Pored daljinskog grejanja postoji i daljinsko hlađenje. Međutim, ono nije zastupljeno u Srbiji. A moglo bi biti odlično rešenje u urbanim sredinama za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena
U Srbiji je daljinsko grejanje dobro poznat tehnički sistem, prisutan u oko 60 gradova i opština.
Međutim, sasvim je drugačija situacija sa sistemima daljinskog hlađenja – koji ne samo da ne postoje u našoj zemlji, već su i kao pojam nepoznati velikom delu javnosti. To je šteta, jer u gusto naseljenim urbanim sredinama daljinsko hlađenje može biti odlično rešenje za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena, piše Klima 101.
Efikasnost sistema daljinskog hlađenja je pet do 10 puta veća od efikasnosti split sistema.
Iskustva gradova koji primenjuju daljinsko hlađenje pokazuju da je temperatura u gradu tokom letnjih meseci niža za jedan do dva stepena Celzijusa u poređenju sa situacijom kada se koriste split sistemi, što je posebno važno za potencijalno najveće sisteme u Srbiji, kao što su Beograd ili Novi Sad.
Sistemi daljinskog hlađenja poseduju čitav niz prednosti, kako za društvo, tako i za vlasnike nekretnina i korisnike, kao i za pružaoce energetskih usluga.
Između ostalog, ovakvi sistemi su pogodni po životnu sredinu: ne utiču na lokalno zagrevanje vazduha i stvaranje toplotnih ostrva, nema buke kod korisnika, a njihova upotreba smanjuje emisije CO₂ i upotrebu štetnih rashladnih gasova kao što su hlorofluorougljenici (HFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC), koji su u širokoj upotrebi u tradicionalnim sistemima hlađenja.
Oni su i ekonomičnije rešenje za vlasnike i korisnike nekretnina – nude niže troškove eksploatacije u poređenju sa alternativama kao što je lokalno hlađenje split sistemima, zatim jasnu strukturu troškova, pouzdanu uslugu, fleksibilno prilagođavanje isporuke potražnji, ali i uštedu prostora, veću arhitektonsku slobodu i kvalitet… Ovo su posebno važni faktori s obzirom na nova (i teško ostvariva) ograničenja u postavljanju klima uređaja.
Daljinsko hlađenje u Evropi
Rashladno postrojenje (RP) proizvodi rashlađenu vodu za pružanje usluga hlađenja. Ono uključuje rashladne uređaje, rashladne tornjeve, pumpne stanice, kao i druge pomoćne sisteme.
Nedovoljno je iskorišćeno rešenje i to ne samo u Srbiji. Daljinsko hlađenje ni u Evropi još uvek nije dovoljno razvijeno.
Švedska ima najveću mrežu daljinskog hlađenja među evropskim zemljama, sa instaliranim kapacitetom od 5,7 GW. Trenutno, sistemi daljinskog hlađenja funkcionišu u 36 većih gradova širom Švedske. Sistem daljinskog hlađenja instaliran u Stokholmu je najveći i obuhvata 50 odsto ukupne prodaje rashladne energije u Švedskoj.
Mreže u Francuskoj razvijene su u većim gradskim područjima, uključujući Pariz i njegova predgrađa, Marsej, Grenobl, Tuluz, Bordo i Monpelje.
U Evropskoj uniji ne postoji specifično zakonodavstvo u vezi sa daljinskim hlađenjem, niti poseban institucionalni okvir za razvoj i rad sistema daljinskog hlađenja. Tržišta daljinskog grejanja i hlađenja, kao i regulatorni okviri, razmatraju grejanje i hlađenje integralno.
Osnovna ideja uvođenja sistema daljinskog hlađenja u Srbiji trebalo bi da bude povezana sa korišćenjem lokalno dostupnih izvora energije (otpadna toplota, hladna voda iz reka i jezara, industrijska otpadna toplota), koji bi inače ostali neiskorišćeni.
Na primer, planirana izgradnja novih stambenih kompleksa na Adi Huji i Makišu u Beogradu, koji se nalaze u blizini reka Dunava i Save, otvara mogućnost razmatranja uvođenja sistema daljinskog hlađenja već u ranim fazama projektovanja i planiranja.
Izvor: Klima 101
Vatra na hrvatskom Dugom otoku još nije pod kontrolom. U požaru na području Omiša teško povređeno osam ljudi. U Srbiji požari na 25 lokacija, a u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi, u Breznici kod Bujanovca i u Gornjem Brestovcu kod Bojnika angažovani su svi raspoloživi kapaciteti
Malo, malo pa Srbija uhapsi nekoga za ratne zločine na Kosovu ovog leta. Baš istog leta kada se čeka velika presuda Hašimu Tačiju u Hagu
Zahvaljujući primedbama građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Uprava Alpac Capitala namerava da već ovih dana preuzme upravljanje medijima Junajted grupe, uključujući N1 i Novu S, saznaje Cenzolovka. To će podrazumevati i kadrovske promene u redakcijama, uključujući smene urednika
Nepoznata osoba ubacila je eksplozivnu napravu u dvorište porodične kuće na Bežanijskoj kosi u Beogradu, nakon čega je policija blokirala deo naselja
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
