Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Nakon skoro 15 godina završena je rekonstrukcija kompletne opere Suton Stevana Hristića i baletskog divertismana koji je više od pola veka smatran izgubljenim.
Ovaj posao se smatra poduhvatom i izuzetnim doprinosom istoriji srpske muzike. Pre svega je primer primenjene muzikologije, što nije česta pojava u ovdašnjoj praksi.
Suton je rekonstruisan inicijativom muzikološkinje Branke Radović, operu su objavili Muzikološko društvo Srbije i Muzikološki institut SANU, a urednici izdanja su predsednica Muzikološkog društva Srbije i naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU dr Ivana Medić i Mirko Jeremić. Notografi ove publikacije su bili kompozitori Tamara Knežević, Marko Dulić i Miodrag Janoski. Publikacija obuhvata tri sveske. U prvoj je partitura opere Suton, u drugoj je baletski divertisman sa Pogovorom, a u trećoj je klavirski izvod opere.
Stevan Hristić je jedan od značajnijih srpskih kompozitora epohe modernizma, muzički pedagog, pisac, dirigent i jedan od osnivača Beogradske filharmonije. Najpoznatiji je po baletskom delu Ohridska legenda. Suton je njegova jedina opera, komponovana prema istoimenoj drami Iva Vojnovića, središnjem delu njegove Dubrovačke trilogije. Ono što je pre 15 godina dodatno zainteresovalo članove Upravnog odbora Muzikološkog društva Srbije za rekonstrukciju Sutona jeste jedinstvena pozicija koju ovo delo ima u istoriji srpske opere, kao jedino koje spaja iskustva verističke muzičke drame i elemente impresionističkog muzičkog jezika.
Opera i baletski divertisman nastali su u razmaku od 30 godina. Opera je komponovana 1923. godine, a njena premijera je bila 1925. godine u Narodnom pozorištu. Baletski čin opere Suton imao je veoma neobičnu sudbinu. Pošto je opera bila previše kratka za celovečernje izvođenje, tokom 1953/54. godine Hristić je dopisao baletski divertisman za potrebe izvođenja opere u Narodnom pozorištu, kako bi delo dobilo na obimu i na scenskoj dinamici. Međutim, nakon izvođenja 1954. godine, partitura ovog baletskog čina odneta je iz Narodnog pozorišta i decenijama se smatralo da je trajno izgubljena. Jedini trag o njegovom postojanju bio je audio-snimak sačuvan u fonoteci Radio Beograda. Zbog nedostatka nota, izvođenja Sutona u Novom Sadu 1994. i 2001. godine bila su bez baletskog čina.
Više od 50 godina nakon premijere, 2012. godine, muzikološkinja Melita Mlini, tadašnja direktorka Muzikološkog instituta SANU, pronašla je partituru baletskog divertismana u arhivi Instituta. Upravni odbor Muzikološkog društva odmah je krenuo sa pribavljanjem finansijskih sredstava i u pregovore sa potencijalnim izvođačima i producentima. Posle mnogo donetih i promenjenih odluka, dobijenih finansijskih sredstava Ministarstva kulture, Grada Beograda i Sokoja, konačnu produkciju opere 2016. godine realizovala je Opera i teatar Madlenianum u koprodukciji sa CEBEF-om. Naime, u vreme kad je počeo projekat rekonstrukcije Sutona, Branka Radović je bila direktorka Opere i teatra Madlenianum pa je nekako bilo prirodno da se produkcije prihvati baš Madlenianum. Dirigent opere bila je Vesna Šouc, a reditelj Nebojša Bradić. Redakturu i prepis opere i baletskog čina, kao i izradu nepostojećeg klavirskog izvoda uradio je dirigent Miodrag Janoski.
Još u toku proba ustanovljeno je da će dirigentkinji Vesni Šouc biti neophodna pomoć budući da su u prepisanoj partituri otkrivene određene nelogičnosti i greške. Angažovan je za asistenta Mirko Jeremić, koji je bio u direktnom kontaktu sa Miodragom Janoskim, a on je efektivno odmah posle proba radio na ispravkama u digitalnom prepisu partiture. Posle premijere i četiri izvođenja ove opere u Madlenianumu 2016, usledila je višegodišnja pauza u radu na projektu tokom koje su preminuli i Branka Radović i Miodrag Janoski. Tek je novi saziv Upravnog odbora Muzikološkog društva sa Ivanom Medić na čelu, koji je stupio na dužnost 2023. godine, doneo odluku da se ovaj muzikološki poduhvat privede kraju, te da se restaurirana partitura Sutona sa baletskim divertismanom konačno i objavi. Za tu namenu su obezbeđena sredstva iz Fonda za kulturna davanja Sokoja 2024. godine.
Prilikom detaljnog pregleda materijala, ustanovljeno je da je Janoski ostavio prepisanu partituru opere i klavirski izvod u PDF formatu, ali ne i originalne notografske prepise, niti partituru baletskog čina. Jedino rešenje je bilo da se kompletna partitura Sutona sa baletskim divertismanom i štimovima ispočetka notografišu. Ovaj nimalo lak zadatak je poveren kompozitorima iz Novog Sada Tamari Knežević i Marku Duliću. S obzirom na velike troškove notografije, redakture i štampe kompletne partiture opere Suton sa baletskim divertismanom, odlučeno je da suizdavač bude Muzikološki institut SANU.
Prilikom pripreme partiture za objavljivanje, Mirko Jeremić je izvršio detaljan pregled kompletnog raspoloživog materijala koji čine Hristićevi rukopisi i skice, kompjuterski prepis Miodraga Janoskog iz 2016. godine, te štampane partiture i orkestarske štimove iz kojih je Vesna Šouc dirigovala i orkestar svirao, a sa njegovim ručno unetim ispravkama. Spisak grešaka je dostavljen kompozitorima koji su zatim dalje pregledali i upoređivali materijale, te prepisivali i završili prepis. Nakon toga, Jeremić je obavio i finalnu korekturu kompletne partiture, a Ivani Medić je pripao zadatak pisanja obimne uvodne studije i rekonstrukcije primenjenog muzikološkog timskog poduhvata koja je objavljena u okviru druge sveske sa partiturom baletskog divertismana.
Tako su Hristićev Suton i baletski divertisman konačno prepisani, dobijena je integralna publikacija u kojoj je osim opere i baleta objavljen i klavirski izvod, sve je digitalizovano, materijal je pripremljen za nova izvođenja. Sve pomenuto je retkost u ovdašnjoj muzikološkoj praksi, a pre svega je poduhvat i izuzetan doprinos istoriji srpske muzike.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
