Armand Duplantis je na Olimpijskim igrama u Parizu deveti put kao od šale oborio svetski rekord u skoku sa motkom. Visina je ovog puta bila 6,25 metara. Takva dominacija nije viđena od legendarnog Ukrajinca Sergeja Bupke
Na samom startu takmičenja u skoku s motkom znalo se ko će biti olimpijski šampion u Parizu, da se svi drugi bore samo za srebrnu medalju. Kolika je dominacija Armanda Duplantisa pokazuje i to da je Grk Emanuil Karalis preskočivši 5,90 osvojio bronzanu medalju – visina s kojom se Armand Duplantis nije ni zamajavao. Srebrom se okitio Amerikanac Sem Kendriks sa 5,95. Dok su se njih dvojica silno radovala, 24-godišnji švedski atletičar se tek spremao za obaranje novih rekorda. Novo olimpijsko zlato je već bio obezbedio sa četiri skoka.
Prvo je oborio olimpijski rekord, a izgledalo je kao da se poigrava kada je preskočio 6,10 metara.
Letvica je onda podignuta na visinu svetskog rekorda – 6,25. Dok su žene trčale finalne trke na 800 i 5000 metara, pred 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ počeo je privatni rekorderski šou Armanda Duplantisa. Režija se postarala da se njegovi skokovi ne podudaraju sa odlučujućim trenucima trka koje su u toku.
Sa obezbeđenim novim olimpijskim zlatom i olimpijskim rekordom, nije Duplantisu bilo lako da se ponovo koncentriše. U prvom pokušaju oborio je letvicu, ali se videlo da ima visinu. Ni drugi napad na sopstveni rekord nije uspeo. Svi su mislili da bi to ipak bilo to za ovu priliku. A onda treći skok. Zalet, izvijanje, odapinjanje i – svetski rekord je pao. Njegov deveti. Ovacije na stadionu. Konačno širok osmeh 24-godišnjeg atletičara.
Armand Duplantis je prosto klasa za sebe, ne takmiči se sa rivalima, već sam sa sobom. Kao svojevremeno čitavu deceniju legendarni Ukrajinac Sergej Bupka. Aktuleni je olimpijski, svetski i evropski šampion i rekorder, na otvorenom i u sali.
Niko ne sumnja da će Šveđanin narednih godina nastaviti da dominira atletskim takmičenjima. Pitanje je samo koliko će na kraju uspeti da preleti. Magičnih 6,30 su mu na dohvat ruke.
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Tokom zaštitnih istraživanja u ataru sela Malča, na lokalitetu Orničje, arheolozi su pronašli kružne rovove iz praistorije apsolutno nepoznate na prostoru Srbije, čija namena i smisao tek treba da budu rastumačeni
Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš pokriva teritoriju veličine Slovenije. U Sloveniji radi osam zavoda i oko 50 arheologa, a u Nišu dva arheologa “pokriva” sedam okruga i 41 opštinu
Plaše li se Tajvanđani napada Kine i šta misle o Trampu, kao i zašto ovo azijsko ostrvo liberalno i sa divljenjem prihvata sve što Zapad nudi – osim lagodnog odnosa prema strancima
Kako su šortsi i rilsovi preuzeli našu pažnju i zašto ne možemo da prestanemo da skrolujemo po mobilnim telefonima? Psihološkinje Snežana Mrvić i Doris Elena Herrera za „Međuvreme“ objašnjava kako algoritmi pogađaju naš dopaminski sistem i doprinose sve većem zadržavanju pažnje na sadržaju sa društvenih mreža
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
