Dan drugi kao ni jedan drugi

Ni oko jednog dana i praznika nema takve euforije kao oko Nove godine. Uz početak godine kao o  novom ciklusu nije „prikačeno“ ništa  naročito važno, nečije rođenje ili pogibija, nešto  sveto i značajno, istorijsko, civlizacijsko i epohalno. Ovaj dan je važan sam po sebi. Nekako je najsvetovniji u plejadi praznika i sigurno najuniverzalniji od svih.

Početak godine je rezultat naše potrebe i namere da se uhvatimo u koštac sa neumitnim tokom i kruženjem vremena – i civilizacije pre naše su to radile. Tako smo i ustanovili kalendare, tablice sa konačnim i propisanim brojevima i imenima dana.

Tako smo i sad, tek što smo završili odbrojavanje sekundi stare, počelo je odbrojavanje otkucavanje nove godine, sve kao potvrda one da je svaki kraj novi početak i da vreme ne stoji.

I, u tom otkucavanju jednog za drugim danom, pojavio se jedan dodatni fenomen  zvani – Drugi dan praznika.

Mnoge države su ukinule drugi dan Nove godine kao praznični dan, jedan je dosta da se otpočne sledeća godina. Čemu bi služio taj Drugi dan, za obnavljanje i utvrđivanje gradiva, za još jedno ponavljanje slavlja? Za još malo odmora? Možda kao dva dana žalosti,  da se da vremena da se ožali stara i otpočne nova godina?

Izgleda da se niko ne otima za 2. januar. To je dan kada niko i iz koga niko ne pravi i ne šalje selfije. Drugi  januar je limbo, kao neka vrsta vremenskog vira  gde se mešaju staro i novo, prošlo i buduće. Možda su neki zato i predložili da to bude  Dan naučne fantastike.

Ali, da se razumemo: ništa nije pogrešno u danu posle. To je kao biti drugo-rođeni sin prestolonaslednik .Trebalo bi prilično čudo i napor da se dese da postanete vladar ali sa druge strane nemate brigu i teret  budućeg prestola. Ili u takmičenju, važno je biti drugi – mada se niko ne otima da bude drugi. Posle drugog sve ide  lakše  i po redu –  treći, četvrti i tako redom.

Pa ipak, Drugi dan  se nekako izborio da bude dan za sebe i po sebi.

Drugi dan je kao ram, treba ga popuniti i od nas zavisi kako ćemo ga popuniti. Prilika, kao iznenada ukazana slobodna klupa, klupa samo za vas. Uzmite taj dan samo za sebe (Carpe diem) Izaberite da to bude vaš dan bez crte,

Neko je to prepoznao, predložio je da to bude dan za promišljanje. Setimo se da je za Dan posle izmišljena i pilula da se otklone greške prethodne noći i nepromišljenih činova.

Takođe i da to bude dan za  one sklone introspekciji, Dan za introspektivne. Prilika da se okrenemo sebi, zastanemo i vidimo gde smo i ko smo i šta stvarno želimo ali i ono što smo tako nesebično želeli drugima. Da promislimo još jednom.

Kažu da je ruski običaj da se posle spremanja i pakovanja a pred sam polazak na put, zastane za trenutak, sedne odmori i razmisli i eventualno priseti šta smo zaboravili.

Dakle, prilika je tu – Dan drugi, dan kao ni jedan drugi. Iskoristiti je!