Šesnaest godina trajao je san Novaka Đokovića da postane olimpijski šampion. U fantastičnom finalu pobedio je 16 godina mlađeg Karlosa Alkaraza
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu rezultatom 7:6, 7:6. Đoković je meč u finalu igrao protiv Karlosa Alakraza od koga je nedavno na finalu Vimbldona poražen.
Nakon pobede Đoković je za RTS rekao da mu je poraz u Londonu protiv Alkaraza pomogao u prirepmi za današnji meč.
„Lošije od onoga nisam mogao, išao sam na sve ili ništa. Raspaljivao sam forhende na kraju kao i on“, naveo je Đoković.
Tokom meča Đokovićeva ćerka je držala transparent sa natpisom: „Tata je najbolji“. Nakon pobede Đoković je odmah otišao da ih zagrli, a za RTS je rekao da je preponosan i presrećan što je doneo zlato u Srbiju.
„Ovo je moj najveći uspeh“, izjavio je srpski teniser Novak Đoković.
Ovo je druga zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu. Prethodno su zlatnu medalju u Srbiju doneli reprezentativci u sretaljštvu Zorana Arunović i Damir Mikec.
Đoković je prvi put ušao u finale na OI, ima jednu bronzanu medalju i dva četvrta mesta.
Đoković za zlatni slem
Đokoviću je pobeda nad Alkarazom omogućila da postane tek peti teniser koji je osvojio zlatni slem u karijeri – sva četiri grend slem turnira plus zlatna olimpijska medalja. Ovim dostignućem mogu da se pohvale samo Andre Agasi, Rafael Nadal, Serena Vilijams i Štefi Graf.
Sa 37 godina, Đoković je najstariji olimpijski šampion u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji otkako se ovaj sport vratio u program Igara u Seulu 1988. godine.
Đoković bez titule u dosadašnjem delu sezone
Đoković ove godine nije uspeo da osvoji trofej. Na Australijan openu je stigao do polufinala, na Rolan Garosu do četvrtfinala, a potom je zadobio povredu kolena zbog čega je morao na operaciju. Na Vimbldonu, trećem grend slemu u sezoni, igrao je finale, ali je poražen od današnjeg rivala.
Srpski teniser je od 2006. godine svake sezone osvajao titule, lični rekord je postavio 2015. sa čak 11 ATP titula.
Đoković na Srbiju ima terapijsko dejstvo
Kako je “Vreme” ranije pisalo na današnju Srbiju, Novak Đoković uglavnom ima terapijsko dejstvo. Za deo njenih građana on svakako predstavlja podsticaj, ali za veliku većinu, pa i više od toga, deluje kao uteha, kao neka vrsta kompenzacije. U krilu nacije koja je, istorijski gledano, u svakom pogledu na silaznoj putanji, pojava i opstanak jednog autentičnog pobednika lekoviti su i razlog za praznovanje. Pritom je Đoković bez ikakve sumnje globalna pojava i za njega znaju milijarde ljudi, pa i oni koji doskora nisu bili sigurni jesu li Srbija i Sibir isto.
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu.
I pored toga što je Slovačka jedna od nekoliko članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kosovski fudbaleri su sa svojim navijačima doputovali u Bratislavu i uspeli da pobede domaću reprezentaciju
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
