Dve epizode Nebitnog čoveka Stevana Subića su o Pingvinu. Njihov fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani
Stevan Subić (1982), naš istaknuti strip-umetnik, ponovo se istakao u saradnji sa DC komiksom. Nakon izuzetno zapaženog rada na Zagonetaču pre dve godine, Subić je nacrtao dve epizode posvećene Pingvinu, objedinjene pod zajedničkim naslovom Nebitan čovek. Ovaj album, objavljen u dve verzije – kolor i crno-beloj – na formatu 21,5 x 33 cm, na 112 strana, preveden je krajem prošle godine na srpski jezik zahvaljujući Nikoli Dragomiroviću i izdavačkoj kući Čarobna knjiga.
Reč je o delovima šire edicije od dvanaest epizoda, koja je u Sjedinjenim Američkim Državama izlazila u periodu avgust 2023 – jul 2024. Svaka epizoda je objavljivana po ceni od 3,99 dolara. Epizode 6 i 7, čije su autorstvo potpisali Tom King i Stevan Subić, našle su se u štampi tokom januara i februara 2024. godine.
Dve Subićeve epizode služe kao svojevrsni flešbekovi u okviru ove edicije. One se vraćaju u period kada je Osvald Koblpot (Pingvin) dolazio na poziciju najmoćnijeg čoveka podzemlja u Gotamu. Naslov albuma, na ironičan način, odražava njegovu suštinsku poruku. Priča se fokusira na skromno poreklo i psihološki razvoj Koblpotovog lika, koji, počevši kao pomoćnik u baru kriminalaca, kroz niz strateških poteza uspeva da eliminiše rivale. Njegova taktika, kojom Betmena koristi kao sredstvo za uklanjanje konkurencije, vodi do statusa jedinog gospodara Gotamskog podzemlja. Priča otvara važno kontroverzno etičko pitanje – Betmenovu saradnju sa Pingivnom.
Subićev umetnički stil je možda dosad najrazvijenija forma strip noira u serijalu Betmen, koja nadilazi standarde postavljene u epizodi Povratak mračnog viteza iz 1986. godine, prelomnoj tački koja je redefinisala serijal. Subić, međutim, dodatno produbljuje ovu estetiku, što je već bilo evidentno u njegovim interpretacijama Konana, Tarzana i Zagonetača. Njegov crtež prožet je atmosferom koja na gotovo opipljiv način reflektuje unutrašnji mrak likova. Ni Betmen nije pošteđen ovakvog predstavljanja. Pingvin, sa grotesknim crtama lica i neskladnim prstima, deluje istovremeno odbojno i ljudski. Betmen je prikazan kao figura obavijena senkama, oličenje straha i kontrole.
Fokus je na unutrašnjem karakteru likova pre nego na akcionoj strani – u epizodi nema dugačkih scena tuče ili jurnjave automobilima. Betmobil, obično simbol spektakularnosti u ovom stripu a pogotovo na filmu, ovde se pojavljuje kao sporedni element. Subić i King jasno daju do znanja da ih ne zanimaju tipične superherojštine, već psihološka i intelektualna dimenzija sukoba glavnih junaka. Sukob Betmena i Pingvina nije fizički, već mentalni i strateški – borba uma protiv uma, volje protiv volje. Centralna tema je Pingvinov pokušaj da izmanipuliše Betmena kako bi mu pomogao da očisti konkurenciju u svetu kriminala. Betmen, u pokušaju da pribavi ključne informacije, dopušta Pingvinu da eliminiše svoje protivnike i učvrsti vlast u podzemlju. Ovakvim potezima Betmen postaje saučesnik u Pingvinovim zločinima, što ozbiljno dovodi u pitanje njegov moralni autoritet. Time se dodatno produbljuje etička kompleksnost serijala koja osvetljava razarajući uticaj Gotama čak i na one koji bi trebalo da budu simboli pravde.
Ovaj album je značajan ne samo zbog našeg umetnika Stevana Subića, već i zbog scenariste Toma Kinga, jednog od vodećih autora Betmena. King, koji je sedam godina radio kao analitičar CIA, svoje spisateljske veštine usmerio je na stripove, a od 2016. radi na serijalu Betmen: Grad bola u okviru DC projekta Rebirth. Našoj publici postao je poznat kroz epizode Betmena Vreme smrti (2023) i serijala Vizija (2022), oba u izdanju Čarobne knjige.
Subić nezaustavljivo nastavlja da pomera granice. Nakon rada na Tarzanu, Konanu, Zagonetaču i Pingvinu, DC Komiks je već tokom oktobra i novembra 2024. objavio prve dve sveske novog serijala Betmen: Puni mesec. Ljubitelji mračnog Betmenovog stila, nesumnjivo, imaju čemu da se raduju.
Biškek, glavni grad Kirgistana, retko se pominje u Srbiji. Malo ko bi umeo da ga pronađe na mapi, a još manje ljudi zna kako tamo izgleda svakodnevni život. Upravo tu živi i igra srpski fudbaler Andrija Milić
Prošle nedelje u Pragu održana je svetska premijera nove knjige Dena Brauna Tajna tajni. U tom gradu je i smeštena radnja ovog romana, a izveštač “Vremena” bio je u pravo vreme na pravom mestu
Kajmakčalan, Dobro Polje, Dojransko jezero i ostala mesta Solunskog fronta ‒ istorija kao iz udžbenika. Imao sam sreće da na ovom putu naletim na oficire iz Srbije i Velike Britanije, na Staff Ride 2025
„Beogradska arena“ će posle sedam godina dobiti novog prvog čoveka pošto je dosadašnji predsednik i bivši košarkaš, Goran Grbović, smenjen
Nakon vedrog jutra i prijatnih temperatura, u Srbiji će popodne stići oblaci, a uveče i noću kiša i grmljavina, posebno na severu zemlje
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
