Toplotne pumpe su bile predmet žestoke debate u Nemačkoj, ali novi podaci Nemačkog ekonomskog instituta (IW) pokazuju da su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja. Međutim, subvencije za njih u Nemačkoj će verovatno uskoro biti smanjene, piše „Špigel“.
Toplotna pumpa ni na koji način ne zagađuje životnu sredinu jer koristi toplotnu energiju vazduha, vode ili zemlje iz naše okoline i prenosi je u objekte koje treba zagrejati. Kompletna instalacija sastoji se od toplotnog izvora (podsistem za sakupljanje energije), pumpe (podsistem za podizanje energije) i ponora (podsistem za distribuciju toplotne energije), odnosno sistema centralnog grejanja, poput podnog ili radijatora.
Postoji više vrsta toplotnih pumpi: vazduh-vazduh, vazduh-voda, voda-voda i zemlja-voda. i sve funkcionišu na istom principu.
Što se tiče nadogradnje sistema grejanja, toplotne pumpe su u Nemačkoj pretekle kotlove, koji pretežno rade na fosilna goriva.
Najniži troškovi grejanja zimi
Kao glavni razlog za veliku popularnost toplotnih pumpi „Špigel“ navodi što domaćinstva koja se greju na taj način trenutno imaju najniže troškove grejanja. Pored toga, većina toplotnih pumpi je takođe sposobna da hladi leti, čime se eliminiše potreba za posebnim sistemom klimatizacije
Očekuje se da će toplotne pumpe u Nemačkoj ostati glavni izbor za zamenu sistema grejanja u 2026. godini.
Toplotne pumpe takođe nastavljaju da dobijaju na značaju u novim zgradama. Nešto manje od tri četvrtine (73,6 odsto) od približno 58.900 stambenih zgrada završenih 2025. godine greje se prvenstveno toplotnim pumpama, objavio je nemački Savezni zavod za statistiku u junu. To znači da se udeo više nego udvostručio u roku od deset godina.
Državne subvencije za ugradnju toplotnih pumpi i drugih klimatski prihvatljivih sistema grejanja smanjiće se, ipak, u narednim godinama. Ranije je za takve nadogradnje bilo dostupno finansiranje do 70 odsto. Maksimalna investiciona subvencija za zamenu sistema grejanja iznosila je do 21.000 evra takozvanih „podobnih troškova“. Do 2030. godine ovaj iznos će postepeno opadati za nekoliko hiljada evra. Vlada navodi potrebu za smanjenjem troškova kao razlog za ovaj potez.
Kakvo je stanje u Srbiji
U Srbiji su za sada najviše u primeni toplotne pumpe tipa vazduh-vazduh, takozvani inverter klima uređaji.
U Srbiji takođe postoje državne subvencije za ugradnju toplotnih pumpi, a te olakšice se dodeljuju u okviru nacionalnog programa za energetsku sanaciju stambenih objekata koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama (opštinama i gradovima). Ceo projekat se realizuje uz podršku Svetske banke i planirano je da traje do kraja novembra 2027. godine.
Visina subvencija zavisi od toga da li građani konkurišu za samo jednu izmenu ili kombinuju više različitih mera. Pojedinačnu meru, odnosno samo toplotnu pumpu, država i lokalna samouprava pokrivaju do 50 odsto ukupnih troškova.
Ako se ugradnja toplotne pumpe kombinuje sa drugim merama energetske efikasnosti, kao što su zamena stolarije, izolacija fasade ili postavljanje solarnih panela, iznos subvencije se povećava i može pokriti od 65odsto pa čak do 90 odsto troškova u nekim slabije razvijenim opštinama ili za ugrožene kategorije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
