Karlos štrajkuje glađu

foto: keystone

Vest da je Ilič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos ili Šakal, od 16. do 27. oktobra štrajkovao glađu u zatvoru, podsetila je svet na ovog teroristu. Karlos je štrajkovao glađu u francuskom zatvoru jer je smatrao da su mu ljudska prava ugrožena pošto je bio u samici. Karlos se 1970. godine pridružio Nacionalnom frontu za oslobođenje Palestine (NFOP), a prvu terorističku akciju izveo je 1973. godine pokušavši da ubije jevrejskog biznismena Jozefa Sifa. Neuspešan je bio i njegov napad automobilom-bombom na londonsko predstavništvo izraelske Hapoalim banke, kao i postavljanje automobila-bombi ispred redakcije tri francuska lista za koje je tvrdio da su proizraelski. Francuska policija ušla mu je u trag 1975. godine u Parizu, ali je uspeo da izbegne hapšenje ubivši dva policajca, a potom je pobegao u Bejrut. Tamo je isplanirao svoju najspektakularniju akciju, koju je izveo u decembru 1975. godine. Zajedno sa šestoricom terorista, Karlos je u Beču upao na zasedanje OPEK-a, organizacije zemalja izvoznica nafte, zarobio 60 ljudi i ubio troje. Preteći da će ubijati po jednog taoca na svakih 15 minuta, prinudio je austrijsku vladu da naredi državnom radiju da na svaka dva sata emituje saopštenje NFOP-a. Na kraju, Austrijanci su mu dali avion kojim je, sa 42 taoca, odleteo u Alžir gde je oslobodio deo talaca. Avion je potom odleteo u Libiju, zatim se vratio u Alžir gde su svi taoci bili oslobođeni, a Karlos je zauzvrat u Alžiru dobio politički azil. Nakon toga, odlazi u Aden na sastanak NFOP-a, gde mu zameraju što nije ubio iračkog i saudijskog ministra koje je držao kao taoce. Na tom sastanku Karlosa optužuju i za proneveru novca koji je dobio za otkupninu talaca i, zbog svega toga, izbacuju ga iz NFOP-a. Karlos je 1976. godine uhapšen u Jugoslaviji i proteran u Bagdad. Iz Bagdada odlazi u Aden, gde osniva terorističku organizaciju i počinje da radi za Štazi, po čijem nalogu podmeće bombu u kancelarije Slobodne Evrope u Minhenu. Istovremeno, Karlos radi i za rumunsku Sekuritateu, ubijajući rumunske disidente u Francuskoj. U tom periodu organizuje i raketni napad na francusku nuklearnu elektranu, kao i diverziju na superbrzi voz TGV. Potom, odlazi u Siriju gde ga tamošnja vlada primorava da prestane sa terorizmom. Kada se ispostavilo da pregovara sa Sadamom Huseinom, Karlos je 1991. godine proteran iz Sirije u Sudan. Njegovo ponašanje u Kartumu bilo je toliko raspusno da je islamistička vlast Sudana zaključila da joj njegovo prisustvo šteti i 1994. godine izručila ga je Francuskoj gde je, tri godine kasnije, osuđen na doživotni zatvor. Karlosove tvrdnje da će ipak biti oslobođen jer za to lobira njegova rodna Venecuela, smatrane su hvalisanjem, sve dok Ugo Čavez nije izjavio da Karlos nije terorista, već revolucionar i da je nepravedno osuđen.

Karlosov nedavni štrajk glađu urodio je plodom jer je premešten iz samice, ali 7. oktobra počinje novi proces protiv njega jer u prvoj presudi nisu bila obuhvaćena sva njegova teroristička dela. Karlos ne mora da brine za advokatske troškove jer je njegova supruga advokat. Njome se oženio, po muslimanskim običajima, 2001. godine. Francuska država ne priznaje taj brak jer se Karlos nikada nije zvanično razveo od svoje prethodne supruge.