Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
„Jedna bitka za drugom“, (One Battle After Another), film koji prikazuje Ameriku kao kao policijsku državu, trijumfovao je na 98. dodeli Oskara, osvojivši šest nagrada Akademije, uključujući i onu za najbolji film.
Pol Tomas Anderson osvojio je svoj prvi Oskar za najboljeg reditelja, a dobio je i priznanje za najbolji adaptirani scenario.
„Ovaj film sam napisao za svoju decu kao neku vrstu izvinjenja zbog haosa koji smo ostavili u svetu koji im predajemo, ali i uz nadu da će upravo njihova generacija doneti malo zdravog razuma i pristojnosti“, rekao je Anderson primajući nagradu za scenario.
Pobednički film u stopu je pratilo ostvarenje „Grešnici“ Rajana Kuglera, koji je osvojio četiri nagrade, uključujući priznanje za originalni scenario i glavnu mušku ulogu Majkla B. Džordana.
Oba filma objavio je Warner Bros, čime je zaokružena izuzetno uspešna 2025. godina za ovu kompaniju, tokom koje su u bioskope stigli hitovi poput „Supermena“, „A Minecraft Movie“ i „Trenutak nestajanja“ (Weapons). Studio svakako ima mnogo razloga za slavlje, ali ove pobede dolaze u turbulentnom trenutku u istoriji kompanije, ali i Holivuda.
Džesi Bakli proglašena je za najbolju glavnu glumicu zahvaljujući snažnoj interpretaciji žene koja se suočava sa smrću sina u filmu „Hamnet“, dok je Majkl B. Džordan, zvezda filma „Grešnici“ i nosilac titule najboljeg glavnog glumca, izazvao ovacije pojavivši se na sceni.
„Bog je dobar“, rekao je emotivni Džordan. Zatim je zahvalio Kugleru, sa kojim je do sada snimio pet dugometražnih filmova. „Dao si mi priliku i prostor da budem viđen“, istakao je glumac.
Bakli je rekla da se njena pobeda poklopila sa Danom majki u Velikoj Britaniji.
„Ovu nagradu posvećujem prelepom haosu majčinog srca“, rekla je. „Svi dolazimo iz loze žena koje nastavljaju da stvaraju uprkos svim preprekama“.
Oskari za sporedne uloge pripali su Šonu Penu, za ulogu rasističkog vojnika odlučnog da postane član tajnog društva u filmu „Jedna bitka za drugom“ i Ejmi Medigan za upečatljivu ulogu veštice sa jednim od najluđih filmskih maski u filmu „Trenutak nestajanja“.
Pen se nije pojavio da preuzme nagradu, iako je postao tek četvrti glumac koji je osvojio tri Oskara, pridruživši se Danijelu Dej-Luisu, Džeku Nikolsonu i Volteru Brenanu.
„Nije mogao da bude ovde večeras – ili nije želeo“, našalio se glumac Kiran Kalkin koji je trebalo Penu da uruči statuu, budući da je dobitnik poznat po tome što izbegava ceremonije dodele nagrada.
Ovogodišnja ceremonija održana je u trenutku kada se filmska industrija i dalje bori da dopre do mlađe publike, koja više vremena provodi uz video-igre i YouTube nego gledajući filmove, dok su prihodi bioskopa i dalje daleko ispod nivoa pre pandemije. Događaj je prenošen i u trenutku kada je pažnja velikog dela sveta usmerena na rat u Iranu. Zbog upozorenja FBI-ja o mogućem iranskom napadu dronovima na Kaliforniju, bezbednosne mere, koje su i inače veoma stroge na Oskarima, bile su još vidljivije – policijski psi patrolirali su crvenim tepihom, dok su helikopteri kružili.
Ceremonija je imala snažan politički ton. Prezenteri poput Džimija Kimela ismevali su predsednika Donalda Trampa, ukazujući na to da dokumentarac njegove supruge Melanije, koji nosi njeno ime, nije bio nominovan ni za jednu nagradu, dok su druge zvezde svoje vreme na sceni koristile da podrže različite društvene i političke ciljeve.
„Ne ratu i slobodna Palestina“, rekao je Havijer Bardem dok je uručivao nagradu za najbolji međunarodni film ostvarenju „Sentimentalna vrednost“.
Film „Mr Nobody Against Putin“, koji se bavi načinom na koji je Vladimir Putin tokom rusko-ukrajinskog rata suzbio slobodu izražavanja, dobio je Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film. Jedan od reditelja filma, Dejvid Borenstin, uputio je upozorenje o opasnostima autokratije, koje je očigledno bilo upućeno američkoj publici.
Izvor: Variety
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
