Međuvreme

Turizam: Izbeglica u svemiru

Prva žena turista u svemiru stigla je na Međunarodnu svemirsku stanicu tokom proteklog vikenda gde će boraviti devet dana, do 28. septembra. Četrdesetogodišnja Anoušeh Ansari, američka uspešna poslovna žena, odletela je na ovu turističku destinaciju još 18. septembra brodom Sojuz sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu. Kada je imala 16 godina, 1984, Ansari je sa roditeljima emigrirala iz Irana bežeći od islamskih fundamentalista. Za razliku od većine izbeglica, ali i svojih sunarodnica koje danas u Iranu žive skoro bez ikakvih prava, Ansari je napravila uspešnu karijeru kao inženjer telekomunikacija, da bi devedesetih godina zajedno sa svojim suprugom u Teksasu osnovala telekomunikacionu kompaniju i brzo se obogatila. Njena porodica je već postala poznata kao jedan od donatora i pobornika privatnih investicija u svemirski turizam. Ansari je poletela brodom Sojuz zajedno sa dva astronauta, komandantom Majklom Lopez-Alegrija i inženjerom leta Mihailom Tjurinom, u okviru Ekspedicije 14. Pošto se na stanici nalazila i posada spejs-šatla Atlantis, ukupan broj ljudi na njoj je 12 astronauta, što je rekord u istoriji stanice. „Ovde je prava saobraćajna gužva“, izvestili su astronauti kontrolu na Zemlji. Spejs-šatl Atlantis je potom okončao svoju misiju na stanici i uspešno se vratio na Zemlju. Zdravstveno stanje i ponašanje Ansarijeve u uslovima bestežinskog stanja astronauti su ocenili kao izuzetno dobro i profesionalno. Ona na Međunarodnoj svemirskoj stanici ima delimično izdvojenu prostoriju, ali sa astronautima obavlja i nekoliko svemirskih zadataka. Prilikom poletanja došlo je do manjeg incidenta, u kabini broda se osetio manjak kiseonika, tako da su astronauti leteli sa zaštitnim maskama. Ansari je za svoje neuobičajeno turističko putovanje platila 20 miliona dolara i ona je četvrti turista u svemiru, posle Denisa Tita, Marka Šatlvorta i Grega Olsena. Prvobitno je bilo predviđeno da umesto Ansarijeve u svemir poleti japanski biznismen Dalsuke Enumoto, ali je on u poslednjem trenutku odustao zbog zdravstvenih problema.

Informacione tehnologije: Dolazak IBM-a

Jedna od najvećih IT kompanija u svetu IBM, otvorila je kancelariju u Beogradu. Iako IBM u našoj zemlji ima predstavništvo od 2001. godine, otvaranje kancelarije će, kako je objasnio Miloš Đurković, generalni direktor, doneti mnogo pogodnosti: stalnim prisustvom jedne od vodećih svetskih kompanija, koja namerava da poveća svoje investicije u zemlji, biće pomognut rast privrede, ali i više od 50 lokalnih partnera koji će, zajedno sa IBM-om, razvijati rešenja prilagođena srpskom tržištu. Takođe, dolazak IBM-a je, kako je istakao Đurković, značajan i za univerzitetske i obrazovne centre sa kojima će ova kompanija proširiti saradnju i nastojati da privlači talente. U kancelariji je za sada zaposleno 30 osoba, ali je planirano proširenje kao i otvaranje novih odeljenja unutar firme. Što se tiče korisnika, oni će od sada moći direktno da sarađuju sa IBM-om, koji planira da im osim hardvera (pre svega servera, gde je dominantan) ponudi i softver i usluge. Kako je objasnio Brendon Rajli, generalni direktor IBM-a za Centralnu i Istočnu Evropu i Bliski istok, IBM danas nije lider u svim segmentima tržišta, ali će svakako nastojati da to postane. „Kancelarija IBM-a u Srbiji će raditi u ključnim industrijskim oblastima kao što su telekomunikacije, bankarstvo, nafta i gas, a pružaće usluge i državnim institucijama“, najavio je Rajli. Od kada je otvoreno predstavništvo ove kompanije u Srbiji 2001, ono je imalo, prema rečima Biljane Veber, generalne direktorke IBM-a u Sloveniji i Centralnoj i Istočnoj Evropi, niz uspešnih projekata: u martu 2006, otvoren je Linuks centar na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na Radio Beogradu implementirano je novo rešenje namenjeno radio-stanicama, u fabrici Zastava automobili postavljena je softverska i hardverska oprema za podršku i razvoj novih modela automobilskih delova, a IBM je sarađivao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Carinom, bankama…

Informacione tehnologije: Prodaja računara

Promet na domaćem tržištu računara i informacionih tehnologija ove godine će prema predviđanjima analitičara dostići vrednost od oko 270 miliona evra, što je za 11 odsto veću od prošlogodišnje (245 miliona). Ukupan broj prodatih računara u 2006. godini u našoj zemlji verovatno će biti blizak sumi od 180.000 komada. Sam promet računara će porasti manje od proseka cele grane, za manje od 11 odsto, što se objašnjava krajem „inicijalnog kruga masovne kupovine računara, kroz koji su prošla preduzeća i građani“. Milovan Matijević, analitičar firme IDC Ardriatics koja je ogranak velike američke IT konsalting i intelidžens kompanije, kaže da nešto niži stepen rasta prodaje računara ne treba da zabrinjava jer istovremeno rastu ulaganja u softver. „To znači da tržište i korisnici sazrevaju, i da prelaze na viši nivo primene računara“, kaže Matijević. On dodaje da se tržište još oporavlja od prošlogodišnje stagnacije koju je izazvalo uvođenje PDV-a na računarsku opremu. Srbija je prema visini ulaganja u informacione tehnologije i dalje na začelju u regionu. Prošlogodišnja potrošnja u ovoj oblasti kod nas je po glavi stanovnika iznosila samo 33 evra, što je daleko manje od potrošnje u Mađarskoj (191 evro po glavi stanovnika) ili u Sloveniji (275 evra). Aco Filipović, direktor prodaje personalnih računara u HP-u, kaže da Srbiju karakteriše niz specifičnosti na polju uvođenja savremenog softvera u poslovanje velikih preduzeća. „Na primer, poslovni softverski sistem SAP, koji je vodeći u svetu i svuda prihvaćen kao uspešno rešenje za praćenje svih segmenata poslovanja, kod nas i dalje nema uspešan prijem, jer ukazuje i na neuspešno poslovanje. Mnogima to nije u interesu i oni koče uvođenje i primenu SAP-a“, tvrdi Aco Filipović. Uprkos svemu ovome, stručnjaci se slažu da je poboljšanje u ovom sektoru evidentno, čemu najviše doprinose ekspanzija kredita i pad cena računara na svetskom tržištu.

TV program: Prle i Tihi

Podatak o milionskom auditorijumu TV serije „Otpisani“ podstakao je Danicu Drašković da najavi da će preko poslanika Srpskog pokreta obnove zatražiti da u Skupštini Srbije pod hitno pokrenu inicijativu za zakonsku zabranu prikazivanja partizanskih filmova i serija u terminima pre ponoći. Njen predlog je da se na filmove i serije sa partizanskom tematikom gleda kao na pornografiju i da ih stoga treba i emitovati u terminima namenjenim gledaocima starijim od osamnaest godina. Da poslanici zaista mogu pokrenuti takvu inicijativu potvrdila je i Sanja Čeković, potpredsednik SPO-a i poslanik te stranke. Ona je upozorila da Programski savet Radio-televizije Srbije treba da se upozna sa „štetnošću ovakvih serija i filmova za mlade kod kojih stvaraju pogrešnu istorijsku sliku“. Njen kolega Milan Ninić podseća da je Skupština izjednačila prava partizana i četnika i da stoga „naša deca ne bi smela u najgledanijem terminu javnog servisa da gledaju najgore laži i falsifikate“. Ninić je tome dodao i da mu je dozlogrdilo da sluša priče o „Otpisanima“ u vreme kada Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, a ne u Kominternu. Strasti je pokušao da smiri generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, predlogom da se na seriju „Otpisani“ gleda kao na fikciju, vestern i deo kulture, a Čedomir Antić, istoričar i doskorašnji član predsedništva stranke G17 plus smatra da bi trebalo razdvojiti način na koji gledaoci doživljavaju „Otpisane“ od istorijske istine, jer, kako je rekao, u Beogradu je u periodu između 1941. i 1944. godine likvidiran zanemarljiv broj Nemaca, daleko manji od bilansa okupatora stradalih u seriji. Čak i ako bude pokrenut predlog SPO-a, to neće bitno uticati na seriju, jer će se njeno prikazivanje, u međuvremenu, završiti. Inače, u ovom trenutku, serija „Otpisani“ zauzima drugo mesto po gledanosti, odmah iza Drugog dnevnika RTS-a, a daleko je popularnija od serijala „Velikog brata“. Filmove i serije sa partizanskom tematikom prva je reemitovala BK televizija. Tom trendu su se, zahvaljujući rezultatima piplmetra, ubrzo priključili i TV Pink i Nacionalna televizija.

Zapošljavanje: Pretnja

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, broj zvanično nezaposlenih lica u Srbiji u junu ove godine iznosio je 911.736 osoba, što je za 2,2 odsto više nego u prošloj godini. Kao jedan od razloga što se broj nezaposlenih već godinama skoro i ne menja, ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović naveo je to što su mnogi preterano izbirljivi i neće da rade ono što im se ponudi. On je najavio da će novim zakonom o zapošljavanju koji je trenutno u skupštinskoj proceduri biti olakšano angažovanje radnika iz inostranstva, što bi trebalo da „prodrma“ nezaposlene koji i po dve godine uporno odbijaju poslove koji im se nude. Podsećanja radi, iz Ministarstva je još prošle godine bilo najavljivano da će jedna domaća firma dovesti i zaposliti 200 Kineza, zbog čega bi domaći radnici trebalo da se „zabrinu i osveste“. Ova pretnja se, naravno, nije obistinila.

U međuvremenu, čak ni one druge, realnije mere, kao što su besplatne prekvalifikacije, seminari o samozapošljavanju ili „oštre“ sankcije u vidu privremenog brisanja sa evidencije nezaposlenih, nisu značajnije pomogle smanjenju stope nezaposlenosti. Podaci Nacionalne službe pokazuju da iako je od početka ove godine broj onih koji su dobili posao veći za čak 19,9 odsto, krajnji zbir je takav da u prvoj polovini ove godine Srbija ima dva odsto manje zaposlenih nego u istom periodu prošle godine, jer broj onih koji su izgubili posao prevazilazi broj novoprimljenih. U traženju rešenja za problem nezaposlenosti najnoviji korak Ministarstva za rad je potpisivanje Sporazuma o učinku, kojim je predviđeno intenzivnije praćenje efikasnosti Službe za zapošljavanje.

Sokobanja: Kraj projekta podrške

Sokobanja je bila domaćin učesnicima završne konferencije Programa podrške opštinama istočne Srbije. Ovaj program u protekle tri godine finansirala je Evropska unija, u 15 pograničnih opština ovog dela Srbije – od Kladova do Vlasotinca. Realizovano je oko 70 projekata ukupne vrednosti blizu 18 miliona evra, a četvrtinu novca obezbedile su opštine. Najviše je bilo projekata infrastrukture (vodovod, kanalizacija, putevi, sportski objekti), lokalnog ekonomskog razvoja (turizam, poljoprivreda, preduzetništvo) i jačanja institucija (opštinski uslužni centri, elektronsko umrežavanje).

Na ovom dvodnevnom skupu, kome je prisustvovalo više od sto zvaničnika Evropske agencije za rekonstrukciju, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalne konferencije gradova i opština i učesnika projekta, govorio je Žozep M. Ljoveras, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji. Ambasador Ljoveras obećao je da će EU i ubuduće podržavati programe koji pomažu decentralizaciju Srbije jer „čvrsta i stabilna Srbija treba da se oslanja na socijalno-ekonomski razvoj svojih regiona i razvoj na lokalnom nivou“.

Trogodišnji Program podrške obuhvata i realizaciju dva regionalna projekta koja su u toku – izradu Strategije upravljanja komunalnim otpadom za opštine Pirotskog okruga i rekonstrukciju regionalnih puteva u ovih 15 opština uključujući i 30 kilometara magistralnog puta Kladovo–Niš.

Na skupu u Sokobanji najavljeno je da će od iduće godine EU nastaviti pomoć Srbiji kroz novi program IPA – Pretpristupni instrument. Očekuje se da bi kroz taj program u našu državu moglo da bude uloženo nekoliko milijardi evra.

Sport: Triatlon u Zaječaru

Zaječarci su se proteklog sunčanog vikenda spustili do reke. Na obalama Crnog Timoka i novoizgrađenom Sportsko-rekreativnom kompleksu Popova plaža, okupilo se oko pet hiljada gledalaca da vidi nadmetanje četrdesetak učesnika 15. Državnog prvenstva u triatlonu, koji su organizovali Triatlonska unija Srbije i Sportski savez Opštine Zaječar. Rekreativci i takmičari mlađih kategorija prvi su oprobali terene i prohladnu rečnu vodu. U rekreativnoj konkurenciji trebalo je u što kraćem vremenu preplivati 300 metara, biciklom preći osam kilometara a pretrčati dva. Mlađe kategorije morale su u tzv. sprintu da preplivaju 750 m, voze bicikl 20 km i trče pet km. Prvak u rekreativnoj konkurenciji omladinaca bio je Vladimir Martić iz pančevačkog kluba „Tamiš“. Najuspešniji juniori bili su Ognjen Stojanović iz novosadskog Dinamika i Vanja Simić iz beogradskog Ajron mena. Među veteranima zlatom se okitio Beograđanin Stanimir Stoiljković. U seniorskoj konkurenciji trebalo je savladati olimpijsku trasu – kilometar i po plivanja, 40 kilometara vožnje biciklom i deset kilometara trčanja. Titulu državne prvakinje osvojila je Ksenija Vodlović iz novosadskog Dinamika, koja je triatlonsku trasu prešla za dva sata i 29 minuta, dok je njen kolega iz kluba Nenad Sudarov državni prvak u muškoj konkurenciji, koji je plivanje, vožnju i trčanje savladao je sat i 54 minuta.

Svi učesnici bili su prezadovoljni uslovima takmičenja, ali se nadaju da će iduće godine slična prvenstva biti organizovana u letnjim mesecima kada je voda znatno toplija. Da ovaj prostor u Zaječaru ima potencijala za organizovanje balkanskih i raznih domaćih i evropskih kupova, potvrdili su i predstavnici Triatlonske unije Srbije.

Inače, ovog leta u prvu fazu renoviranja Popove plaže, nekada omiljenog gradskog kupališta starijih Zaječaraca, uloženo je 22 miliona dinara, a do sledeće letnje sezone biće završeni i ostali prateći objekti, pa će meštani, osim u olimpijskom bazenu i u okolnim jezerima, ponovo moći da se kupaju i u Crnom Timoku.

Inicijativa: Nacionalne penzije

Po najnovijoj odluci Vlade, umetnici Srbije koje predloži posebna komisija, imaće pravo na doživotnu nacionalnu penziju, koja bi prema prvim računicama mogla iznositi najmanje – 100.000 dinara.

Inicijativu je pokrenula Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika Beograda, koja je napisala i tekst Uredbe prošlog decembra. Ministarstvo finanisija je Uredbu uobličilo, i uvelo je u budžet Ministarstva. Prvobitna ideja Gorice Mojović bila je da ove penzije budu najveće u Srbiji, ali Vlada je donela odluku da one iznose pet prosečnih plata. Broj nosilaca nacionalne penzije je neograničen, a pravo na nju moći će da ostvare oni koji se umetnošću neprekidno bave poslednjih 20 godina, dok se prilikom dodele neće praviti razlika između penzionera iz radnog odnosa i samostalnih umetnika. U obzir će se uzimati i nagrade i priznanja i stručne kritike objavljene u relevantnim medijima, a iz kandidature će biti izostavljeni vlasnici, suvlasnici i preduzetnici privrednih društava. Svi ovi, osnovni kriterijumi, biće pretočeni u pravilnik o sticanju nacionalnih penzija, u kome će precizno biti obrazložen način bodovanja. Status najzaslužnijih sticaće se prema precizno određenim kriterijumima, koje će procenjivati devetočlana komisija imenovana od strane republičke vlade. Prema ovoj uredbi, umetnička udruženja će u komisiju delegirati Ministarstvo kulture i to – četiri člana iz reda aktivnih umetnika, a preostalih pet biće odabrano iz esnafskih udruženja. Iako zadovoljni ovakvim potezom, pojedini umetnici smatraju da je odluka stigla prekasno za mnoge velikane i ističu da se prilikom određivanja zaslužnih treba voditi njihovim delima i tragom koji su ostavili za sobom. Mileta Prodanović, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti, ipak ne vidi kako bi kandidovanje za nacionalnu penziju moglo tehnički da se izvede, budući da, kako je rekao, u Srbiji nema relevantnih publikacija, niti pouzdane kritičke evaluacije, a problem je i „naći pouzdane ljude koji bi izmerili nečiji doprinos“. Glumac Bata Živojinović predložio je da se nacionalna penzija dodeljuje ne samo umetnicima već i ostalim zaslužnim građanima, posebno naučnicima, ekonomistima, lekarima i ostalim velikim i vrednim stvaraocima koji su svojim radom zadužili zemlju.