Armand Duplantis je na Olimpijskim igrama u Parizu deveti put kao od šale oborio svetski rekord u skoku sa motkom. Visina je ovog puta bila 6,25 metara. Takva dominacija nije viđena od legendarnog Ukrajinca Sergeja Bupke
Na samom startu takmičenja u skoku s motkom znalo se ko će biti olimpijski šampion u Parizu, da se svi drugi bore samo za srebrnu medalju. Kolika je dominacija Armanda Duplantisa pokazuje i to da je Grk Emanuil Karalis preskočivši 5,90 osvojio bronzanu medalju – visina s kojom se Armand Duplantis nije ni zamajavao. Srebrom se okitio Amerikanac Sem Kendriks sa 5,95. Dok su se njih dvojica silno radovala, 24-godišnji švedski atletičar se tek spremao za obaranje novih rekorda. Novo olimpijsko zlato je već bio obezbedio sa četiri skoka.
Prvo je oborio olimpijski rekord, a izgledalo je kao da se poigrava kada je preskočio 6,10 metara.
Letvica je onda podignuta na visinu svetskog rekorda – 6,25. Dok su žene trčale finalne trke na 800 i 5000 metara, pred 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ počeo je privatni rekorderski šou Armanda Duplantisa. Režija se postarala da se njegovi skokovi ne podudaraju sa odlučujućim trenucima trka koje su u toku.
Sa obezbeđenim novim olimpijskim zlatom i olimpijskim rekordom, nije Duplantisu bilo lako da se ponovo koncentriše. U prvom pokušaju oborio je letvicu, ali se videlo da ima visinu. Ni drugi napad na sopstveni rekord nije uspeo. Svi su mislili da bi to ipak bilo to za ovu priliku. A onda treći skok. Zalet, izvijanje, odapinjanje i – svetski rekord je pao. Njegov deveti. Ovacije na stadionu. Konačno širok osmeh 24-godišnjeg atletičara.
Armand Duplantis je prosto klasa za sebe, ne takmiči se sa rivalima, već sam sa sobom. Kao svojevremeno čitavu deceniju legendarni Ukrajinac Sergej Bupka. Aktuleni je olimpijski, svetski i evropski šampion i rekorder, na otvorenom i u sali.
Niko ne sumnja da će Šveđanin narednih godina nastaviti da dominira atletskim takmičenjima. Pitanje je samo koliko će na kraju uspeti da preleti. Magičnih 6,30 su mu na dohvat ruke.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
