Dve epizode Nebitnog čoveka Stevana Subića su o Pingvinu. Njihov fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani
Stevan Subić (1982), naš istaknuti strip-umetnik, ponovo se istakao u saradnji sa DC komiksom. Nakon izuzetno zapaženog rada na Zagonetaču pre dve godine, Subić je nacrtao dve epizode posvećene Pingvinu, objedinjene pod zajedničkim naslovom Nebitan čovek. Ovaj album, objavljen u dve verzije – kolor i crno-beloj – na formatu 21,5 x 33 cm, na 112 strana, preveden je krajem prošle godine na srpski jezik zahvaljujući Nikoli Dragomiroviću i izdavačkoj kući Čarobna knjiga.
Reč je o delovima šire edicije od dvanaest epizoda, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama izlazila u periodu avgust 2023 – jul 2024. Svaka epizoda je objavljivana po ceni od 3,99 dolara. Epizode 6 i 7, čije su autorstvo potpisali Tom King i Stevan Subić, našle su se u štampi tokom januara i februara 2024. godine.
Dve Subićeve epizode služe kao svojevrsni flešbekovi u okviru ove edicije. One se vraćaju u period kada je Osvald Koblpot (Pingvin) dolazio na poziciju najmoćnijeg čoveka podzemlja u Gotamu. Naslov albuma, na ironičan način, odražava njegovu suštinsku poruku. Priča se fokusira na skromno poreklo i psihološki razvoj Koblpotovog lika, koji, počevši kao pomoćnik u baru kriminalaca, kroz niz strateških poteza uspeva da eliminiše rivale. Njegova taktika, kojom Betmena koristi kao sredstvo za uklanjanje konkurencije, vodi do statusa jedinog gospodara Gotamskog podzemlja. Priča otvara važno kontroverzno etičko pitanje – Betmenovu saradnju sa Pingivnom.
Subićev umetnički stil je možda dosad najrazvijenija forma strip noira u serijalu Betmen, koja nadilazi standarde postavljene u epizodi Povratak mračnog viteza iz 1986. godine, prelomnoj tački koja je redefinisala serijal. Subić, međutim, dodatno produbljuje ovu estetiku, što je već bilo evidentno u njegovim interpretacijama Konana, Tarzana i Zagonetača. Njegov crtež prožet je atmosferom koja na gotovo opipljiv način reflektuje unutrašnji mrak likova. Ni Betmen nije pošteđen ovakvog predstavljanja. Pingvin, sa grotesknim crtama lica i neskladnim prstima, deluje istovremeno odbojno i ljudski. Betmen je prikazan kao figura obavijena senkama, oličenje straha i kontrole.
Fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani – u epizodi nema dugačkih scena tuče ili jurnjave automobilima. Betmobil, obično simbol spektakularnosti u ovom stripu a pogotovo na filmu, ovde se pojavljuje kao sporedni element. Subić i King jasno daju do znanja da ih ne zanimaju tipične superherojštine, već psihološka i intelektualna dimenzija sukoba glavnih junaka. Sukob Betmena i Pingvina nije fizički, već mentalni i strateški – borba uma protiv uma, volje protiv volje. Centralna tema je Pingvinov pokušaj da izmanipuliše Betmena kako bi mu pomogao da očisti konkurenciju u svetu kriminala. Betmen, u pokušaju da pribavi ključne informacije, dopušta Pingvinu da eliminiše svoje protivnike i učvrsti vlast u podzemlju. Ovakvim potezima Betmen postaje saučesnik u Pingvinovim zločinima, što ozbiljno dovodi u pitanje njegov moralni autoritet. Time se dodatno produbljuje etička kompleksnost serijala koja osvetljava razarajući uticaj Gotama čak i na one koji bi trebalo da budu simboli pravde.
Ovaj album je značajan ne samo zbog našeg umetnika Stevana Subića, već i zbog scenariste Toma Kinga, jednog od vodećih autora Betmena. King, koji je sedam godina radio kao analitičar CIA, svoje spisateljske veštine usmerio je na stripove, a od 2016. radi na serijalu Betmen: Grad bola u okviru DC projekta Rebirth. Našoj publici postao je poznat kroz epizode Betmena Vreme smrti (2023) i serijala Vizija (2022), oba u izdanju Čarobne knjige.
Subić nezaustavljivo nastavlja da pomera granice. Nakon rada na Tarzanu, Konanu, Zagonetaču i Pingvinu, DC Komiks je već tokom oktobra i novembra 2024. objavio prve dve sveske novog serijala Betmen: Puni mesec. Ljubitelji mračnog Betmenovog stila, nesumnjivo, imaju čemu da se raduju.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский