Da li vam se nekada, usled zamarajuće svakodnevice i manjka sna, desilo da je emodži lica sa podočnjacima sve što vam treba da ilustrativno zaokružite poruku? A emodži cvekle? Otiska prsta? Emodži harfe? Ašova možda?
Kako se najavljuje, sve te emodžije dobijamo u narednim mesecima, a u paketu sa njima stiže nam i drvo bez ijednog lista i znakova života, samo koren, smeđe stablo i izlomljene, posustale grane, piše Klima 101.
Mada opis deluje prilično apokaliptično, pogotovo u poređenju sa nekim gorenavedenim novitetima, umiruće drvo je nažalost odgovarajući simbol za ozbiljnost klimatskih promena, a posebno jednog njihovog pojavnog oblika – suša.
Usled promene u rasporedu padavina, ali pre svega u svetlu porasta temperature, stabla širom sveta na raspolaganju imaju sve manje i manje vode. Posledično, ona polako odumiru.
Inspirisan tim potresnim prizorima, Brajan Bajaki 2022. godine predložio je neprofitnoj organizaciji Unicode Consortium, u čijoj je nadležnosti standardizacija digitalne komunikacije, da pored palme, čempresa i listopadnog drveta koje je olistalo uvrsti i – stablo bez lišća, nagriženo klimatskim promenama.
„Klima se menja, suša je sve češća, žešća…”, napisao je Bajaki u svojoj aplikaciji. „Drvo ima razne mehanizme da preživi sušu, uključujući odbacivanje lišća, ali ne zadugo. Naposletku, svi resursi koje drvo ima će biti iscrpljeni.”
A kada takvo „žedno” stablo eventualno napadnu insekti, štetočine ili bolesti, ono nije u mogućnosti da proizvede odbrambene hemikalije. Rezultat je smrt – delova drveta ili pak čitavog stabla koje nam je za života, upijajući ugljen-dioksid, i samo bilo saborac na frontu sa klimatskim promenama.
Do 2030, suše bi mogle da rasele i do 700 miliona ljudi
Otkako je pre dve godine Brajan Bajaki poslao svoju prijavu, stanje se pogoršalo: samo ove godine, suša je potpuno „ispila” pojedina rečna korita u Amazoniji, doprinela nestašicama i restrikcijama vode u Srbiji, dovela moćnu reku Misisipi do istorijskih minimuma i poremetila prevoz robe brodovima…
U slučaju da sedimo skrštenih ruku, pred nama je još crnja budućnost. Zbog rizika od suša, do kraja decenije i do 700 miliona ljudi moglo bi da se suoči sa neophodnošću preseljenja, ističu iz Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Presahle reke, problemi u vodosnabdevanju, poremećaji u transportu žitarica, klimatske izbeglice, pa čak i prašinske oluje na neočekivanim mestima poput naše zemlje – sve su to obrisi sve izazovnijeg života na toplijoj planeti koji bi takođe mogli da se preliju i u digitalnu komunikaciju.
Ambicioznijoj borbi protiv klimatskih promena može da doprinese i širenje svesti o problemu, a jedan od alata je i emodži drveta umornog od konstantnih napora da preživi sušu.
„Neophodna je što veća zastupljenost klimatskih promena u različitim oblicima digitalne komunikacije”, ocenjuje dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, „zato što je upravo to jedini način da informacija dosegne veći broj ljudi, naročito različitog uzrasta.”
Vuković Vimić – koja je u svojoj naučnoj karijeri fokusirana i na suše – smatra da kroz emodžije možemo da ublažimo jaz između nauke i šire javnosti, odnosno da možemo poboljšati razumevanje onoga što naučnici već dugo, dugo vremena unazad pričaju.
Ali na polju komuniciranja nalaza iz oblasti klimatologije, Vuković Vimić vidi još dva moguća izazova – jedan karakterističan za omladinu, drugi za starije generacije.
„Mlađi žive u dobu klimatskih promena, ali treba da razumeju da ova klima nije nešto što je uobičajeno i da je ranije bilo drugačije”, naglašava ona, „dok je sa druge strane, kod starijih izraženo nepoverenje prema podacima da se sve zaista menja brže nego ikad pre.”
A šta nam podaci zapravo govore?
Od 2000. do 2020. godine, učestalost i trajanje suša na globalnom nivou povećali su se za 29 posto u poređenju sa dve decenije koje su prethodile tom periodu.
Kako navode Ujedinjene nacije, one predstavljaju tek 15 posto svih prirodnih katastrofa, ali su iznenađujuće smrtonosne: od 1970. do 2019. suše su odnele čak 650 hiljada života i tako su dobile neslavnu titulu jedne od opasnosti sa najvećim ljudskim gubicima.
Svakako, pretnja se ne nadvija samo nad nama, homo sapijensima.
U gotovo svim delovima planete, sušni uslovi su najozbiljnija pretnja za stoku. A kada nastupi suša žestoka poput aktuelne u Africi, ni divlje životinje nisu zaštićene: pored toga što se smrtnost povećava sama od sebe usled manjka vode i hrane, Zimbabve je nedavno saopštio da će dozvoliti ubijanje 200 slonova kako bi se njihovo meso distribuiralo zajednicama ugroženim sušnim uslovima, dok se u Namibiji najavljuje ubijanje 700 različitih diviljih životinja.
Na udaru su i usevi, samim tim i industrija hrane: srpski poljoprivrednici su, u jeku sušnog avgusta, posebno strahovali za rod kasnijih kultura.
Iako jeste posredi bila ekstremna pojava, ona je i kod nas sve „normalnija”: avgustovske suše u našoj zemlji su dvostruko češće nego nekada, a sa daljim porastom temperature, verovatnoća da će doći do pojava ovakvih – pa i gorih – suša veoma je velika.
Za šta Ana i njene kolege naučnici koriste – emodži jednoroga?
„Kada kolege i ja naiđemo na podatak ili informaciju potpuno kompromitovanu nestručnim tumačenjima, koristimo emodži jednoroga”, otkriva dr Ana Vuković Vimić pokazujući nam da uz dovoljno kreativnosti mi samostalno možemo simbolima da pripišemo značenje koje možda inicijalno i nemaju.
Kada je reč o digitalnoj komunikaciji o klimatskim promenama, neke rupe ipak i dalje ostaju nepopunjene: za sada nemamo čestitu termoelektranu na ugalj kao vodećeg izazivača problema. S obzirom na to da se širom sveta ovaj prljavi energent napušta, možda bi nam emodži prekriženog postrojenja bio još korisniji za ilustraciju trenda – ili makar želje da se to realizuje.
Kako borba sa klimatskim promenama ima i onu pozitivniju stranu – tehnološki napredak – valjalo bi da u budućnosti među emodžije uvrstimo i vetrenjače i solarne panele. Do tada, ja u te svrhe koristim vetar koji duva i sunce.
Suše su samo jedan u nizu vremenskih ekstrema čiju učestalost i intenzitet pogoršavamo oslanjajući se na fosilna goriva
Živimo na planeti koja je za 1,2 stepeni celzijusa toplija nego u predindustrijsko doba, ali posledicama porasta temperature ne svedočimo samo kada zemlja skori, lokalni potok presuši ili iz naše česme ne potekne voda.
Klimatske promene osetimo i kada nam leti stigne veći račun za struju zato što smo spas od snažnog toplotnog talasa tražili u klima uređajima, one nas drže budnim u tropskim noćima, gutaju nam šume u vatrenim stihijama, poplavljuju domaćinstva, jačaju uragane…
A sve to staje u jedan emodži – planetu Zemlju sa toplomerom u ustima.
„To je postalo najraprostranjeniji simbol globalnog zagrevanja, pa i klimatskih promena”, konstatuje dr Ana Vuković Vimić, izražavajući želju da se ovo nađe u nekim budućim ažuriranjima softvera naših uređaja.
Treba biti optimističan
Ipak, kada pričamo o ovoj temi, kako van interneta tako i na internetu, treba da budemo i optimistični.
„Poželjno je edukovati se i o rešenjima”, kaže Vuković Vimić. „Naglasak bi svakako trebalo da bude da se sve ovo ostavlja deci, a nerešavanjem problema oduzima im se pravo na normalan život zbog čega se širom sveta i pokreću klimatske parnice. Iako nemam talenat i znanje u kreativnoj oblasti, mogu da zamislim znak očuvanja planete od strane dece kao pokazatelj pravnih i drugih akcija koje počinju da preduzimaju jer su daleko više u opasnosti.”
U svakom slučaju, emodži drveta bez lišća uliva nadu da hvatamo korak sa klimatskim promenama čak i u digitalnom prostoru što je jedan od preduslova za jačanje svesti o ovom rastućem problemu.
Izvor: Klima 101
