Kralj Aleksandar I Karađorđević: 90 godina od ubistva u Marseju

Pre 90 godina ubijen je jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević u Marselju. Ubijen je zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujom Bartuom, tokom posete Francuskoj u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, piše RTS.

Na put u Francusku jugoslovenski vladar je krenuo sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je posetio kuću u kojoj je rođen.

Iz luke Zelenika, razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice „Dubrovnik“, isplovio je za Francusku.

Francuska mu je priredila veličanstven doček, o čemu svedoče i filmski zapisi na kojima je zabeležena čitava poseta, od ulaska jugoslovenskog broda u marseljsku luku, do atentata koji se dogodio dvadesetak minuta kasnije.

U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova, kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja. Zvaničan doček po protokolu bio je predviđen u Parizu, gde je trebalo da ga dočeka predsednik Republike, dok su ga u Marselju dočekali ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član Visokog ratnog saveta.

Svečana povorka je nešto iza 16 časova krenula iz luke i uputila se prema centru, a burno ju je pozdravio veliki broj građana Marselja.

Atentat u Marselju

Kako je Vreme” ranije pisalo Marsejska Avenija Kanabijer, koja vodi od luke do zgrade prefekture, gde je predviđen zvanični prijem, bila je prepuna razdraganog sveta koji je nestrpljivo čekao da uživo vidi i pozdravi suverena prijateljske zemlje i saveznika iz Prvog svetskog rata. Tačno u 16 časova začula se iz obližnje Stare luke počasna topovska paljba koja je označila dolazak jugoslovenskog razarača „Dubrovnik“. Masu ljudi na prepunim trotoarima odvaja od kolovoza „živa ograda“ od policajaca, ali je već u tom trenutku jasno da je špalir proređen i da nije u stanju da kontroliše publiku. Ceremonija stupanja jugoslovenskog kralja na francusko tle bila je kratka, pa je već posle nekoliko minuta svečana povorka automobila, koju prate konjanici, na početku Avenije Kanabijer.

Na zadnjem sedištu luksuznog automobila, koji se kreće veoma sporo, sede kralj Aleksandar i njegov domaćin u Marseju, francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu. Iznenada iz gomile na trotoaru iskače čovek, u momentu odbacuje buket cveća u kojem je skrivao revolver, i vičući na francuskom „Živeo kralj“, prolazi kroz proređen kordon policajaca, skače na bočnu papučicu automobila i ispaljuje više hitaca u pravcu kralja, ministra Bartua i generala Žorža, koji je sedeo na pomoćnom sedištu. Dok atentator puca, vozač Foasek se okreće i pokušava da prekine njegovu ubilačku nameru, dok potpukovnik Piole, koji je najbliži događaju, okreće konja i sabljom dva puta udara ubicu. Padajući na kolovoz ubica i dalje puca na policajce i svet duž trotoara, ali i sam biva upucan od policije.

Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević preminuo je od zadobijenih rana u zgradi marsejske prefekture nešto pre 17 časova. Zbog neadekvatne prve pomoći (gubitak krvi), četrdesetak minuta kasnije preminuo je i ministar Bartu, dok se general Žorž, posle adekvatne lekarske pomoći i nege, oporavio.

Atentator Černozemski je od zadobijenih rana ubrzo preminuo u jednoj kancelariji francuske službe bezbednosti. Saučesnike atentata Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišila francuski sud je osudio na doživotnu robiju, a organizatora Antu Pavelića u odsustvu na smrtnu kaznu. Nakon što je bio na čelu zloglasne Nezavisne Države Hrvatske, Pavelić je kao ratni zločinac uspeo uz pomoć Vatikana da umakne pravdi. Umro je naprasno u Španiji 1959. godine. I drugi organizator marsejskog atentata Vančo Mihajlov umakao je licu pravde. U toku Drugog svetskog rata uživao je Pavelićevo gostoprimstvo u Zagrebu. Umro je 1990. godine. Saučesnici atentata su neslavno završili. Pospišil je umro u francuskom zatvoru 1938. godine, Rajić je 1941. nađen otrovan u svojoj kući u Zagrebu, a Mijo Kralj je likvidiran od strane partizana negde u Bosni iste godine (obojicu su Nemci pustili iz zatvora posle francuske kapitulacije). Današnja makedonska i bugarska istoriografija, svaka za sebe, svrstava Černozemskog i Mihajlova u svoje nacionalne heroje.

Smrt kralja uzburkala celokupnu javnost

Smrt kralja Aleksandra uzburkala je celokupnu jugoslovensku javnost. Građanstvo u Beogradu je saznalo za vest oko 19:30, sa stranih radio stanica.

Pošto je najstariji Aleksandrov sin Petar bio maloletan, tročlano namesništvo je preuzelo ulogu kralja. Namesništvo je zakletvu vernosti položilo 11. oktobra.

Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj počiva u miru u zadužbini Karađorđevića na Oplencu.

Lični uticaj Aleksandra ogleda se i u stvaranju Balkanskog sporazuma potpisanog u Atini 9. februara 1934. godine između Jugoslavije, Grčke, Turske i Rumunije, kojim ove države „garantuju uzajamno bezbednost svojih balkanskih granica“ (Član 1. Sporazuma, MIP, Pov. Br. 13991). Bugarska se tom Sporazumu nije pridružila, pa je Aleksandar u septembru 1934. godine posetio Sofiju i odagnao pretnju teritorijalnom integritetu svoje zemlje od strane Bugarske (ne prežalivši odredbe Sanstefanskog mira iz 1878. godine, susedna zemlja je pitanje revizije granice sa Srbijom, kasnije sa Jugoslavijom, stalno držala otvorenim).