Pored daljinskog grejanja postoji i daljinsko hlađenje. Međutim, ono nije zastupljeno u Srbiji. A moglo bi biti odlično rešenje u urbanim sredinama za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena
U Srbiji je daljinsko grejanje dobro poznat tehnički sistem, prisutan u oko 60 gradova i opština.
Međutim, sasvim je drugačija situacija sa sistemima daljinskog hlađenja – koji ne samo da ne postoje u našoj zemlji, već su i kao pojam nepoznati velikom delu javnosti. To je šteta, jer u gusto naseljenim urbanim sredinama daljinsko hlađenje može biti odlično rešenje za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena, piše Klima 101.
Efikasnost sistema daljinskog hlađenja je pet do 10 puta veća od efikasnosti split sistema.
Iskustva gradova koji primenjuju daljinsko hlađenje pokazuju da je temperatura u gradu tokom letnjih meseci niža za jedan do dva stepena Celzijusa u poređenju sa situacijom kada se koriste split sistemi, što je posebno važno za potencijalno najveće sisteme u Srbiji, kao što su Beograd ili Novi Sad.
Sistemi daljinskog hlađenja poseduju čitav niz prednosti, kako za društvo, tako i za vlasnike nekretnina i korisnike, kao i za pružaoce energetskih usluga.
Između ostalog, ovakvi sistemi su pogodni po životnu sredinu: ne utiču na lokalno zagrevanje vazduha i stvaranje toplotnih ostrva, nema buke kod korisnika, a njihova upotreba smanjuje emisije CO₂ i upotrebu štetnih rashladnih gasova kao što su hlorofluorougljenici (HFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC), koji su u širokoj upotrebi u tradicionalnim sistemima hlađenja.
Oni su i ekonomičnije rešenje za vlasnike i korisnike nekretnina – nude niže troškove eksploatacije u poređenju sa alternativama kao što je lokalno hlađenje split sistemima, zatim jasnu strukturu troškova, pouzdanu uslugu, fleksibilno prilagođavanje isporuke potražnji, ali i uštedu prostora, veću arhitektonsku slobodu i kvalitet… Ovo su posebno važni faktori s obzirom na nova (i teško ostvariva) ograničenja u postavljanju klima uređaja.
Daljinsko hlađenje u Evropi
Rashladno postrojenje (RP) proizvodi rashlađenu vodu za pružanje usluga hlađenja. Ono uključuje rashladne uređaje, rashladne tornjeve, pumpne stanice, kao i druge pomoćne sisteme.
Nedovoljno je iskorišćeno rešenje i to ne samo u Srbiji. Daljinsko hlađenje ni u Evropi još uvek nije dovoljno razvijeno.
Švedska ima najveću mrežu daljinskog hlađenja među evropskim zemljama, sa instaliranim kapacitetom od 5,7 GW. Trenutno, sistemi daljinskog hlađenja funkcionišu u 36 većih gradova širom Švedske. Sistem daljinskog hlađenja instaliran u Stokholmu je najveći i obuhvata 50 odsto ukupne prodaje rashladne energije u Švedskoj.
Mreže u Francuskoj razvijene su u većim gradskim područjima, uključujući Pariz i njegova predgrađa, Marsej, Grenobl, Tuluz, Bordo i Monpelje.
U Evropskoj uniji ne postoji specifično zakonodavstvo u vezi sa daljinskim hlađenjem, niti poseban institucionalni okvir za razvoj i rad sistema daljinskog hlađenja. Tržišta daljinskog grejanja i hlađenja, kao i regulatorni okviri, razmatraju grejanje i hlađenje integralno.
Osnovna ideja uvođenja sistema daljinskog hlađenja u Srbiji trebalo bi da bude povezana sa korišćenjem lokalno dostupnih izvora energije (otpadna toplota, hladna voda iz reka i jezara, industrijska otpadna toplota), koji bi inače ostali neiskorišćeni.
Na primer, planirana izgradnja novih stambenih kompleksa na Adi Huji i Makišu u Beogradu, koji se nalaze u blizini reka Dunava i Save, otvara mogućnost razmatranja uvođenja sistema daljinskog hlađenja već u ranim fazama projektovanja i planiranja.
Izvor: Klima 101
Prvi upisni rok na osnovne akademske, integrisane akademske i osnovne strukovne studije počinje u ponedeljak (21. jul) prijavljivanjem kandidata na fakultete, a trajaće do 23. jula. Dok će polaganje prijemnih ispita biti održano od 24. do 29. jula
Na novopazarskoj gradskoj deponiji Golo brdo u subotu je došlo do eksplozije zbog curenja metana, čemu je prethodio požar. Nezadovoljni meštani traže hitne ostavke odgovornih i pozivaju na protest u nedelju, 20. jula
Ispred Ekonomske škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu studenti u blokadi Ekonomskog fakulteta organizovali su protest. Povod je ispitni rok koji se održava u ovoj obrazovnoj ustanovi koju je pohađao Vukašin, žrtva pada nadstrešnice
Koliko dugo neko mora da spava da bi se probudio u svetu koji ne razume ili u kome ne može odmah da se snađe bez većih poteškoća? Autor ovog teksta pokušao je da to otkrije kroz eksperiment
Jedinica interventne policije odblokirala je Kulturni centar Beograd (KCB). Pripadnici IJP su obili vrata na ulazu u KCB u Kolarčevoj ulici
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
