Naučnici iz Nemačke trenutno istražuju tačne uzroke. Nova saznanja bacaju novo svetlo na tu retku bolest, piše Dojče vele (DW).
Iznenadna slabost srca
Srce prestane da funkcioniše bez ikakvog upozorenja – to je doživela i Gabrijela K. Izgubila je svest tokom večere u restoranu u kojem je bila s porodicom. Sve je bilo u potpunom redu dok odjednom nije počela da se oseća loše. Počelo je da joj se vrti u glavi i pre nego što je uspela bilo šta smisleno da kaže, pala je u nesvest.
„Osetiš kao da više nisi gospodar sopstvenih misli i da se sve dešava van tvoje kontrole. I onda se, nažalost, sve dešavalo veoma brzo. Čim sam rekla da se osećam čudno, da ne mogu da dišem, izgubila sam se.“
Opasnost poput infarkta
U bolnici je brzo postalo jasno: Gabrijela K. nije doživela infarkt, imala je tzv. Takotsubo-sindrom. Japanski lekar Hikaru Sato prvi je opisao tu srčanu bolest. Primetio je da se srčani mišić neobično deformiše, poprimajući oblik izduženog glinenog ćupa, koji se u Japanu koristi kao zamka za hobotnice i naziva se Takotsubo.
Bolest je takođe poznata i kao „Sindrom slomljenog srca“, jer se dugo smatralo da je okidač uvek intenzivna emocija, odnosno bukvalno rečeno – „slomljeno srce“. Tako to objašnjava kardiolog Kristijan Templin s Univerzitetske klinike u Grajfsvaldu.
„Ranije se smatralo da je to bolest izazvana stresom. Poznati su bili samo emocionalni okidači, kao što su smrt voljene osobe, maltretiranje (mobing) na radnom mestu, dijagnoza teške bolesti. Međutim, poslednjih godina sve se više opisuju i fizički okidači, i danas su, u stvari, fizički okidači češći nego emocionalni.“
Među fizičkim okidačima navode se akutne neurološke bolesti, poput moždanog udara, epilepsije ili krvarenja u mozgu. „Postoje i pacijenti, otprilike trećina njih, kod kojih nije moguće identifikovati nijedan okidač“, kaže dr Templin.
Gabrijela K. spada baš u one kod kojih uzrok te ozbiljne srčane bolesti za sada ostaje nepoznat. Dani nakon njenog kolapsa u restoranu predstavljali su pravu borbu, jer njeno srce više nije radilo punim kapacitetom.
Najnovija istraživanja pokazuju: „Smrtnost kod Takotsubo-sindroma slična je onoj kod infarkta“, kaže kardiolog Tomas Štirmajer sa Univerzitetske klinike u Libeku.
Šta se dešava u srcu
Kod Takotsubo-sindroma, leva srčana komora se na donjem kraju izdužuje, poput dugačkog balona, i više ne pumpa, dok srednji deo srca ubrzano pumpa kako bi to kompenzovao – ali bez uspeha.
Istovremeno, preti više komplikacija, poput otkazivanja pumpe leve komore, objašnjava Kristijan Templin. „Kad taj deo pumpa previše, krv se teško izbacuje iz leve komore, pa se pritisak u glavnoj komori poveća. To može da dovede do otkazivanja pumpe.“
Moguće ozbiljne posledice
Zbog nakupljanja krvi u izduženoj srčanoj komori, može doći do formiranja ugruška, tzv. tromba. Ako on preko krvnih sudova dospe u mozak, može da izazove moždani udar.
Pored toga, kod Takotsubo-sindroma opada srčana funkcija, pa pacijenti obično kolabiraju, kao što je to doživela Gabrijela K. Zbog toga je Takotsubo-sindrom uvek slučaj za hitnu medicinsku pomoć.
Istraživači žele da razotkriju uzrok
Do sada nije jasno šta tačno izaziva Takotsubo-sindrom, piše DW. Istraživanja se vrše na nekoliko univerzitetskih klinika u Nemačkoj, među kojima su one u Hajdelbergu, Grajfsvaldu i Libeku. U ovoj trećoj Tomas Štirmajer, između ostalog, proučava koje su inflamatorne ćelije aktivne kod Takotsubo-sindroma i koje bi mogle da budu okidači.
„Postoje razne ćelije od značaja u imunološkom sistemu i samo kada saznamo koje su ključne kod Takotsubo-sindroma, moći ćemo eventualno ciljano da ih tretiramo određenim lekovima. Za sada smo im na tragu.“
Još uvek nije razjašnjena patofiziologija, odnosno tačan tok bolesti. Do sada je jasno: Takotsubo-sindrom može da izgleda kao infarkt, ali se fundamentalno razlikuje. Za razliku od infarkta, kod Takotsubo-sindroma nijedan krvni sud nije blokiran, niti umire deo srčanog mišića.
Lečenje je do sada samo nespecifično: pacijentima se daju lekovi koji se koriste i kod srčane slabosti, kako bi se stabilizovalo srce. Ciljano lečenje postaje moguće tek kada se potpuno razjasne mehanizmi bolesti.
Najopasnija faza su prvi dani nakon iznenadnog nastanka bolesti. Nakon toga se u mnogim slučajevima srčani mišić oporavlja. Dok se srce vrati na normalan rad, prođe otprilike osam nedelja.
Tako je bilo i sa Gabrijele K. Ona se danas, na sreću, ponovo oseća dobro.
