Ne zna se ko je pozvao britansku firmu „Wilkinson Eyre“ da projektuje Halu 1 na Beogradskom sajmu, ko im je rekao šta treba da bude u njoj, ko će sve to da plati i zašto nije organizovan konkurs
Prema Izmenama i dopunama Prostornog plana Beograda na vodi koji je u avgustu bio dostupan građanima na ranom javnom uvidu, videlo se da će od Beogradskog sajma ostati samo Hala 1. Hala 1 je spomenik kulture i ne sme da se ruši, a ostatak Sajma nije, pa će zato biti zamenjen stambenim kompleksom. Pomenuti projekat nije se bavio Halom 1.
Zašto, otkriveno je poslednjih dana ranog javnog uvida kada je na nekoliko svetskih portala o arhitekturi britanska arhitektonska firma „Wilkinson Eyre“ predstavila planove za revitalizaciju priobalja reke Save u Beogradu, koji uključuju i rekonstrukciju Hale 1 Beogradskog sajma.
Gde je konkurs
Tragove o raspisivanju javnog, otvorenog, međunarodnog arhitektonskog konkursa za revitalizaciju ovog spomenika kulture, nemoguće je pronaći. To znači da „Wilkinson Eyre“ nije angažovan zato što je stručni žiri ocenio da je projekat njegovih arhitekata najbolji, što bi za ovakvo mesto kao što je Hala 1 bilo jedino ispravno.
Zato nije jasno kako je moguće da strani arhitektonski biro radi strateški važan urbanistički plan Beograda, ko ga je pozvao i dao nalog da radi? Niko ništa od ovoga nije objasnio, a deluje kao da niko ni ne oseća potrebu da bilo šta objašnjava.
Zahvaljujući internetu saznaje se da „Wilkinson Eyre“ ima kancelarije u Londonu, Hong Kongu i Sidneju, i da je poznat po nagrađivanom projektu rekonstrukcije stare elektrane Batersi u Londonu, koja je pretvorena u višenamenski objekat koji uključuje kako stambeni i poslovni prostor, tako i maloprodajne objekte i prostor za kulturne događaje.
Prema rečima direktor „Wilkinson Eyre“ Sebastijena Rikarda Hala 1 je još jedan njihov poduvat koji zgradu modernog ili industrijskog nasleđa obnavnja na način da ona zadržava svoju magiju, a istovremeno obezbeđuje njenu finansijsku dugovečnost.
„Transformacija ove veličanstvene strukture, koja je tako simbolična za dizajn iz 1950-ih, nudi ogromnu priliku da se stvori nešto od trajne vrednosti za Beograd“, naglasio je on.
Šta je lirsko pozorište
Naveli su da nova namena Hale 1 predstavlja strateški programski miks dizajniran da uspostavi ekonomski održivu infrastrukturu i konzistentan tok prihodu u budućnost. Na postojećem objektu planirane su lagane intervencije koje poštuju njegove jedinstvene arhitektonske karakteristike i ne konkurišu betonskoj kupoli i neobičnom kružnom obliku zgrade, navode britanske arhitekte.
Da bi se to postiglo, „Wilkinson Eyre“ se oslonio na tzv. „kutija u kutiji“ rešenje. Novi elementi biće izgrađeni unutar Hale 1 i odvojeni od krova: lirsko pozorište, operska scena i fleksibilna, višenamenska scena, tzv. „crna kutija“.
Nije baš jasno šta je to lirsko pozorište, a pitali smo ovdašnje teoretičare pozorišta. Najbliži odgovor je u pojmu „Lyric Theatre“ koji podrazumeva muzičko pozorište kakva postoje na Brodveju. Kod nas ih nema. To ne bi bilo „Pozorište na Terazijama“ sa svojim mjuziklima. Možda je neka forma koju je u bivšem bioskopu „Odeon“ napravio Željko Mitrović a za koju kaže da je mjuzikl?
Klubovi zatvorenog tipa
Nije jasno ni kako će se rešiti problem zvuka, kako ono što se dešava na primer u tom lirsom pozorištu neće smetati operskoj sceni i obrnuto. I, kad smo već kod toga: da li je će to biti buduća scena Beogradske Opere?
Ova tri prostora kulture su u prizemlju, a okruživaće ih fleksibilni trg, prostor sa malopšrodajnim objektima, kafići, prodavnicama hrane i pića otvorenim non-stop, dok će „krovovi“ pozorišta na trećem spratu sadržati sale za zabavu, restorane i klubove zatvorenog tipa.
Autori su značajnu pažnju posvetili i eksterijeru, naročito otvorenom parkovskom prostorju koji povezuje Halu 1 sa obalom Save. Park je, kako se navodi, dizajniran tako da omogućava organizaciju brojnih kulturnih događaja tokom cele godine. Na samoj obali Save planirana je izgradnja otvorenog amfiteatra sa pogledom na reku.
Javnosti takođe nije predočeno ni ko bi ovaj projekat finansirao.
Podsetimo, Vučić je pre godinu dana rekao da Hala 1 ostaje u državnom vlasništvu, dok će ostatak površine na kojoj se danas nalazi Beogradski sajam preuzeti kompanija Beograd na vodi, sa kojom je ugovor, kako je tada rekao, potpisan još 16. marta 2023. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zaho de Sagazan je jedno od najuzbudljivijih novih imena na evropskoj muzičkoj sceni. Ova 24-godišnja francuska muzičarka oduševljava publiku svojom jedinstvenom kombinacijom francuske šansone i elektronske muzike
Rasprodala je tri Beogradske arene i pet Arena Zagreb. Sada je Aleksandra Prijović nastupila i u najvećoj koncertnoj dvorani Nemačke. Šta je tajna uspeha popularne Prije?
Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme
Upliv veštačke inteligencije u svakodnevni i profesionalni život je nezaustavljiv. Da li ćemo svi morati da postanemo programeri ili će, naprotiv, programeri postati suvišni
U „Beogradskoj Areni” nedostaje veliki broj stolica. Navijači sa sezonskim kartama se žale da več drugu godinu zaredom ne dobijaju ono što su platili. Direktor „Arene” Goran Grbović kaže, međutim, za „Vreme” da navijači uništavaju skupe stolice, a da se onda žale da ih nema
Samozvani „vrhovni komandant“ Aleksandar Vučić obećao je Mađarima, koji su se pobunili protiv služenja vojnog roka, da će za njih pronaći neko rešenje. A šta je sa drugim nacionalnim manjinama - Bošnjacima, Romima, Slovacima, Crnogorcima, Rumunima, Albancima. Hoće li u Vojsku Srbije ići samo Srbi
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!