Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Odluka Evropske radiodifuzne unije (EBU) da dozvoli učešće Izraelu izazvala je snažne reakcije širom Evrope i ponovo otvorila pitanje političke neutralnosti Pesme Evrovizije. Nakon Španije, Holandije, Slovenije i Irske, učešće je otkazao i Island, čime su bojkoti postali realan faktor u planiranju održivosti, ali i isplativosti takmičenja koje bi 2026. godine trebalo da se održi u Beču.
Iako povlačenja, posebno inspirisana političkim i društvenim podelama, u praksi znače neizvesnost po pitanju gledanosti, prodaje karata i interesovanja oglašivača, Roland Vajsman, direktor ORF-a, u svojoj izjavi za britanski Gardijan potvrdio je da će se manifestacija održati bez obzira na prepreke: „Ne vidim da će ovo [bojkoti] biti problem za Beč, a čak i da dobitak bude nešto manji, mi ćemo uspeti da to nadoknadimo’“.
Za grad domaćin i nacionalnog emitera, politički pritisci dolaze u trenutku kada se Evrovizija suočava i sa sve izraženijim budžetskim ograničenjima. Austrijski javni servis ORF već posluje u uslovima finansijskih rezova, a procene govore da bi organizacija Evrovizije mogla da košta oko 36 miliona evra. Grad Beč u tom iznosu učestvuje sa oko 22 miliona, dok ostatak treba da pokriju sredstva koja će obezbediti EBU i sponzorstva.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja, televizijska produkcija i prateći programi uvek su najskuplji i najvidljiviji deo svakog velikog događaja. Takvi izdaci nisu izuzetak, već pravilo: ceremonije Evropskih igara u Bakuu 2015. koštale su oko 155 miliona dolara, dok su ceremonijalni programi na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. procenjeni na više od 150 miliona, ne uključujući povezane troškove poput milijardi koje su uložene na kontraverzno čišćenje reke Sene.Čak i u „skromnijim“ formatima, poput Svetske izložbe Expo 2020 u Dubaiju ili Azijskih igara, ceremonije su koštale između 40 i 50 miliona dolara.
Međutim, primeri iz sveta pokazuju da ni skromniji ceremonijalni budžeti ne isključuju javne kontroverze. Jugoistočne azijske igre 2025 koje se trenutno održavaju na Tajlandu, a koje okupljaju više od 9.000 sportista, za ceremonije otvaranja i zatvaranja izdvojile su oko 166 miliona bahta, odnosno oko pet miliona evra.
I pored relativno niskog iznosa, ceremonija otvaranja izazvala je kritike dela javnosti zbog kvaliteta produkcije i organizacionih problema, ali i pitanja da li je i takav trošak opravdan u trenutku pojačanih političkih tenzija i tragičnih poplava koje su obeležile prethodni period. Dodatnu pažnju i skretanje fokusa sa sporta, izazvalo je i povlačenje Kambodže zbog oružanih sukoba koji su izbili na granici između ove dve zemlje.
Evrovizija 2026: Izrael, vraćanje trofeja i otkazivanje učešća
Nova platforma trebalo bi da objedini smeštaj, turističke agencije, izlete, prevoz i osiguranje, sa ambicijom da postane centralno mesto za planiranje putovanja po Srbiji
Svetska prvenstva su plejada najboljih fudbalera sveta. Koja desetorica predvode listu najbogatijih
Jako nevereme pogodilo je sever Vojvodine, pogotovo rejone Bačke i Banata. U Bačkoj Topoli gorele su njive zbog varničenja žica na dalekovodima, prenoi RTS
Kad se utakmice igraju na velikim nadmorskim visinama, gosti koji na to nisu naviknuti – teško dišu, manje trče, teže se oporavljaju. I to itekako utiče na ishod. Možda i ovo Svetsko prvenstvo potvrdi pravilo
Sedam reprezentacija važe za favorite za osvajanje titule prvaka sveta. Sve, međutim, imaju mane što otvara mogućnost da im neko iz prikrajka pomrsi konce
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
