Foto: Fonet/AP
Svakog leta širom Evrope padaju novi temperaturni rekordi, a posledice vrućina sve više ugrožavaju zdravlje građana, infrastrukturu i energetsku stabilnost. Atlantski savet upozorava da je vreme za strategiju hlađenja – sada. Jedan od predloga koji dobija na značaju i u Srbiji jeste koncept daljinskog hlađenja iz toplana, prenosi RTS
Zbog ekstremnih vrućina, Evropi je neophodna strategija hlađenja – u suprotnom, slede krize, upozorava Atlantski savet. Jedno od sistemskih rešenja koje struka predlaže, pa i u Srbiji, jeste mogućnost „daljinskog hlađenja“ iz toplana.
Svakog leta u Evropi se beleže novi temperaturni rekordi. To već ozbiljno ugrožava ekonomije, funkcionisanje energetskih sistema i svakodnevni život ljudi. Stručnjaci su saglasni da ekstremne vreline zahtevaju hitna, sistemska rešenja za hlađenje.
„Mora se napraviti plan adaptacije. Atlantski savet izdaje prilično dramatična upozorenja. Talasi ekstremne vrućine koji traju i ponavljaju se, nesumnjivo zahtevaju sistemski odgovor. To više nije luksuz – to je neminovnost, jer ovako visoke temperature direktno utiču na zdravlje ljudi“, objašnjava prof. dr Dejan Ivezić, šef Katedre za opšte mašinstvo i klimatizaciju i rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu.
Analize pokazuju da rešenje zahteva promene u arhitekturi gradova, mere energetske efikasnosti, više solarne energije i razvoj sistema „daljinskog hlađenja“ iz postojećih toplana.
„To je izvodljivo, ali kod nas je to još uvek na nivou akademskih rasprava. U novim projektima koji su trenutno u fazi izrade, već se razmišlja o uvođenju daljinskog hlađenja. To je sada aktuelna tema. A što se tiče zakonodavnog okvira, već nekoliko godina unazad, u svim strateškim dokumentima se prepoznaje potreba za donošenjem zakona o toplotnoj i rashladnoj energiji“, ističe Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.
Daljinsko hlađenje: Naučna fantastika ili rešenje za sve vrelija leta?
Hlađenje u svetu
Sistemi daljinskog hlađenja mogu biti i do deset puta efikasniji od klasičnih split-sistema. Najveću mrežu takvog hlađenja ima Švedska, a postepeno ih razvijaju i Francuska, Austrija, Finska, Nemačka, Italija, Norveška i Španija.
„U nekim evropskim zemljama već postoje paralelni sistemi za daljinsko hlađenje, slični onima za daljinsko grejanje. Proizvodi se rashladni fluid koji se potom distribuira cevovodima. Problem je u tome što postojeće instalacije nisu prilagođene takvom sistemu, već je potrebna potpuno nova unutrašnja infrastruktura“, dodaje prof. Ivezić.
Objekti za predstojeći Ekspo biće prvi u Srbiji koji će iz nove toplane dobijati i grejanje i hlađenje – kao model za budućnost.
Izvor: RTS
Džek Dimić je američki glumac iz Bosanske Dubice. Nekoliko puta su ga odbili na Fakultetu dramskih umetnosti, a u Njujorku je pre tridesetak godina odmah primljen na Institut “Li Strazberg”. Dosad je igrao u više od sto filmova i serija. Jedan je od samo dva glumca sa ovdašnjih prostora koji glume likove američkog porekla
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Namerno prave telefone tako da ih lepe, da se teško otvaraju. Ali, za sada pošten čovek ima lek i to za sitne pare
Reprezentacija Bosne i Hercegovine ostvarila je važnu pobedu nad Katarom i došla do četiri boda u grupi B, čime je ostala u konkurenciji za prolazak dalje
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
