Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina
Vanredni lokalni izbori biće održani 29. marta u opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Sevojno i Smederevska Palanka. Aleksandar Vučić ponovo je pokrenuo ogromnu propagandnu mašineriju u koju su upregnuti apsolutno svi mediji, kompletna Vlada, javna preduzeća i stranačka infrastruktura SNS-a.
Potreba da se obeshrabri svaki pokušaj otpora videla se kod predaje liste, overavanja potpisa, formiranja fantomskih lista, kao i u primerima opstrukcije opozicije i studenata u predizbornim aktivnostima.
Vučić je ponovo nosilac liste u svim opštinama, brutalno krši zakone koristeći funkcionersku kampanju, a osim njega na plakatima i u spotovima nema SNS-a ni u tragovima. Poruka biračima je ista – samo jedan čovek odlučuje o vašoj sudbini i glasate za njega iako će se vašim problemima kao i do sada neuspešno baviti lokalna vlast. Utisak o nezadovoljstvu građana nekim čudom smo videli na RTS-u pri predstavljanju istraživanja u kome nema dobro ocenjenih opština, postoje samo nekoliko manje loših. Nije pomogao ni apel voditelja da ipak malo pogledamo rezultate kroz ružičaste naočare – građani su samo za četiri opštine dali ocene 3 ili 4 u određenim aspektima, ostatak je klimava dvojka.
Shvatio je Vučić da je đavo odneo šalu i zato upotrebljava tešku artiljeriju u svojoj kampanji koja se zove “Srbija je naša porodica”. Odustalo se od obećanja čuda, letećih automobila, Ekspa i ostalih šarenih laža, okrenuo se onome što će mu dati priliku da manipuliše biračima i simbolično odgovori na dve osnovne kritike koje su mu ponavljali studenti: da nije nadležan i da im laže babu.
Čovek koji godinama deli Srbiju na “naše” i “njihove”, seje mržnju prema onima koji ga kritikuju, plaši građane ratom, bedom i koji spočitava onima koji imaju državni posao što se bune oni ili njihova deca, u ovoj kampanji nije prikazao svoju porodicu, već je ta porodica cela Srbija , a on je nekakav pater familijas, poglavar i neupitni autoritet. Glava kuće. Nije u toj porodici ni njegova stranka, od koje se na svim izborima distancira pa lokalne funkcionere ponižava pred građanima i gledaocima u beskonačnim živim prenosima.
Već u prvom spotu predstavljene su ključne poruke. U filmiću vidimo radnika, vozača dostavnog vozila kako se u sumrak vraća kući na periferiji u suburbanom okruženju. Individualno ložište, kuća tek prijavljena u akciji “svoj na svome”, supruga spremila večeru, domaćica uz šporet i oko dece, nezaposlena, deda sedi za astalom, sin piše domaći. Nema preterane bliskosti, nema mnogo emocija, u patrijarhalnoj porodici svi znaju gde im je mesto. Večeraju, srećni što imaju krov nad glavom, on ima posao i nisu gladni. Pogledaju u nebo – eto, vernici su, nadaju se boljem, drže se zajedno za jednim kazanom.
Nema babe! Tradicionalisti će reći da je na onom svetu, nije nemoguće, jer glasaju i sa onog sveta dok se spisak ne ažurira, ali po mom scenariju, babe nema jer je na protestima, pa bih očekivao da pred Dnevnik uleti u kuću sa žutim prslukom, bedževima “pumpaj!” i poviče: “Nemoj da mi lažeš babu!”
Ovo bi bio studentski spot kao kontrakampanja. Do daljeg nema babe.
U drugom spotu Vučić se obraća simpatizerima, ali to se dešava u studiju, tokom snimanja spota za kampanju, pa se pitam da li su gledaoci skapirali da je Vučić snimio spot u kome loži statiste. Ovaj meta-nivo je zadivljujući jer ih je Predsednik koristio, recimo, na svim mitinzima i pri istorijskoj poseti sendvičari u Novom Sadu gde su glumili prolaznike. Em vas lažem, em vas ložim, pa vam otkrijem da su moji simpatizeri zapravo plaćeni statisti.
Taj princip je vidljiv i prilikom obilaska Srbije. Predsednik pije rakiju u Bajinoj Bašti, kolevci klekovače, onda deca, pa lečena deca i na kraju deca koja voze traktor, al’ moraju da paze kad idu u rikverc. Onda penzioneri, klopa se servira tek posle obraćanja da ne zbrišu, do tada samo sokić i escajg.
Posete lokalnim medijima – hm, ne baš uspešne jer je u Kuli na lokalnoj televiziji problem bila niska stolica, kao kod Trampa. Tako je propala najava nove brze saobraćajnice u Bačkoj koja se zove “Smajli” (smeh u studiju). Nije mnogo bolje bilo ni u Čačku kod gospodina koji na Informeru inače jede sline tokom Kolegijuma – ovo je tik koji govori o napetosti – došlo je do demonstracije ispred televizije, upotrebljeno je izuzetno jako policijsko obezbeđenje…
Moj lični favorit je uvek igrokaz “kaži kol’ko kilometara asfaltiranja treba i koja je širina puta”. Molilac zatraži, Vučić ga prvo obeshrabri, pa stavi ruku na čelo, pa nešto računa, onda zove lokalnog šefa iz stranke ili Glišića i kaže: “Za dva dana ćete videti mašine!” Kakva pravno neobavezujuća formulacija, pristanak dostojan Ohridskog sporazuma.
Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina?
Saznali smo i za SNS bunga-bunga žurku na Ubu, a Toni Cetinski je ucenjen jer Glišić ima kompromitujući materijal, cenim da im je Toni na uvce pevao Marširala kralja Petra garda. Zato Era Ojdanić na skupu u Smederevskoj Palanci maksimalno motivisano nastupao, baš kao i analitičar Krstić koji ide po Srbiji, jer ako AV izgubi, ovi će da vešaju.
Sve srećne porodice su dosadne i na isti kalup, a nesrećna je svaka na svoj način, a mi gledamo rimejk Tolstoja u potrazi za babom koja je uz omladinu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Advokat Rastko Naumov smatra, „zato što smo svesni na šta je spremna ova vlast“, da je svako ko je govorio o „zvučnom topu“ ili izrazio sumnju da je korišćen, potencijalni okrivljeni u tom slučaju
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Zašto Vučić najavljuje najave svoje ostavke i datuma raspisivanja izbora? Šta su mu političke kombinacije? Kako nastoji normalizirati nenormalno? Zbog čega naprednjaci više nemaju dobar pobednički model za izbore? I kakva je u svemu ovome uloga tihe i ćutljive većine
Mi smo ustali protiv. U prethodnih deset godina mnogo puta sam upozorila kuda vodi govor mržnje i imam za to pisane dokaze. Međutim, ovde se ništa ne čuje od zaglušujuće buke proizvođene kako bi se mase držale u stanju ludila dobro proučenim metodama za držanje vlasti
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
