Armand Duplantis je na Olimpijskim igrama u Parizu deveti put kao od šale oborio svetski rekord u skoku sa motkom. Visina je ovog puta bila 6,25 metara. Takva dominacija nije viđena od legendarnog Ukrajinca Sergeja Bupke
Na samom startu takmičenja u skoku s motkom znalo se ko će biti olimpijski šampion u Parizu, da se svi drugi bore samo za srebrnu medalju. Kolika je dominacija Armanda Duplantisa pokazuje i to da je Grk Emanuil Karalis preskočivši 5,90 osvojio bronzanu medalju – visina s kojom se Armand Duplantis nije ni zamajavao. Srebrom se okitio Amerikanac Sem Kendriks sa 5,95. Dok su se njih dvojica silno radovala, 24-godišnji švedski atletičar se tek spremao za obaranje novih rekorda. Novo olimpijsko zlato je već bio obezbedio sa četiri skoka.
Prvo je oborio olimpijski rekord, a izgledalo je kao da se poigrava kada je preskočio 6,10 metara.
Letvica je onda podignuta na visinu svetskog rekorda – 6,25. Dok su žene trčale finalne trke na 800 i 5000 metara, pred 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ počeo je privatni rekorderski šou Armanda Duplantisa. Režija se postarala da se njegovi skokovi ne podudaraju sa odlučujućim trenucima trka koje su u toku.
Sa obezbeđenim novim olimpijskim zlatom i olimpijskim rekordom, nije Duplantisu bilo lako da se ponovo koncentriše. U prvom pokušaju oborio je letvicu, ali se videlo da ima visinu. Ni drugi napad na sopstveni rekord nije uspeo. Svi su mislili da bi to ipak bilo to za ovu priliku. A onda treći skok. Zalet, izvijanje, odapinjanje i – svetski rekord je pao. Njegov deveti. Ovacije na stadionu. Konačno širok osmeh 24-godišnjeg atletičara.
Armand Duplantis je prosto klasa za sebe, ne takmiči se sa rivalima, već sam sa sobom. Kao svojevremeno čitavu deceniju legendarni Ukrajinac Sergej Bupka. Aktuleni je olimpijski, svetski i evropski šampion i rekorder, na otvorenom i u sali.
Niko ne sumnja da će Šveđanin narednih godina nastaviti da dominira atletskim takmičenjima. Pitanje je samo koliko će na kraju uspeti da preleti. Magičnih 6,30 su mu na dohvat ruke.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
