Šesnaest godina trajao je san Novaka Đokovića da postane olimpijski šampion. U fantastičnom finalu pobedio je 16 godina mlađeg Karlosa Alkaraza
Srpski teniser Novak Đoković osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu rezultatom 7:6, 7:6. Đoković je meč u finalu igrao protiv Karlosa Alakraza od koga je nedavno na finalu Vimbldona poražen.
Nakon pobede Đoković je za RTS rekao da mu je poraz u Londonu protiv Alkaraza pomogao u prirepmi za današnji meč.
„Lošije od onoga nisam mogao, išao sam na sve ili ništa. Raspaljivao sam forhende na kraju kao i on“, naveo je Đoković.
Tokom meča Đokovićeva ćerka je držala transparent sa natpisom: „Tata je najbolji“. Nakon pobede Đoković je odmah otišao da ih zagrli, a za RTS je rekao da je preponosan i presrećan što je doneo zlato u Srbiju.
„Ovo je moj najveći uspeh“, izjavio je srpski teniser Novak Đoković.
Ovo je druga zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu. Prethodno su zlatnu medalju u Srbiju doneli reprezentativci u sretaljštvu Zorana Arunović i Damir Mikec.
Đoković je prvi put ušao u finale na OI, ima jednu bronzanu medalju i dva četvrta mesta.
Đoković za zlatni slem
Đokoviću je pobeda nad Alkarazom omogućila da postane tek peti teniser koji je osvojio zlatni slem u karijeri – sva četiri grend slem turnira plus zlatna olimpijska medalja. Ovim dostignućem mogu da se pohvale samo Andre Agasi, Rafael Nadal, Serena Vilijams i Štefi Graf.
Sa 37 godina, Đoković je najstariji olimpijski šampion u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji otkako se ovaj sport vratio u program Igara u Seulu 1988. godine.
Đoković bez titule u dosadašnjem delu sezone
Đoković ove godine nije uspeo da osvoji trofej. Na Australijan openu je stigao do polufinala, na Rolan Garosu do četvrtfinala, a potom je zadobio povredu kolena zbog čega je morao na operaciju. Na Vimbldonu, trećem grend slemu u sezoni, igrao je finale, ali je poražen od današnjeg rivala.
Srpski teniser je od 2006. godine svake sezone osvajao titule, lični rekord je postavio 2015. sa čak 11 ATP titula.
Đoković na Srbiju ima terapijsko dejstvo
Kako je “Vreme” ranije pisalo na današnju Srbiju, Novak Đoković uglavnom ima terapijsko dejstvo. Za deo njenih građana on svakako predstavlja podsticaj, ali za veliku većinu, pa i više od toga, deluje kao uteha, kao neka vrsta kompenzacije. U krilu nacije koja je, istorijski gledano, u svakom pogledu na silaznoj putanji, pojava i opstanak jednog autentičnog pobednika lekoviti su i razlog za praznovanje. Pritom je Đoković bez ikakve sumnje globalna pojava i za njega znaju milijarde ljudi, pa i oni koji doskora nisu bili sigurni jesu li Srbija i Sibir isto.
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu.
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih.
Oni koji su u ratu rušili, minirali i palili bogomolje sve tri strane imaju identični odnos prema baštini, svojoj i tuđoj, i u miru 30 godina kasnije
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
U psihologiji se to zove parasocijalna veza. Kad znaš svašta o omiljenoj pevačici ili fudbaleru, pa umisliš da ih stvarno poznaješ. A to može biti i opasno
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
