana u zatvoru. U DB-u je radio do maja 1999. godine, a nestao je 1. oktobra te godine. Dva dana nakon njegovog nestanka počinjeno je četvorostruko ubistvo funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, a jedan od ubijenih bio je direktor Direkcije Veselin Bošković, u koju je Nikolić prešao iz DB-a. Nikolićeva porodica jedno vreme nije znala gde se on nalazi, a policija je nekoliko dana kasnije saopštila da je priveden zbog, kako je tada saopštio MUP, „osnovane sumnje da je izvršio krivično delo odavanja službene tajne“. Srpski pokret obnove optužio je pripadnike DB-a da su „kidnapovali“ Nikolića. U delu sudskog zapisnika koji je „Vreme“ imalo na uvidu, Nikolić je izjavio da je jedan od optuženih, Goran Živaljević, za sve vreme ispitivanja bio korektan prema njemu. Kako u zapisniku stoji, „Živaljević je poslednja karika u lancu onih koji su organizovali privođenje“ i „nijednom nije eksplicitno zapretio likvidacijom“. No, cela ova priča tek treba da dobije sudski epilog.

Kultura: Noć muzeja

Uprkos hladnom i kišovitom vremenu, preko 160.000 ljudi uživalo je 3. juna u Noći muzeja, kada je 20 muzeja i galerija otvorilo svoja vrata, oživljavajući prostore i vremenske periode za koje mnogi Beograđani ne znaju da postoje. Tako su omogućili uživanje u sjajnim koncertima elektronske muzike, plesanje uz taktove sambe i bosanove i upoznavanje sa domaćom i dalekim kulturama. Posetioci Etnografskog muzeja imali su priliku da vide izložbu „A šta je ispod?“ – veš seoskog i gradskog stanovništva (korsete, gaće, brushaltere, pižame…) nastao tokom XX veka, a u Muzeju primenjene umetnosti kako su izgledale vojvođanske dame i gospoda polovinom XIX i početkom XX veka, kada su moda i fotografije postale jedno. U Vojnom muzeju prikazana je Slatka izložba, muzeja Vojvodine o čokoladi i pekmezu. Kazamati Vojnog muzeja bili su kutak rezervisan za „Srpske i evropske krvopije“, gde je izvorno i savremeno, slovensko i evropsko verovanje povezano na neobičan i intrigantan način. Posebnu humanitarnu notu izložbe učinila je saradnja sa Gradskim zavodom za transfuziju, koja je sakupljala krv dobrovoljnih davalaca, a neki od „ugriženih“ biće nagrađeni posetom postojbini grofa Drakule – Transilvaniji. U Narodnom muzeju prikazana je izložba „Magija ćilibara“ – predmeti od ćilibara od drugog milenijuma p.n.e. do XV veka naše ere, a magija je trajala i u Rimskom bunaru, ovoga puta proširenjem postavke koja je izazvala veliku pažnju posetilaca i bunarom želja. Uz podršku Britanskog saveta u galeriji Žad, u Muzeju primenjenih umetnosti održan je „Mobil aj 2“ prikazivanjem najboljih filmova snimljenih mobilnim telefonima, a Ljubitelji slika i grafika Ota Diksa i njegove vizije stvarnosti obišli su Paviljom „Cvijeta Zuzorić“, a zaljubljenici u zvezde Planetarijum i Opservatoriju. U Pedagoškom muzeju prikazan je „Istorijat i posledica Interneta“, a u galeriji Progres „Istorijat računara“, gde su posetioci mogli videti i preteču današnjih računara, koja je radila „na kurblu“. Muzej automobila, PTT i Železnički muzej organizovali su „Avanturu Vremeplov“ – zamišljeno putovanje u prošlost. Sadašnjost je imala svoje mesto u Muzeju Vuka i Dositeja gde se igrala samba, gledala kaupera i fotografije i slike iz Brazila, dok je Barutana, bar na jednu noć, bila „velika jabuka“, prikazujući pod bedemima beogradske tvrđave simultane projekcije scena iz Njujorka.