U Njujorku je u toku izložba 75 plakata iz Musolinijeve ere koji svedoče o uvek aktuelnoj sprezi umetnika, kompanija, marketinških stručnjaka i totalitarnog režima
Kad god dođem u Njujork, makar i na jedan dan kao ovoga puta, posetim Mirka Ilića u njegovom studiju na Union Square-u. Mirko je najveće ime u svetu dizajna u SAD sa ovih prostora sa desetinama naslovnih strana najpozatijih američkih magazina, a 2015. njegovih 38 radova ušlo je u stalnu kolekciju MoMA.
Mirko mi uvek priredi neku poučnu šetnju kvartovima oko Union Square-a, pokaže detalje na fasadama ili pločniku koje nikada ne bih primetio, otkrije neku priču koja nije u turističkim vodičima. Prošlog meseca u saradnji sa Ujedinjenim nacijama organizovali smo u Beogradu izložbu Tolerancija čiji je Mirko kurator. Reč je o plakatima na temu tolerancije, radovima dizajnera iz celog sveta. Izložba je bila na otvorenom, na Kalemegdanu i Mirko je ljut “jer su neki od plakata vandalizovani”, čitaj išarani. Posebno oni sa LGBT+ tematikom. Objašnjavam mu da je u ovakvim okolnostima u Srbiji bio veliki uspeh uopšte organizovati ovakvu izložbu. On mi se čudi što su nama u Srbiji “i nenormalne stvari postale normalne”.
Ovoga puta poveo me je u Poster House, galeriju specijalizovanu za izložbe postera i plakata. Tu je trenutno (do 22. februara) u toku izložba plakata The Future Was Then: The Changing Face of Fascist Italy. Reč je o čak 75 originalnih plakata iz vremena Musolinijeve Italije (1922–1943) koji se nalaze u posedu čuvene Fondazione Massimo e Sonia Cirulli iz Bolonje. Ova fondacija je osnovana u Njujorku 1984. i danas poseduje više od 10.000 umetničkih dela, dokumenata i artefakata koji su deo italijanske kulture 20. veka. Kažu da je njihov cilj da promovišu italijansku umetnost 20. veka od ranih 1900-ih do druge polovine veka kada se rađa međunarodno prepoznati koncept “Made in Italy”. Među velikim umetničkim imenima čija se dela nalaze u kolekciji Fondacije nalaze se: Đakomo Bala, Fortunato Depero, Lucio Fontana, Osvaldo Lićini, Bruno Munari, Đio Ponti, Luiđi Rusolo i Mario Sironi.
Izložba u Poster House pokazuje da je fašistička Italija bila veoma u toku sa svojim vremenom i tadašnjim savremenim tendencijama kada je o grafičkom dizajnu reč. Iako je većina njih bila u službi propagande totalitarnog režima, delima koje možete da vidite na ovoj izložbi ne mogu se odreći visoki estetski kriterijumi. Sama postavka sastoji se iz tri dela: “Italija kao ideja”, “Italija kod kuće” i “Italija u svetu”.
Tridesetih i četrdesetih godina 20. veka tokom brojnih javnih radova mnoga arheološka otkrića ugledala su svetlo dana, što je Musolini nazvao dokazom rađanja “Trećeg rimskog carstva”. Iako je Italija bila još uvek mlada i podeljena nacija (ujedinjenje se dogodilo tek pola veka pre Musolinijevog dolaska na vlast), fašizam je dobio veliku podršku među umetnicima i intelektualcima međuratnog doba. Ličnosti poput Margarite Sarfati i Gabrijela D’Anuncija pomogli su Musoliniju da u funkciju svoje propagande stavi italijanske muzeje, vizuelne umetnike, pisce…
Benito Musolini, nekadašnji prosečni vojnik u Prvom svetskom ratu (još jedna dodirna tačka sa Hitlerom), uspeo je da sebe nametne u simbola fašističke Italije obećavši sunarodnicima povratak snage Rimskog carstva, ekonomsku samostalnost, jezičko ujedinjenje i industrijski i infrastrukturni napredak. Godine 1919. osnovao je ”Fasci di Combattimento”, koji je dve godine kasnije postao Nacionalna fašistička stranka, pokret koji je političko nasilje koristio kao sredstvo dolaska i opstanka na vlasti ali i imperijalnih osvajanja. Fašistički simboli su nicali svuda – snoplje, rimski orao i najviše od svega – Il Duce, lik vrhovnog vođe na posterima, u filmovima, reklamama… Umetnici ali i kompanije u svojim oglasima išli su na ruku režimu koristeći totalitarnu estetiku i preplićući Musolinijev kult ličnosti sa nacionalnim identitetom. Duče je u Italiji bio ideologizovan iako mu se veći deo sveta smejao kao “operetskom diktatoru”. Međutim, stvarnost koja je stajala iza ovih plakata nije bila nimalo “operetska” – vlast je organizovala ili naručila hiljade političkih ubistava, ograničavala slobode i na kraju uvukla Italiju u rat na strani Nemačke, što je dovelo do oko 450.000 izgubljenih života i ruinirane infrastrukture i industrije.
Valjda zbog toga što danas poseduje fabriku u Srbiji, pažnju mi posebno privlači plakat “Fijata” čija su slova oblikovana od kamenih blokova na čijem se vrhu nalaze konji i konjanici, simboli Rimskog carstva. Shvatio sam da me jako podseća na nešto i ubrzo došao do zaključka da je dizajner plakata za film Ben Hur snimljen 20 godina kasnije morao biti inspirisan upravo ovom reklamom za “Fijat”.
Nedelju dana kasnije, dok pišem ovaj tekst, nalazim se u Rimu i razmišljam koliko je drugačiji odnos posleratne Italije prema nasleđu Musolinijeve ere u umetnosti i arhitekturi u odnosu na Nemce i njihov pogled na Hitlera. Sasvim sigurno tome doprinosi činjenica da Musolini među svim užasima koje je delio sa Hitlerom, najveći – Holokaust (u smislu “konačnog rešenja”) ipak nije sprovodio. Naime, italijanski Jevreji poslati su u logore tek 1943. kada je pala Musolinijeva Italija, a nemačke trupe zauzele gradove na Apeninskom poluostrvu i u okupiranim krajevima. Danas sam, šetajući Rimom, video jedan od brojnih natpisa na zgradama iz međuratnog perioda koji govore da su one podignute “u vreme vladavine Musolinija” i kao godinu gradnje navodi XVIII godinu Ere fašista. Naime, u fašističkoj Italiji za novi početak računanja vremena uzet je 28. oktobar 1922. godine – dan kada je Musolini ušao u Rim i postao premijer. Iako je bilo javnih debata na tu temu, odlučeno je da su ti natpisi deo “istorijske baštine Italije” i da ih ne treba sklanjati sa fasada zgrada.
Na ovogodišnjem izboru za Mis i Mister Univerzuma Srbiju će predstavljati Mongolka i Nemac sa srpskim pasošem. Tabloidi razglabaju da je mnogo onih koji su gnevni zbog toga što Srbiju ne predstavljaju Srpkinja i Srbin, da se Srbija „odriče svog identiteta“
Titula Novaka Đokovića u Atini možda nije od velikog značaja za njegovo nasleđe, ali je s obzirom na okolnosti sada svaka pobeda velika. Kako je izgledala njegova sezona u 39. godini života
Veći deo zemlje danas će biti pod oblacima, uz povremenu kišu i žuti meteo-alarm na jugu. Suvo će se zadržati samo u severnoj Vojvodini
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
