Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Područjem Balkana, tačnije istočnog Mediterana, hara žestoki, produženi toplotni talas sa temperaturama koje su mestimično 8-10 °C više nego u periodu od 1991. do 2020. godine.
Među najtoplijim oblastima našla su se i neka od omiljenih letovališta stanovnika Srbije, Grčka i zapad Turske, podseća portal Klima 101.
U tim podnebljima se – kao i u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i južnoj Italiji – u periodu od 21. do 26. jula prognozirano da bi maksimalne temperature mogle da dostignu, ili čak premaše, 42-44 °C. To bi moglo da dovede do izjednačavanja, pa i obaranja temperaturnih rekorda iz prošlih godina, naveo je grčki sajt Climate Book.
Grčko ministarstvo kulture je u utorak i sredu ove nedelje tokom najtoplijih delova dana, tačnije od podne do 5 časova posle podne, naložilo zatvaranje Akropolja. U pitanju je jedna od najpopularnijih svetskih turističkih atrakcija koja dnevno privuče i do 23 hiljade posetilaca.
Najteže pogođen jugoistok Srbije
Ovo je drugi put da se Akropolj privremeno zatvara u poslednje dve nedelje zbog žestoke toplote koja bi mogla da ugrozi bezbednost zaposlenih i turista.
Ovaj nalet vrućina objašnjava se intenzivnim transportom toplih vazdušnih masa sa severa Afrike ka istočnom Mediteranu, dok se hladnije vazdušne mase pomeraju ka zapadu Evrope.
Kao što smo mogli da osetimo proteklih dana, aktuelni toplotni talas zahvatio je i našu zemlju: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu je i preko 6 °C toplije u odnosu na normalu.
Najteže je pogođen jugoistok Srbije gde Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u petak, 25. jula, lokalno prognozira i do 42 °C zbog pojačanog jugozapadnog vetra.
Ali nedaće ovog dela zemlje ne staju na visokim temperaturama…
Usled združenog efekta toplotnog talasa i dugotrajne suše koja traje još od maja, RHMZ je inicirao dostavljanje SMS upozorenja stanovnicima Pčinjskog, Jablaničkog, Pirotskog, Topličkog, Nišavskog i Zaječarskog okruga, napisao je na svom Linkedin profilu meteorolog Slobodan Sovilj.
Ovo je već četvrti toplotni talas u Srbiji od početka meteorološkog leta (jun-avgust).
Poređenja radi, u periodu od 1961. do 1990. godine, beležili smo prosečno manje od jednog toplotnog talasa – godišnje. Ove godine, za manje od dva letnja meseca doživeli smo ih četiri, dok je RHMZ prethodno registrovao još tri toplotna talasa u januaru, a u martu jedan.
Drugim rečima, već u prvih sedam meseci 2025. godine višestruko smo prekoračili nekadašnje celogodišnje proseke – i to ne samo one iz druge polovine prošlog veka, već i one skorašnje.
Naime, u poslednjoj deceniji (2011-2020), broj toplotnih talasa iznosio je četiri u toku jedne godine.
Povećan i broj tropskih dana
Sudeći prema zvaničnim prognozama, leto 2025. neće obeležiti samo povećan broj toplotnih talasa već i tropskih dana sa temperaturama preko 30 °C: njih bi u ravničarskim predelima moglo da bude i do 65, dvostruko više nego nekada.
Ali sve ovo nisu samo puke brojke, već uslovi koji umnogome otežavaju našu svakodnevicu – ugrožavajući vodosnabdevanje, poljoprivrednu proizvodnju, energetiku, pojačavajući rizik od požara na otvorenom, narušavajući zdravlje ljudi i životne sredine.
Naša zemlja nalazi se na širem području Mediterana koje se zagreva brže od globalnog proseka. Najveći porast temperature opaža se upravo tokom leta: devet od deset najtoplijih leta kod nas desila su se nakon 2000. godine, a najtoplije među najtoplijim bilo je prošlo leto.
Premda nam krajem ove nedelje sledi pad temperature, nikako ne smemo da zaboravimo ekstremne vrućine i njihove posledice po društvo, privredu i prirodu: one uostalom prete da postanu nova normalnost u Srbiji u slučaju da ambiciozna energetska tranzicija izostane.
A baš kao što nam i aktuelni toplotni talas govori: u ovom problemu nismo usamljeni.
Troje ljudi je poginulo nakon što se autobus sa radnicima firme "Healthcare" prevrnuo kod Sremske Mitrovice. U bolnici je zadržano 39 ljudi, sedmoro je na intenzivnoj nezi
Nakon sastanka sa direktorima ruskih naučnih instituta „Gamaleja“ i Nacionalnog centra za radiologiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija razvija vakcinu koja bi mogla da pomogne obolelima od raka i da Srbija planira da se priključi tom programu
DigiTalk Konferencija – 24–26. oktobar 2025, Hotel Tami Residence, Niš Hard Times. Tough Choices. Important Ideas.
Ovo nije članak o fudbaleru Vujadinu Saviću i o skandalu koji ga prati. Ovo je pokušaj da razumemo ljudsku dušu u svoj njenoj složenosti. Ovo je priča o svima nama
“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
