Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Odluka Evropske radiodifuzne unije (EBU) da dozvoli učešće Izraelu izazvala je snažne reakcije širom Evrope i ponovo otvorila pitanje političke neutralnosti Pesme Evrovizije. Nakon Španije, Holandije, Slovenije i Irske, učešće je otkazao i Island, čime su bojkoti postali realan faktor u planiranju održivosti, ali i isplativosti takmičenja koje bi 2026. godine trebalo da se održi u Beču.
Iako povlačenja, posebno inspirisana političkim i društvenim podelama, u praksi znače neizvesnost po pitanju gledanosti, prodaje karata i interesovanja oglašivača, Roland Vajsman, direktor ORF-a, u svojoj izjavi za britanski Gardijan potvrdio je da će se manifestacija održati bez obzira na prepreke: „Ne vidim da će ovo [bojkoti] biti problem za Beč, a čak i da dobitak bude nešto manji, mi ćemo uspeti da to nadoknadimo’“.
Za grad domaćin i nacionalnog emitera, politički pritisci dolaze u trenutku kada se Evrovizija suočava i sa sve izraženijim budžetskim ograničenjima. Austrijski javni servis ORF već posluje u uslovima finansijskih rezova, a procene govore da bi organizacija Evrovizije mogla da košta oko 36 miliona evra. Grad Beč u tom iznosu učestvuje sa oko 22 miliona, dok ostatak treba da pokriju sredstva koja će obezbediti EBU i sponzorstva.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja, televizijska produkcija i prateći programi uvek su najskuplji i najvidljiviji deo svakog velikog događaja. Takvi izdaci nisu izuzetak, već pravilo: ceremonije Evropskih igara u Bakuu 2015. koštale su oko 155 miliona dolara, dok su ceremonijalni programi na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. procenjeni na više od 150 miliona, ne uključujući povezane troškove poput milijardi koje su uložene na kontraverzno čišćenje reke Sene.Čak i u „skromnijim“ formatima, poput Svetske izložbe Expo 2020 u Dubaiju ili Azijskih igara, ceremonije su koštale između 40 i 50 miliona dolara.
Međutim, primeri iz sveta pokazuju da ni skromniji ceremonijalni budžeti ne isključuju javne kontroverze. Jugoistočne azijske igre 2025 koje se trenutno održavaju na Tajlandu, a koje okupljaju više od 9.000 sportista, za ceremonije otvaranja i zatvaranja izdvojile su oko 166 miliona bahta, odnosno oko pet miliona evra.
I pored relativno niskog iznosa, ceremonija otvaranja izazvala je kritike dela javnosti zbog kvaliteta produkcije i organizacionih problema, ali i pitanja da li je i takav trošak opravdan u trenutku pojačanih političkih tenzija i tragičnih poplava koje su obeležile prethodni period. Dodatnu pažnju i skretanje fokusa sa sporta, izazvalo je i povlačenje Kambodže zbog oružanih sukoba koji su izbili na granici između ove dve zemlje.
Evrovizija 2026: Izrael, vraćanje trofeja i otkazivanje učešća
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
