Veza između političke orijentacije i sreće, to je priča koja otkriva mnogo više o ljudskoj sklonosti samozavaravanju nego o sreći.
Površinski sloj je trivijalno jednostavan: konzervativci tvrde da su srećniji.
U jednoj anketi instituta Pju iz 2006. godine, 47 odsto američkih republikanaca se izjasnilo kao „veoma srećno“ nasuprot jadnih 28 odsto demokrata.
Skeptik Šon Vojčik, socijalni psiholog sa Univerziteta Kalifornije, odlučio je da proveri da li republikanci zaista osećaju ono što strastveno tvrde.
Umesto da ih pita, načinio je analizu reči, mikro-ekspresije osmeha, emotikona na društvenim mrežama. Rezultat? Liberali pokazuju više znakova autentične sreće. Republikanci koriste više negativnih reči, manje srećnih emotikona, falsifikovanije osmehe.
Dakle, možda nisu srećniji, možda su samo uspešniji prodavci priče o sreći.
Zašto bi neko lagao
Zašto bi neko lagao sebi o tome koliko je srećan? Tri objašnjenja, svako gore od prethodnog.
Prvo: iluzija kontrole kao ideološki narkotik. Desničari veruju da kontrolišu svoj život, da sve zavisi od njih. Ta fantazija o individualnoj moći direktno odgovara subjektivnom osećaju sreće.
Levičari, pak, vide sistemske prepreke, nejednakosti, kolektivnu krivicu. Teško je plivati u blaženom neznanju kada si svestan da tvoja cipela dolazi iz bengalske fabrike gde dete od devet godina radi šesnaest sati dnevno. Znanje boli. Neznanje usrećuje.
Drugo: ideološka racionalizacija je psihološki opijat. Konzervativci imaju ugrađen mehanizam za opravdanje nejednakosti. „Svako dobija ono što zasluži“, „ko hoće, uspe“. Te priče nisu samo ideologija, to su psihološki oklopi koji štite od nelagode empatije.
Treće: sklonost samoidealizaciji. Konzervativci sistematski preuveličavaju svoju sreću. Ne jer svesno lažu, već jer je prikazivanje uspešnosti deo identiteta. Ako tvoja ideologija počiva na „ja sam kovač svoje sreće“, onda priznati nesreću znači priznati neuspeh. Bolje lagati nego propasti. Bolje Instagram estetika sreće nego autentična depresija.
Da li je sreća sve?
Ali ovde postaje zanimljivo. Novija istraživanja ruše mit da je sreća jedini parametar kvalitetnog života.
Postoje tri dimenzije: sreća (konzervativci vode sa falsifikovanim osmesima), značenje (takođe konzervativci, zahvaljujući protestantskoj etici), i psihološko bogatstvo: raznolik, intelektualno kompleksan život sa mnoštvom perspektiva. I tu progresivci dominiraju.
Dakle, konzervativci su zadovoljniji, ali progresivci žive bogatije. Što nas vraća na večito pitanje: šta je bolje, biti zadovoljan kao krava na paši ili biti živ kao Sizif svestan svog kamena?
Možda je priča o „desničarima koji su srećniji“ zapravo mit o tome ko je spreman da plati cenu nelagode jer prepoznaje turobnu stvarnost. Možda je sreća privilegija onih koji ne moraju (ili ne žele) da vide šire od sopstvenog dvorišta.
Ili, da izvrnemo Sokratove reči: neispitan život možda i jeste vredniji življenja, bar ako merimo u jedinicama samozadovoljstva i lažnih osmeha.
Ali da li je zato bolji? To već zavisi od toga da li cenite mir ili istinu. Anesteziju ili svest. Instagram filter ili ogledalo.
Ovaj tekst najpre je objavljen u njuzleteru Međuvreme na koji se možete besplatno prijaviti ili pretplatiti na bolju verziju
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
