Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
„Jedna bitka za drugom“, (One Battle After Another), film koji prikazuje Ameriku kao kao policijsku državu, trijumfovao je na 98. dodeli Oskara, osvojivši šest nagrada Akademije, uključujući i onu za najbolji film.
Pol Tomas Anderson osvojio je svoj prvi Oskar za najboljeg reditelja, a dobio je i priznanje za najbolji adaptirani scenario.
„Ovaj film sam napisao za svoju decu kao neku vrstu izvinjenja zbog haosa koji smo ostavili u svetu koji im predajemo, ali i uz nadu da će upravo njihova generacija doneti malo zdravog razuma i pristojnosti“, rekao je Anderson primajući nagradu za scenario.
Pobednički film u stopu je pratilo ostvarenje „Grešnici“ Rajana Kuglera, koji je osvojio četiri nagrade, uključujući priznanje za originalni scenario i glavnu mušku ulogu Majkla B. Džordana.
Oba filma objavio je Warner Bros, čime je zaokružena izuzetno uspešna 2025. godina za ovu kompaniju, tokom koje su u bioskope stigli hitovi poput „Supermena“, „A Minecraft Movie“ i „Trenutak nestajanja“ (Weapons). Studio svakako ima mnogo razloga za slavlje, ali ove pobede dolaze u turbulentnom trenutku u istoriji kompanije, ali i Holivuda.
Džesi Bakli proglašena je za najbolju glavnu glumicu zahvaljujući snažnoj interpretaciji žene koja se suočava sa smrću sina u filmu „Hamnet“, dok je Majkl B. Džordan, zvezda filma „Grešnici“ i nosilac titule najboljeg glavnog glumca, izazvao ovacije pojavivši se na sceni.
„Bog je dobar“, rekao je emotivni Džordan. Zatim je zahvalio Kugleru, sa kojim je do sada snimio pet dugometražnih filmova. „Dao si mi priliku i prostor da budem viđen“, istakao je glumac.
Bakli je rekla da se njena pobeda poklopila sa Danom majki u Velikoj Britaniji.
„Ovu nagradu posvećujem prelepom haosu majčinog srca“, rekla je. „Svi dolazimo iz loze žena koje nastavljaju da stvaraju uprkos svim preprekama“.
Oskari za sporedne uloge pripali su Šonu Penu, za ulogu rasističkog vojnika odlučnog da postane član tajnog društva u filmu „Jedna bitka za drugom“ i Ejmi Medigan za upečatljivu ulogu veštice sa jednim od najluđih filmskih maski u filmu „Trenutak nestajanja“.
Pen se nije pojavio da preuzme nagradu, iako je postao tek četvrti glumac koji je osvojio tri Oskara, pridruživši se Danijelu Dej-Luisu, Džeku Nikolsonu i Volteru Brenanu.
„Nije mogao da bude ovde večeras – ili nije želeo“, našalio se glumac Kiran Kalkin koji je trebalo Penu da uruči statuu, budući da je dobitnik poznat po tome što izbegava ceremonije dodele nagrada.
Ovogodišnja ceremonija održana je u trenutku kada se filmska industrija i dalje bori da dopre do mlađe publike, koja više vremena provodi uz video-igre i YouTube nego gledajući filmove, dok su prihodi bioskopa i dalje daleko ispod nivoa pre pandemije. Događaj je prenošen i u trenutku kada je pažnja velikog dela sveta usmerena na rat u Iranu. Zbog upozorenja FBI-ja o mogućem iranskom napadu dronovima na Kaliforniju, bezbednosne mere, koje su i inače veoma stroge na Oskarima, bile su još vidljivije – policijski psi patrolirali su crvenim tepihom, dok su helikopteri kružili.
Ceremonija je imala snažan politički ton. Prezenteri poput Džimija Kimela ismevali su predsednika Donalda Trampa, ukazujući na to da dokumentarac njegove supruge Melanije, koji nosi njeno ime, nije bio nominovan ni za jednu nagradu, dok su druge zvezde svoje vreme na sceni koristile da podrže različite društvene i političke ciljeve.
„Ne ratu i slobodna Palestina“, rekao je Havijer Bardem dok je uručivao nagradu za najbolji međunarodni film ostvarenju „Sentimentalna vrednost“.
Film „Mr Nobody Against Putin“, koji se bavi načinom na koji je Vladimir Putin tokom rusko-ukrajinskog rata suzbio slobodu izražavanja, dobio je Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film. Jedan od reditelja filma, Dejvid Borenstin, uputio je upozorenje o opasnostima autokratije, koje je očigledno bilo upućeno američkoj publici.
Izvor: Variety
Srbija protiv Nemačke igra za bodove koji bi mogli da joj sačuvaju mesto u Ligi nacija. Pred gotovo praznim tribinama Paunovićev tim dočekuje selekciju koja takođe nema prostora za grešku
Redakciji "Vremena" je stigao zahtev za demanti na tekst "Roditelji OŠ '20. oktobar' večeras traže ostavku direktorke" objavljen 29. oktobra. Prenosimo ga u celosti i bez izmena
Kao nekad Kero Kler Berk je ne samo ogolio lažnu sliku tradicionalne žene u Americi, već i pokazao na kom su nivou ženska prava generalno – tvrde feministkinje. Ovaj roman je direktan napad na tradicionalni način života – ocenjuju konzervativne hrišćanke
Četrdeset godina dlakavog stvorenja koje je preživelo nuklearnu katastrofu na Malmaku, a sve što zna o Americi naučio je iz programa koji se plaća reklamama
Na nerazvijenom jugu gde je nastala izreka Pirova pobeda, gde je 813 muškaraca ubijeno zato što nisu hteli da pređu u islam, gde su stari Rimljani prvi put videli ratne slonove i još mnogo toga neponovljivog
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
