Fudbalska reprezentacija Srbije izgubila je od Engleske sa 2:0 i tako se konačno oprostila sa Svetskog prvenstva. Do smene selektora jednostavno je došlo prekasno
Posle poraza od reprezentacije Engleske u Londonu sa 2:0 i pobede ekipe Albanije u Andori, reprezentacija Srbije ostala je bez šanse da se nađe u baražu za naredni Mundijal.
Engleska je od starta bila apsolutni favorit i niko od dana kada su izvučene kvalifikacione grupe nije video Srbiju kao direktnog putnika na Svetsko prvenstvo. Englezi kolo pre kraja imaju maksimalan učinak sa 20 datih i nula primljenih golova.
Međutim, to ne umanjuje bruku koju je reprezentacija Srbije u ovim kvalifikacijama. Jasno je da igra Srbije od Katara ide silaznom putanjom i to munjevitom brzinom, ali potpuni nokaout dogodio se u Leskovcu kada je ekipa Albanije savladala Srbiju i tako je praktično izbacila iz kvalifikacija.
Igrala je Srbija dobro, ruku na srce, ali braneći se gotovo čitavu utakmicu na Vembliju nije bilo moguće ugroziti moćne Engleze. Niko nakon ovog poraza ne upire prstom u selektora.
Sada je već jasno, iako posle svega jedne utakmice, da je Veljko Paunović ranije morao da bude na klupi nacionalnog tima. FSS je ozbiljno zakasnio kada je u pitanju smena selektora.
Dragan Stojković Piksi je sa druge strane uradio nešto o čemu se sanjalo, odveo je Srbiju na Svetsko i Evropsko prvenstvo za samo dve godine, ali je to bilo to što se tiče uspeha Srbije pod njegovom komandom.
Uostalom, sve je u jednoj rečenici sažeo Filip Kostić nakon poraza na Vembliju:
„Da smo imali ovo, odnosno selektora i celokupni rad koji smo imali prethodnih nekoliko dana, verujem da bismo imali mnogo, mnogo bolji rezultat i da bismo bili drugi, garantovano. Ne bismo izgubili od Albanije, to mi je jedan od najtežih poraza u karijeri, svima nama je teško pao. Zato danas svi ispaštamo“.
Ako se već smena selektora nije dogodila posle neuspeha na Evropskom prvenstvu, morala je da se desi posle debakla od Engleske na Marakani i poraza od 5:0.
Poraz za porazom, i to ne samo na terenu, sledili su jedan za drugim bez, a sve je dotaklo dno odlukom da se meč sa Albanijom igra u Leskovcu pred „podobnim“ navijačima da slučajno publika ne bi skandirala protiv Aleksandra Vučića.
Istorija će pamtiti jedan od najgorih neuspeha našeg državnog tima u modernoj istoriji.
Nije bilo realno očekivati da će se reprezentacija Srbije posle samo nekoliko dana rada sa novim selektorom toliko vinuti da može da napravi čudo na Vembliju.
Međutim, znakovi života Srbije pod palicom Paunovića su vidljivi. Igra na gostovanju jednoj od svetskih fudbalskih supersila, nije nikoga očarala, ali su Orlovi svakako značajno iskoračili u odnosu na ono što su prikazivali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.
Igrala je Srbija protiv ovog protivnika dva puta u razmaku od dva meseca. Iako su brojke poseda bile slične i Engleska je bila dominantna, njihov način kreiranja šansi, ali i dominacija Engleza ne može se porediti sa prošlom utakmicom.
I posle poraza na Vembliju, te pobede Albanije u Andori, Srbija idalje ima šanse da se nađe među 48 reprezentacija koje će sledeće godine igrati na Mundijali, međutim sve je u domenu naučne fantastike.
Jasno je da Srbija na Mundijal neće moći preko kvalifikacione grupe, ali postoji teorija da to uradi preko Lige nacija, iako je ta šansa toliko mala da je gotovo pa nepristojno govoriti o njoj.
U kraktim crtama: Srbiji bi da se provuče kroz iglene uši u baraž bilo potrebno da Rumunija, Švedska i Severna Irska završe među dva najbolje plasirana u svojim grupama.
I čak da svi ti timovi pobede sve utakmice do kraja, što nije realno, Srbija bi na kraju došla u situaciju da zavisi od ishoda meča Kosovo – Švajcarska u kojem bi obema ekipama bio dovoljan bod.
Sva je prilika da će Srbija, makar za sada, biti najbolje plasirana reprezentacija na svetu (trenutno 36. mesto na FIFA listi) koja neće igrati na narednom Mundijalu.
Paunovićevoj selekciji ostaje da u poslednjem kolu odradi posao protiv Letonije, u meču bez rezultatskog značaja, a ovaj meč na programu je u nedelju od 18.00 sati. Igra se ponovo u Leskovcu.
Koliko dugo možemo da zadržimo pažnju i pogled u svetu u kojem slike nastaju, nestaju i ponovo se pojavljuju brže nego što ih možemo razumeti, pitanje je na koje odgovor nudi ovogodišnji Vizualizator
Ako algoritam danas piše tekstove i stvara vizuale, a korisnik sâm oblikuje sadržaj, šta ostaje agenciji koja je nekada bila ključni posrednik između brenda i publike?
Danas se na internetu može kupiti gotovo sve, pa i ljudski skeleti. Posebno su na ceni lobanje. Nadležni u Srbiji kažu da o tome ništa ne znaju
Na ovogodišnjem izboru za Mis i Mister Univerzuma Srbiju će predstavljati Mongolka i Nemac sa srpskim pasošem. Tabloidi razglabaju da je mnogo onih koji su gnevni zbog toga što Srbiju ne predstavljaju Srpkinja i Srbin, da se Srbija „odriče svog identiteta“
Titula Novaka Đokovića u Atini možda nije od velikog značaja za njegovo nasleđe, ali je s obzirom na okolnosti sada svaka pobeda velika. Kako je izgledala njegova sezona u 39. godini života
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
