Uslovi života
Finski recept za sreću zove se „Sisu“
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Dinamički ili intervalski red vožnje koji bi trebalo da počne da se primenjuje od 2025. godine podrazumeva da za samo nekoliko prvih jutarnjih i nekoliko poslednjih večernjih polazaka postoji tačno određeno vreme. To pogoduje privatnim prevoznicima, a ne i građanima
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će od 2025. godine biti uveden novi, dinamički red vožnje, što je naišlo na negodovanje i struke i građana.
“Takav red vožnje pogoduje privatnim prevoznicima, a ne ide na ruku građanima”, kaže za „Vreme“ saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata Centar u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Ivan Banković.
Dinamički ili intervalski red vožnje podrazumeva da za samo nekoliko prvih jutarnjih i nekoliko poslednjih večernjih polazaka postoji tačno određeno vreme.
To dalje znači da svi polasci između nisu tačno određeni, već se oni uskladuđuju sa uslovima u saobraćaju, što konkretno znači da kad vozač dođe na okretnicu, odmara se pet minuta, što je zakonska pauza i nakon toga kreće nazad.
Prema Bankovićevom mišljenju to će izazvati „potpuno rasulo“:
„Jedini interes Grada Beograda da uvede intervalski red vožnje je da, ukoliko nema striktnog reda vožnje i definisanih polazaka, onda ni građani ne mogu da se žale da neko vozilo nije pošlo po redu vožnje. To je zapravo priznanje onoga što građani i vide – da stvari u gradskom saobraćaju ne funkcionišu. Zato bi bilo potrebno fokusirati se na rešenje problema“.
Ni sada ne mogu da se kontrolišu sva vozila
Podseća na postojeću situaciju, koju na svojoj koži svakodnevno osećaju Beograđani – u vršnom opterećenju, odnosno u omraženom špicu, gradski prevoz na linijama koje prolaze kroz centar grada ne može da se drži planiranog reda vožnje, jer je vozilima potrebno više vremena od projektovanog da stignu od početnog do krajnjeg stajališta.
Banković ističe da rešenje za problem ne može da bude ukidanje postojećeg i prelazak na intervalski red vožnje, već da je potrebno pozabaviti se uzrocima problema i boljim funkcionisanjem javnog prevoza i protokom saobraćaja što bi donelo pouzdanost i tačnost.
„Ni u sadašnjoj situaciji, kada postoji red vožnje, ne mogu da se kontrolišu svi prevoznici i sva vozila, pre svega privatni prevoznici, ali i GSP. U Sekretarijatu za javni prevoz, u operativno-kontrolnom centru, što je srce upravljanja gradskim saobraćajem, radi svega sedam ili osam dispečera. Taj broj ljudi ne može da isprati toliko vozila, tako da se sistemom gradskog saobraćaja ni sada ne može upravljati u potpunosti, a kamoli da to prepustite vozačima i prevoznicima“, upozorava Banković.
Predlozi sindikata
On podseća da su sindikati u GSP predložili četiri mere za poboljšanje javnog prevoza, od kojih jedna podrazumeva maksimalnu kontrolu korišćenja žute trake, što znači da u njoj ne može da bude niko osim vozila sa prioritetom, odnosno vozila gradskog prevoza.
Predloženo je i da se dužina žute trake produži i uvede gde god ima uslova za to i gde ima više linija gradskog prevoza.
Četvrta mera bila bi da se na semaforizovanim raskrsnicama pruži prioritet vozilima javnog gradskog prevoza kroz adaptibilno upravljanje, odnosno da kroz mogućnost da semafori prepoznaju kada vozilo javnog prevoza prilazi raskrsnici i iz tog smera otvore ranije zeleno svetlo, što je naročito važno za tramvaje.
Banković dodaje da je pored svega toga potrebno obezbediti rezervne autobuse na terminusima na kojima je to moguće, koji bi mogli da se uključe u saobraćaj ukoliko se na nekoj liniji pokvari više vozila ili vozač ne dođe u smenu ili u slučaju dužeg zastoja u saobraćaju.
„To košta, ali ako građanima želite da obezbedite kvalitetnu i pouzdanu uslugu, morate da uložite u to. Bolje je uložiti u to nego da imamo ovolike gubitke vremena, jer svaki minut koji građani izgube u saobraćaju je direktni ekonomski gubitak, zato što ste za to vreme mogli nešto drugo da uradite. Da ne govorimo o tome da je to vreme moglo mnogo bolje da se privatno iskoristi umesto da građani čekaju u kolonama tokom zastoja“, kaže Banković.
Ko ima koristi od novog reda vožnje
Kome onda, ako ne građanima, odgovara novi red vožnje, koji je Šapić najavio?
„Ukidanje reda vožnje će pogodovati privatnim prevoznicima, odnosno konzorcijumu privatnih prevoznika ‘BG bus prevoz’, koji je u septembru dobio 84 linije gradskog prevoza, što je posao vredan 1,34 milijarde evra. Ukidanjem postojećeg reda vožnje drugačije će se meriti njihova realizacija i privatni prevoznici više neće imati toliki pritisak da ostvare sve polaske“, kaže Banković.
Siguran je i da će konzorcijum „BG bus prevoz“ iskoristiti prvu priliku za povećanje cene usluga, što po ugovoru imaju pravo nakon šest meseci, a u skladu sa zvaničnom stopom inflacije.
Kako smo došli do dinamičkog reda vožnje
Pre ideje o ukidanju postojećeg i uspostavljanju dinamičkog reda vožnje privatni prevoznici su zatražili izmenu ugovora koji su zaključili sa Gradom Beogradom u septembru ove godine.
Ugovor je zaključen na 10 godina i njime je predviđeno da konzorcijum „BG bus prevoz“ bude plaćen isključivo po efektivnom kilometru, odnosno za svaki kilometar koji je autobus pređe sa putnicima.
„To znači da kada je autobus u kvaru, ili ide od garaže do okretnice i obratno, to se privatnom prevozniku ne plaća. Privatni prevoznici su shvatili da im se to ne isplati na linijama koje prolaze kroz centar grada, jer ako autobus stoji tokom špica oni ne mogu da imaju zaradu od tog vozila“, objašnjava Banković.
Zbog toga su privatnici od Grada Beograda tražili izmenu metodologije obračuna, odnosno da se napravi formula po kojoj bi se, uz svaki ostvareni kilometar plaćalo i izgubljeno vreme koje vozilo provede na trasi.
„Od toga se odustalo jer bi to bilo kršenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, pošto ne možete da zaključite ugovor po jednoj metodologiji, a onda da posle 40 dana tražite da drugačije budete plaćeni“, navodi Banković.
Negativne reakcije građana
Po mnogobrojnim komentarima na portalima i društvenim mrežama jasno je da su građani veoma dobro razumeli šta je namera Grada i privatnih prevoznika, pa Banković navodi da su reakcije prilično burne i negativne.
„Suština je da građani neće moći da planiraju svoja putovanja i svoje vreme, nego će morati da dođu i stanu na stajalište i da čekaju autobus po principu ‘kad dođe – dođe’. Uz dinamički red vožnje sigurno će dnevno biti manje polazaka vozila privatnih prevoznika nego što bi trebalo da ih bude, posebno što i sada ima zloupotreba, uz postojeći red vožnje“, kaže Banković.
On pita ko će građanima garantovati da privatni prevoznici neće upućivati u saobraćaj prazna vozila, jer prazan autobus troši mnogo manje goriva nego kada prevozi putnike.
„Ko će garantovati da istovremeno sa terminusa neće krenu i po tri autobusa na istoj liniji, da idu kao vozić? To imamo i sada na mnogim linijama, pa je jedno vozilo prepuno, drugo poluprazno, a treće ima jednog putnika“, kaže Banković.
Otvoreno pitanje zloupotreba
Ponavlja da uz postojeće kapacitet Sekretarijat za javni prevoz ne može da isprati rad svakog vozila javnog prevoza i da učini sve da, kada dođe do zastoja bude, pošalje drugo vozilo. Uz to, otvoreno je i pitanje zloupotreba i nepravilnosti.
„Bilo bi nekorektno tvrditi da će se svi vozači zloupotrebljavati dinamički red vožnje. Sindikat se upravo i bori za vozače koji odgovorno rade, ali među više od 5000 vozača koji rade, sasvim je sigurno da će biti i onih koji nisu najsavesniji, naročito kod privatnih prevoznika, jer u GSP ipak postoje službe koje se bave kontrolom i koje će sankcionisati one koji pokušaju da zloupotrebe posao. Pored toga, na većini linija koje drži GSP postoje otpravnici, što kod privatnika nema. Sve što nije nužno da se točak okreće, to je za njih čist višak“, zaključuje Banković.
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
“Mi radimo za kameru, za njeno oko, i sve su to nule i jedinice mašinskog jezika. Kako smo to ostvarili, e, to je magija! Baron Vladimir Harkonen je u letećoj fotelji, ona je stvarna. Ili mislite da je animirana?”
Usled klimatskih promena planine u Srbiji postaju sve bolje destinacije za letnji turizam. Uoči otvaranja ski sezone, sa Kopaonika stižu slike topova za veštački sneg, a turistička ponuda je proširena stazama za - letnje skijanje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve