Ženama se preporučuje da se u trudnoći ugoje oko 12 kilograma, a ne da „jedu za dvoje“, kako se često čuje. Ako se prekomerno ugoji, i majka i dete su u većem riziku od oboljenja
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), gojaznost je u svetu dostigla „razmere epidemije“, piše Dojče vele.
Više od polovine svetske populacije moglo bi patiti od gojaznosti do 2035. godine. To je više od četiri milijarde ljudi prema Svetskom atlasu debljine 2023.
Skladno tome, broj trudnica sa prekomernom telesnom težinom je značajno porastao širom sveta. U Sjedinjenim Državama, na primer, oko dve trećine žena ima previše kilograma na početku trudnoće.
„U Nemačkoj idemo sve više u tom pravcu“, kaže Regina Enzenauer koja je na čelu odeljenja za dečju ishranu na Institutu „Maks Rubner“ u Karlsrueu.
U Nemačkoj, prema podacima jedne savezne studije, gotovo 44 odsto žena već započinje trudnoću sa prekomernom težinom ili su gojazne. U 2014. godini, to je bilo 35 odsto mladih majki.
Štete za decu
Ako majka ima prekomernu težinu, to može imati direktan uticaj na nerođeno dete. Regina Enzenauer kaže da čak embrioni dobijaju pogrešan biološki otisak jer se moraju prilagoditi prekomernoj ishrani tokom razvoja u materici.
Ključno je prvih hiljadu dana – od početka trudnoće do kraja druge godine života – naglašava naučnica. „U tom vremenu takođe se određuje šta će dete kasnije voleti. Ukusni pupoljci su potpuno funkcionalni rano u razvoju, a fetus apsorbuje supstance iz majčine ishrane kroz plodovu vodu.“
Potomci trudnica sa prekomernom težinom stoga imaju veliku verovatnoću da će se i sami ugojiti i razviti sekundarne bolesti poput dijabetesa ili srčanih problema u ranoj fazi, rekla je za Nemačku agenciju dpa profesorka medicine na Univerzitetu u Diseldorfu.
Prekomerna telesna težina rizik za majku i dete
Kod majki sa prekomernom telesnom težinom povećava se rizik od razvoja dijabetesa tipa 4, a dete takođe može oboleti od dijabetesa zbog prekomerne ishrane.
Osim toga, rizik od bolesti povezanih sa trudnoćom značajno se povećava kod žena sa prekomernom telesnom težinom. To uključuje trovanje u trudnoći (preeklampsija), trombozu ili visok krvni pritisak povezan sa trudnoćom.
Osim toga, značajno se povećava verovatnoća spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, kao i carskih rezova jer se deca žena sa prekomernom telesnom težinom često rađaju sa većom porođajnom težinom.
Zdravo dobijanje na težini tokom trudnoće
Značajno povećanje telesne težine tokom trudnoće je normalno i važno kako bi se majci i detetu obezbedilo dovoljno hranljivih materija. Ali buduća majka ne mora „jesti za dvoje“, kako joj se često savetuje.
Trudnicama treba samo oko deset posto više kalorija dnevno nego pre trudnoće.
Žene normalne telesne težine dobijaju u proseku oko 11,5 do 16 kilograma tokom trudnoće.
Beba pri rođenju u proseku teži oko 3.500 grama, posteljica teži oko 650 grama, materica oko 1.300 grama. Dodatna količina krvi teži oko 1.250 grama, plodna voda oko 1.000 grama. Dodatne masne naslage teže oko 1.700 grama, a nakupljene tečnosti oko 2.000 grama.
To je ukupno oko 11.400 grama, zbog čega se trudnicama preporučuje da se u trudnoći ugoje najviše dvanaest kilograma. Ako se ugoje više od 20 kilograma, uzrok je često nepravilna ili preobilna ishrana. Stoga bi žene tokom trudnoće trebalo da redovno prate dobijenu težinu.
Kad se u kuću Stojana Simića uselio Aleksandar Karađorđević, dvorište te kuće je pretvoreno u dvorsku baštu. O lepim satima koje je provodio u njoj pisao je kralj Petar. Pedesetih godina prošlog veka pretvorena je u Pionirski park, a ovog aprila u “Ćacilend”
Da je Skelane, selo od 800 duša, u rimsko doba bilo sedište gradske uprave, govore čudesni podni mozaici i niz drugih vrednosti. Očekuje se da će tek naredna istraživanja otkriti pravi značaj ovog područja
Koji su dometi veštačke inteligencije u medicini - za sada?
Ličnost pčela utiče na njihovo ponašanje prilikom ubadanja: dok su neke defanzivne i oklevaju, druge su agresivne i brzo ubadaju
Splav u Novom Sadu, koji se bavi organizovanjem venčanja, pravi „Ničiju svadbu” za one koje niko ne zove na svadbe ili im nedostaje svadbarskog čara
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
