Cela porodica – donori

Ne događa se svaki dan da cela porodica napravi human gest. Dragana Ćirković iz Šapca, njen muž i dva sina među prvim Šapčanima zaveštali su organe. Odluku su doneli, kako rekoše, isključivo iz humanih razloga i sa željom da utiču i na druge da postanu vlasnici donorskih kartica. Nogu je povukla Dragana, koja dve i po decenije radi kao medicinska sestra na odeljenju urologije i nefrologije u šabačkoj opštoj bolnici. Svakodnevna briga o ljudima kojima je pomoć potrebna uticala je na to da pre šest godina zavešta organe. Jedina dilema koja je prethodila humanom gestu bila je šta crkva kaže na to. Međutim, kada joj je sveštenik rekao da je to čin najveće ljubav prema nepoznatoj osobi, više nije bilo prepreke. Ubrzo po dobijanju donorske kartice, na isti korak odlučio se i njen suprug Dragan, a njihovi sinovi Borisav i Nikola postali su vlasnici donorskih kartica odmah po punoletstvu. „Jednostavno, to je jako lep način da se pre svega sebi dokaže da smo spremni da pomognemo nekom kome je to potrebno, posebno što je način na koji se to ostvaruje veoma lak“, kaže Nikola. Pristanak da se u slučaju smrti organi mogu koristiti za lečenje drugih ljudi, za mnoge je još uvek neprihvatljiv. Međutim, šanse da će nam biti potreban donor organa znatno su veće nego da će nekome biti potreban naš organ. U Srbiji je potrebno da se godišnje obavi oko 500 transplantacija bubrega, 150 presađivanja jetre i oko 30 transplantacija srca. Ohrabruje činjenica da se povećava broj onih koji se odlučuju da daruju organe i da ih sada ima oko 20.000, ali potrebno je da ih bude bar dva miliona.