Osnovna ideja smart grida je da se poveća automatizacija distributivne električne mreže, da se ona učini efikasnijom i fleksibilnijom i, što je najvažnije, da se – decentralizuje
Postoji jedna neprijatna istina sa vetrogeneratorima i uopšte s većinom obnovljivih izvora energije, koja se ustaljeno prećutkuje, a koja je jedan od glavnih razloga što ih je tako teško i tako skupo instalirati. Naime, za razliku od termoelektrana i drugih fosilnih izvora, vetrogeneratori su mnogo više nepredvidljivi – oni ne daju struju konstantno, već samo onda kad ima vetra, a budući da se situacija sa njegovom brzinom, pravcem i snagom stalno menja, vrlo je teško priključiti ih na tradicionalnu električnu mrežu. Kako rešiti ovaj problem?
Distributivni sistemi kojima rukovode ljudi uobičajeno reaguju mnogo sporije od ćudljivih vetrogeneratora ili pak solarnih panela. Kako bi se smanjili gubici, struja se od elektrana do potrošača prenosi visokonaponskim vodovima, a u naseljima, pre nego što stigne do potrošača, napon se spušta, što je koncept koji je osmislio Nikola Tesla i koji se primenjuje od 1896. godine. Ovakav pristup je izmenio svet omogućujući da struja stigne u svaki kraj, ali se u suštini vrlo malo promenio tokom proteklog veka. Uključenje pojedinog generatora na mrežu ili isključenje potrošača još uvek je podjednako robusno kao u prošlosti – operateri prate situaciju i na osnovu trenutne potrošnje, telefonom izdaju naredbe o uključivanju, isključivanju i transportu struje kroz mrežu.
Zato sadašnja električna mreža, utemeljena na potrebama potrošača, osim što ne reaguje dovoljno brzo, ne može uvek da primi povećanu proizvodnju vetrogeneratora niti da nadoknadi manjak kad se on desi. Ove promene se ponekad odvijaju u intervalima kraćim od minuta, što mreže nikako ne mogu da isprate. Jedini način da se tom problemu doskoči jeste uvođenje mreža koje bi pravovremeno reagovale i kojima bi upravljali inteligentni informacioni sistemi – takozvani smart grids, odnosno pametne mreže.
Većina stručnjaka se slaže da sadašnji statički način upravljanja mrežama mora postati fleksibilniji kako bi odgovorio ne samo na nove zahteve, već i omogućio komunikaciju između proizvođača i potrošača. Male elektrane sa stalnim kapacitetom moraju se integrisati u električnu mrežu, kao i električna energija dobijena iz obnovljivih izvora sa promenljivom raspoloživošću. SpectrumPower CC sistem za upravljanje mrežama već omogućava povezivanje nekoliko malih i decentralizovanih elektrana u jednu virtuelnu elektranu. Ukazuje se potreba za menadžmentom u potražnji električne energije, koji će kontrolisati opterećenje mreže i podsticati prilagođavanje potrošnje količini snabdevene energije.
Budući da svetska potrošnja energije svake godine poraste za 2,2 procenta, a procenjuje se da će do 2020. godine u svetu biti čak 12 miliona električnih automobila, koji će dodatno povećati potrošnju, postavlja se pitanje kako će električne mreže u budućnosti podneti očekivana povećanja, kao i kako se uopšte mogu osloniti na obnovljive izvore.
Smatra se da će mreže za prenos i distribuciju u budućnosti imati još važniju ulogu u lancu snabdevanja električnom energijom i zato se predlaže jedan sasvim nov pristup koji podrazumeva osavremenjivanje električne infrastrukture, zamenu ljudi operatera automatizovanim i kompjuterizovanim sistemima i jednu revoluciju u prenosu energije.
Inicijativa „Pametne mreže“ (Smart Grids) ima trostruku misiju: prilagođavanje evropskih električnih mreža izazovima XXI. veka, ispunjavanje očekivanja zajednice i stimulaciju slobodnog tržišta. Ona je pokrenuta 2004. godine angažovanjem 25 vodećih međunarodnih stručnjaka iz dvanaest zemalja Evropske unije. Nemačka u ovom radnom telu ima tri stručnjaka, od kojih je jedan iz Sektora za energiju kompanije Siemens.
Osnovna ideja smart grida je da se poveća automatizacija distributivne električne mreže, kao i da se ona učini efikasnijom i fleksibilnijom. Ključni deo ove smart grid inicijative podrazumeva decentralizaciju sistema kako bi se odgovorilo na istovremene potrebe malih potrošača. Jedna pametna mreža se istovremeno sastoji od kombinacije obnovljivih i standardnih izvora energije, potrošača i električnih vozila čije baterije se mogu koristiti za akumulaciju energije.
Prosečan automobil stoji u garaži 23 sata dnevno. Uzimajući to u obzir, električni automobil se može puniti sve to vreme, a njegove baterije mogu služiti kao mesto gde će se akumulirati višak energije koji se dobija na vetrogeneratorima u onim trenucima kad se vetar pojača. Stanje svih aktera se kontinuirano meri, a pametni sistem, u zavisnosti da li ima dovoljno sunca i vetra, trenutno donosi odluku koga da uključi, a koga da isključi. Ovakav pristup će uneti revoluciju u praktičnu primenu obnovljivih izvora.
Green City, broj 2, jul 2010.
„Green City“ je dvomesečni ekološki dodatak nedeljnika „Vreme“, koji se realizuje uz saradnju i finansijsku podršku kompanije Siemens d.o.o.
Tekstove priredili Jasmina Lazić i Slobodan Bubnjević
Kompjuterski softver igra sve važniju ulogu u tehnički i ekonomski efikasnom funkcionisanju mreža za prenos i distribuciju električne energije, kao i u sprečavanju prekida u snabdevanju potrošača. Pored klasične tehnologije upravljanja, na raspolaganju su i druga softverska rešenja, poput programa za upravljanje materijalnim i ljudskim resursima, kao i programa za praćenje uslova rada. Oni se koriste za upravljanje proizvodnom opremom i praćenje njenog stanja tokom upotrebe, kao i za planiranje kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog održavanja i obnavljanja opreme. Kontinuirano praćenje stanja opreme omogućava identifikovanje problema u radu pre nego što dođe do kvara, čime se smanjuju gubici izazvani oštećenjima opreme. Sistemi za upravljanje energijom, poput Decentralizovanog sistema za upravljanje energijom (DEMS), igraće značajniju ulogu u kontroli protoka energije, jer se pomoću njih integrišu decentralizovani objekti za proizvodnju električne energije. Protok električne energije mora se kontrolisati tako da se optimizuju njena kupovina, potrošnja i naponski kvalitet, uz svođenje gubitaka u mreži na minimum.
Ogledna zemlja
Jedna prava smart grid mreža razvija se u Siemensovom Rizo centru u Danskoj. Inače, Siemens i IBM odabrali su pre dve godine Dansku kao oglednu zemlju za izgradnju infrastrukture za pokretanje vozila na baterije i masovniju upotrebu električnih automobila u saobraćaju. Siemens i danski Dong Energy pridružili su se konzorcijumu pod nazivom Edison, koji okuplja brojne institucije zainteresovane za čistu i održivu tehnologiju u saobraćaju, poput danskog Tehničkog fakulteta i danskog Energetskog udruženja.
Evropska inicijativa
Evropska SmartGrids tehnološka platforma pokrenuta je u decembru 2004. godine sa namerom da se utvrdi perspektiva snabdevanja električnom energijom u Evropi u XXI veku. Njen cilj je stvaranje efikasnog i pouzdanijeg sistema snabdevanja električnom energijom, uključujući i dobijanje energije iz obnovljivih izvora i decentralizovanih elektrana. SmartGrids se ne ograničava samo na tehničke perspektive evropske električne mreže, već uzima u obzir i komercijalne aspekte, poput povećanja obima prodaje električne energije i regulatornih pitanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Brajan Džonson, koji zbog svoje ekstremne zdravstvene rutine važi za „čoveka koji želi da živi večno“, otkrio je da ima autoimunu bolest za koju smatra da su odgovorne zaslađene žitarice, gazirana pića i brza hrana koju je ranije konzumirao
Meč između Novaka Đokovića i trinaest godina mlađeg kanadskog tenisera Feliks Ože-Alijasima zakazan je za danas, 7. jula, od 16.30 sati. Do sada su se sastajali dva puta i skor je 1:1.
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
