1. Pregled modnih pravaca u 2004?
Iva Stefanović (modni kreator): „Najavljeni glamur za 2004. bio je najprisutniji u estradnim krugovima. Inače, nije vladao toliko glamur – koliko neki retro-stil sa glamuroznim detaljima. Prošla godina je više bila okrenuta ka konceptu, ideji, poruci i povezivanju svega toga, a ne nekim ultratrendovima kao prethodnih godina. Moda se sve više kreće ka primenjenoj umetnosti. Još uvek je u odevanju prisutan kolorit i inspiracija 80-im godinama i ostalim retro-stilovima, posebno u svakodnevnoj, tzv. uličnoj varijanti. Ženstvenost je nešto što i dalje preovlađuje.“
Bojan Dragojlović (modni kreator): „Za prošlogodišnje modne sezone bio je najavljen jak kolorit u duginim bojama, što je kod nas izgledalo prilično konfuzno. Pokušali smo da ‘prepišemo’ čist trend u ‘papagaj’ bojama, tako da su izlozi bili prepuni jarko obojene robe. Nisam primetio da se ta ista obuća i odeća u boji nosila i kupovala onoliko koliko su je trgovci forsirali. Posle prolećne sezone došli smo do mešavine neoromantizma i drugih retro-stilova, za šta ovde realno malo ljudi ima sluha. To je u našem slučaju više izgledalo kao improvizacija, a ogledala se tako što su se koristili prateći detalji, u čemu se i preterivalo natrpavanjem cvetića, perli i ‘kontejnera’ na samoj garderobi. Usled slabe kupovne moći i nedostatka novih kvalitetnih stvari, svaka žena u ovom gradu ima po nekoliko ruža od tekstila, plastične ili staklene perle, a retko koja prave tj. biserne. Uostalom, i ponuda je bila jednolična. U SCG su vlasnici butika ‘trend-seteri’, a ne ljudi koji treba to da budu. Što se materijala tiče, bilo je i koketiranja sa tvidom i somotom, ali samo u naznakama. Suština realizacije bilo kog najavljenog trenda jeste ispoštovati najmanje četiri pravila: trend boje, linije, forme i prateće detalje. Naši dizajneri obično uspevaju da ispoštuju samo trend boje, pošto materijali i ostalo stignu u zakašnjenju ili uopšte ne stignu. Mi uvek kaskamo za globalnim modnim tendencijama, izmiksujemo sve postojeće, te dobijemo modni ‘sataraš’, koji obično nije ukusan. Nisam primetio ni najavljenu ženstvenost i muževnost, posebno u stilu odevanja našeg džet-seta, ako to uopšte postoji. Ženstvenost ne podrazumeva mešanje svih ponuđenih stilova i obnaženost. Muška moda je odavno zanemarena i skoro da ne postoji, osim ako je to sportski i neformalni stil koji je ovde najzastupljeniji i u ponudi svetskih brendova. Što se klasičnije muške forme tiče, Bata Spasojević je jedan od retkih koji se time bavi, dok pojedinci uvek imaju kao mogućnost kupovinu ‘šanirane’ odeće.“
2. Detalj dovoljan sam po sebi?
I. Stefanović: „I u detaljima je akcenat na već spomenutom konceptu. Stilizovani motivi iz prirode bili su zadata tema kreatorima, tako da je svako na svoj način plasirao svoju ideju o povratku prirodi i samim tim humanosti.“
B. Dragojlović: „Detalj treba nešto da istakne, a nešto da prikrije. Kod naših dama ume to da bude prenaglašeno, tako da detalji postaju primarni, a garderoba sekundarna. Sve šljašti i izgleda kao disko-kugla. Ipak, lična higijena treba da bude polazna osnova za sve ostalo, pa i za detalj, a moram da primetim da je i to postalo problematično.“
3. Tetovaža i pirsing su egzibicionizam, stav ili poruka?
I. Stefanović: „U početku je to bila neka vrsta egzibicionizma, a u međuvremenu to prerasta u prihvaćeno i normalno. Kao što su se nekada bušile uši, tako se sada buši i iscrtava i sve ostalo. Definitivno je to sada nešto lično, a sve manje nešto što pripada trendu.“
B. Dragojlović: „To me uvek podseti na iscrtavanja u ranijim decenijama za vreme služenja vojnog roka u tadašnjoj JNA, kada su mnogi zauvek zabeležili bitan datum ili osobu, što je danas zamenjeno zmajevima i drugim simbolima. Pitanje je šta s tim kada to prestane da bude zanimljivo.“
4. Pravo krzno, plemeniti materijali i „prirodna“ estetika ili bižuterija, plastika i estetska hirurgija?
I. Stefanović: „To pitanje će uvek biti aktuelno, čak može da se tumači kao vrsta propagande koja će nam skrenuti pažnju sa nekih bitnijih stvari. Uvek sam za plastiku i u detaljima, pa i u materijalima za odeću, jer je zahvalna za rad i istraživanje. S druge strane, efektniji su prirodni materijali, a tu mislim i na krzno. Uvek će biti i jednog i drugog u ponudi, tako da je sve stvar ličnog opredeljenja i ne treba preterivati ni u čemu.“
B. Dragojlović: „Ako to posmatramo kroz svetske trendove, ne možemo ni mi mnogo da odstupamo i budemo atipični. Ne možemo nositi gumene čizme ili rukavice za pranje sudova, ako ostatak sveta nosi kožu. Nisam za ubijanje retkih vrsta životinja (kitovi, bele foke…) i onih koje se samo zbog toga uzgajaju. Prošle godine je bila najzastupljenija ovčija koža, mada ćemo je narednih sezona manje nositi.“
5. Postoje li uniformisanost i komercijalizacija u oblačenju?
I. Stefanović: „Tužno je to koliko su, pre svih, devojke uniformisane i liče jedna na drugu. Posebno je zabrinjavajuće koliko to već dugo traje.“
B. Dragojlović: „Rekao bih da kroz samu garderobu uniformisanost i nije tako vidljiva kao u nekim drugim bitnim segmentima života. S druge strane, u velikoj meri je prisutna ponuda kineske i turske robe, Teranove, Manga, Springfilda i sličnih, čije su proizvode građani sve skloniji da kupuju, tako da je sve manje prostora za lični pečat. U razgovoru sa kolegama zaključili smo da je retko koja ličnost i iz javnog života istrajala u negovanju sopstvenog stila ili ga izgradila, a oni uglavnom diktiraju trendove. Tako da imamo sto ceca, još toliko karleuša i sve se pretvorilo u turbo-folk kulturu, a izumire neki kontrapunkt i pop-kultura. Sve je uvijeno u oblande, najlon ili toalet-papir, odatle i modna uniformisanost kao pojava. To je apsolutno negativna kritika i za nas dizajnere, jer se najčešće prilagođavamo postojećoj estradi, iz nemoći da drugačije opstanemo, umesto da se potrudimo da donekle urbanizujemo modnu populaciju.“
6. Modne tendencije kao posledica istraživanja prilika u društvu?
I. Stefanović: „Bez obzira na ozbiljna istraživanja koja se rade u svetu pre svake sezone, mi smo uvek u zakašnjenju. Ljudi se plaše da prihvate novine, iako tvrde suprotno. Radilo se o tinejdžerima ili direktoru neke kompanije – svi idu na sigurno, ne upuštajući se u eksperiment i inovacije. To je, nažalost, slučaj i sa dizajnerima. S druge strane, ovde estrada diktira mnoge stvari i prosleđuje svoju poruku i to ne samo kroz oblačenje ili svlačenje. Opet imamo neku vrstu obmane, na primer neiscrpna polemisanja na temu pornografije, koja ljude odvraća od očiglednijih stvari u životu. Tako imamo samo dve opcije: estradni i tipični ulični stil. Mali procenat ljudi želi i može da napravi otklon, a u suštini sve je stvar ličnog osećaja. Široka je ponuda stranih kreatora, imamo raspon između Roberta Kavalija do Hermuta Langa, i ‘dark’ uvek kao mogućnost. Na domaćoj sceni: od Dragane Ognjenović, preko Zvonka Markovića do Darka Kostića, kao i večiti ‘minimalizam’ i ‘dark’ stil.“
B. Dragojlović: „Postoji ‘knjiga rada’ koja usmerava svetske kreatore, tako da se svi manje ili više uklapaju i prilagođavaju tim tendencijama na svetskom nivou. Mi to ovde ispratimo koliko možemo.“
7. Odnos sve prisutnijih stranih brendova, domaćih modnih autora i „šou–ruma“ na domaćem tržištu?
I. Stefanović: „Prisustvo stranih brendova na domaćem tržištu je neophodno, ne treba ga doživljavati kao direktnu konkurenciju, već kao podsticaj. Domaći proizvodi treba uvek da budu jeftiniji, dostupniji, ali i bolji. Što se šanerskih šou-rumova tiče situacija je jeziva. Vlasnici butika plaše se eksperimentisanja u odabiru robe koju donose, kupovna moć je mala, tako da imamo jedan začarani krug – a poenta mode je u inovaciji.“
B. Dragojlović: „Sve se uklapa u popularnu pojavu tzv. tranzicije. Strani brendovi pristižu na domaće tržište, a naši autentični autori su sve ređi. Postoji i nepisano pravilo: ne može mene niko toliko malo da plati, koliko ja mogu malo da radim. Tako dobijamo skuplji domaći proizvod od konkurentnih iz Turske ili Kine. Postoji i poremećaj u sistemu vrednosti stranih brendova, jer je odeća, pritom iz starih kolekcija R. Kavalija, ovde skuplja i do tri puta nego u Italiji, zemlji porekla. Šanerskih trgovaca je prethodnih godina bilo i više, ali inkognito. Sada su ređa takva prodajna mesta, ali i javnija. Nisu to ni neke količine u odnosu na broj stanovnika koji to mogu sebi da priušte, a znamo ko su ti kojima je to dostupno.“
8. Modno dešavanje i kreator u 2004?
I. Stefanović: „Kao i u svetu, sve do sada, a i ubuduće to je postojanje Fešn vika. To je neophodna modna manifestacija u životu svakog kreatora i svakog potencijalnog modnog konzumenta. U svetu je, po meni, najmerodavnija i najrealnija milanska nedelja mode, jer se moda plasira onako kako treba – kao primenjena umetnost.“
B. Dragojlović: „Čini mi se da u odnosu na prethodne godine nazadujemo, jer se više posvećuje pažnja samoj prezentaciji kolekcija, a manje modelima. Naravno, strani brendovi imaju mnogo veće budžete za svoje prezentacije od domaćih. Iako priličan broj mladih autora kao osveženje tek stupa na modnu scenu, sve više je onih već afirmisanih koji rade po ugledu na strane autore, što je poprilično ugrozilo kreativnost u izrazu kreatora. Smatram da je ovde negovana kultura odevanja, ali narodu nije dovoljno ponuđeno. Za razliku od prethodnih godina koje su obeležili autori, poput Nataše Šarić, sestara Proković, Darka Kostića, Irene Grahovac i drugih, sada postoji prevelik broj i dizajnera i modnih dešavanja. Lakše je nego ikada pre prikazati svoj rad javnosti, ali problem se javlja nakon toga jer nije organizovana prodaja modela domaćih autora. Daleko bolje je sprovesti neku vrstu cenzure i imati realnu modnu scenu nego imati višak modnih manifestacija i pribegavati komercijalnosti.“
9. Najava modnih tendencija za 2005?
I. Stefanović: „Priroda će i dalje biti primarna inspiracija dizajnerima, koristiće se prirodni materijali, biće izražena ženstvenost i muževnost u stilu odevanja. Iskreno se nadam da će Hedi Sliname, dizajner modne kuće ‘Kristijan Dior’, ostati kao lider na tronu muške mode, jer već pet godina unazad ‘pomera’ stvari i zaslužan je za ‘pravi dečko izgled’.“
B. Dragojlović: „Najavljen je džokej-stil, a nasuprot tome lepršavost i povratak etno-kostima kao inspiracije. I dalje će biti zastupljen jak kolorit i raskošnost, ne u smislu slojevitosti materijala, već kao naznaka ‘velikih’ epoha. Ženstvenost ostaje imperativ modnih tendencija, smanjuju se veštačke grudi, a uniseks modu i dalje treba izbegavati. Ono što će biti ponuđeno našoj ženi, ukoliko stvari ne krenu nabolje, videćemo uskoro, kada turske kolekcije stignu u prodavnice.“
