Kosmos

Mnogo pre no što je smišljen najstariji astronomski instrument, naši preci su ostavili svedočanstva da su nebo posmatrali i da su nebeske pojave na njih ostavljale dubok utisak. Crteži, hijeroglifi i nerastumačene pećinske beleške prapredaka, mitovi i legende govore o zastrašujućim nebeskim pojavama i katastrofalnim promenama nebeskog poretka…

Izvorna grčka reč „kosmos“ ima mnoštvo značenja, ali u jednom od najstarijih je ukras na konjskom oglavu tj. kopča koja povezuje kaiševe a ukrašena je pločicom od slonovače, često rezbarenom i obojenom purpurom. Ta kosmička povezanost s lepotom do danas je ostala u reči „kozmetika“. Kosmos kao oznaka za red, poredak, svet – i kao kosmos, svemir, i kao reč za ljudski svet, i kao sinonim za ukras, nakit, lep izgled – već je poznata Homeru.

Neki istraživači uvereni su da sličnost mitova i legendi o nebeskim pojavama kod većine poznatih naroda svedoči o tome da su oni zasnovani na posmatranju neba, a ne na čistoj mašti, bez obzira što danas malo ko na noćnom nebu ume da pronađe bilo koji mit.

Kosmička era zvezda okončaće se za nekih 100 triliona godina. Od tog trenutka pa do 1037 (deset triliona triliona triliona) godina u budućnost sva postojeća masa kosmosa preći će u degenerisane oblike zvezda, pretvorenih posle eksplozija u crne rupe, neutronske zvezde ili bele patuljke. Slediće – u rasponu od 1038 do 10100 godina u budućnosti – era crnih rupa. Kad posle toga nestane protona za održavanje energije crnih rupa, nestaće i one. U kosmosu koji preostane dominiraće fotoni ogromnih talasnih dužina, neutrini, elektroni i pozitroni.

Uredni i dosadni nemački filozof Imanuel Kant rekao je da nema ništa veličanstvenije od zvezdanog neba nad nama. I moralnog zakona u nama, dodao je, ali taj deo rečenice nekako manje vidimo.

Niko neće videti lepotu.