Pun je internet šala na račun očeva i toga kako se dopisuju. Šta god da sin ili ćerka pitaju ili konstatuju, koliko god da ostave glasovnih poruka, odgovor obično bude „ok“.
Okej znači da je nešto primljeno k znanju, da je sasvim u redu, prihvatljivo, da smo se dogovorili. Može da bude i ironično, u smislu, „aha, e baš da vidimo“, a kad se izgovara otegnuto može da znači „ma šta mi napriča“.
Kad čovek ne razmišlja, rekao bi da je OK inicijalizam neke logične, poznate sintagme. Ali nije.
Krenulo je kao šala
Američki lingvisti se slažu da je najbolje objašnjenje do sada dao Alen Voker Rid, profesor engleskog na Univerzitetu Kolumbija, još šezdesetih godina.
On je prvu pisanu upotrebu našao u bostonskom listu Morning post u martu 1839. godine. Bila je to pošalica, kao vrsta tadašnjeg mima, koja je sa ulica ušla u novine.
Naime, OK je trebalo da znači „oll korrect“, što je namerno i groteskno pogrešno pisanje za „all correct“ – sve tačno, sve ispravno, sve kako treba.
Bilo je još takvih šala, ali je OK preživelo po svemu sudeći jer je već iduće godine (1840) osmi američki predsednik Martin van Buren išao u kampanju za ponovni izbor.
Neko se dosetio da se Van Buren, umesto imenom svojih holandskih predaka, reklamira kao „Old Kinderhuk“ jer je iz gradića Kinderhuka u saveznoj državi Njujork. Skraćeno je to OK, a htelo se time i reći da je OK okej, to jest da je Van Buren baš dobar.
Po čitavoj zemlji su u kampanji nicali „OK klubovi“ u znak podrške kandidatu koji je, ipak, izgubio.
Čudesna mala reč
Okej je ostalo i moguće da je to najjači izvozni proizvod engleskog jezika.
„Reč je bila odlična za naslove u štampi jer je tako kratka“, rekao je jednom Dag Harper, osnivač onlajn etimološkog rečnika, za NPR. „A pokriva toliki prostor u smislu značenja.“
Čudesna reč jedna od prvih izgovorena u komunikaciji sa Mesecom. Kada se, u živom prenosu, Nil Armstrong spremao za čuveni „mali korak za čoveka“, iz centrale u Hjustonu su rekli: „Ok, Nile, vidimo te kako silaziš niz merdevine.“
Kako se pravilno piše
U srpskom „okej“ može da bude rečca, ali i pridev i prilog, a u engleskom može da bude i glagol. „The boss okayed it“ bi značilo da je šef nešto odobrio, aminovao.
OK je inicijalizam jer se uzimaju početna slova reči, ali se svako izgovara za sebe, kao recimo EU, NBA, RTS ili silne stranke koje imamo. To za razliku od akronima gde se početna slova slivaju u novu reč koja se izgovara glatko – NATO, FIFA, BIRN…
Izgovara se „o-kej“, ali troumljenje je u engleskom, baš kao i u srpskom, da li se piše „OK“, „O. K.“ ili „okay“ („okej“), ali je uglavnom prihvaćeno da sve može.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
