Ovo leto obeležili su rekordni toplotni talasi koji sve ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi i svakodnevni život. Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene učinile ovakve ekstreme gotovo redovnom pojavom, a društvo ne uspeva da im se prilagodi
Jun i jul ove godine doneli su Srbiji niz ekstremno toplih dana i oborili više temperaturnih rekorda. Toplotni talasi stigli su ranije nego što je uobičajeno, a temperature su u pojedinim mestima prelazile i 40 stepeni, objavio je portal „Klima 101″.
Iako su ovakvi periodi nekada bili retkost, danas postaju sve češći, što stručnjaci povezuju sa klimatskim promenama i upozoravaju da društvo još nije prilagođeno novim klimatskim uslovima.
Rezultati studije atribucije klimatskih promena, koju je sproveo tim istraživača sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, pokazuju da je toplotni talas od 25. do 30. juna 2026. postao „stalna pretnja”.
Ovog jula u Beogradu je bilo nekoliko „vrelih dana” sa temperaturom preko 35 stepeni. Iako se do kraja meseca očekuje blago zahlađenje, stručnjaci upozaravaju na posledice izloženosti ovakvom vremenu.
Ono može uticati na zdravlje starije i hronično bolesnih osoba, dece i trudnica. Ugroženi su i oni koji rade na otvorenom, a i osobe u situaciji beskućništva, kojih je u Beogradu oko 5000.
Kako pokazuju istorijski podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda, nekada je bilo sasvim normalno da u toku jednog leta u Beogradu temperatura nikada ne pređe ovaj prag.
U godinama između 1961. i 1990. godine prosek u Beogradu bio je manje od 2 dana godišnje sa temperaturom od 35 i više stepeni. Ako posmatramo poslednjih 10 godina, taj prosek je nekoliko puta veći, danas je „normalno” 13,5 vrelih dana godišnje.
Stručnjaci upozoravaju da nismo pripremljeni na ovakve temperature, a da su one izvesno usled klimatskih promena.
„Šta znači ‘nismo pripremljeni?’ To znači da kada su naše kuće i zgrade građene, kada su dizajnirani naši gradski kvartovi i parkovi, naš saobraćaj, kada su organizovani školski rasporedi, kada je pisano naše zakonodavstvo o radnom vremenu – vrućine jednostavno nisu bile važan faktor, nisu bile toliko česte i intenzivne, toliko opasne. Samim tim, mi nemamo usvojena i ustaljena pravila zaštite od vrućina, bilo da se radi o našim domovima, radnim mestima, školama ili drugim lokacijama naše svakodnevice”, piše Klima101.
Jun 2026. godine bio je peti najtopliji jun od 1951. i sa sobom doneo nekoliko temperaturnih rekorda u pojedinim mestima.
Rekordi za maksimalne temperature za jun obereni su u 8 mesta, među kojima je i Beograd u kome je izmereno 38,9 °C.
U Kikindi je 30. juna izmereno 40,9 °C, čime je oboren prethodni apsolutni rekord iz jula 2007. od 40,0 °C, a na Paliću je izmereno 40,8 °C, čime je oboren rekord star 74 godine.
Zabeležen je i rekordan broj dana sa temperaturom iznad 35 ℃ u Vojvodini, kao i rekordan broj tropskih noći tokom juna u Novom Sadu. Svetska zdravstvena organzacija posebno upozorava na efekte tropskih noći, jer telu onemogućavaju da se oporavi tokom spavanja.
Studije atribucije bave se proučavanjem uticaja klimatskih promenama na pojavu i intenzitet ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja (suša, toplotnih talasa, ekstremnih padavina), sa ciljem da razjasne u kojoj meri je ljudska aktivnost doprinela povećanoj verovatnoći ili intenzitetu ovakvih događaja.
Kako bi utvrdili u kojoj meri su klimatske promene izazvane ljudskim faktorom uticale na ovaj šestodnevni ekstremni događaj, naučnici sa Fizičkog fakulteta analizirali su najtopliji šestodnevni period svakog juna od 1950. do 2026. godine u Srbiji.
Zaključili su da bi ovakav događaj sredinom prošlog veka bio praktično anomalija. U tim klimatskim uslovima očekivalo bi se da se dogodi jednom u 152 godine. Međutim, danas ovo je nešto što možemo da očekujemo na svakih 2,8 godina.
Posebno se ističe opasnost što se ovakav talas događa u junu, a ne u kasnijim letnjim mesecima. Naime, organizam ljudi u ovom periodu još nije aklimatizovani na tolike vrućine, te telo ulazi u stanje ekstremnog stresa.
Izvor: Klima101
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
“Čovek se nekako stalno pita da li igrati ili ne igrati. Pa ipak, ja zaista mislim da su festivali jedine slobodne zone gde se srećemo sa sobom, drugima, delima, gde nešto razmenimo, neko pitanje postavimo, jer ništa nećemo dobiti ako ne igramo, ako nas nema, ako se povučemo”
Fakulteti u Srbiji spremaju novinare za medijski svet koji ne postoji. A opet, naša grozomorna novinarska praksa toliko je daleko od teorije i boljih običaja da je pitanje da li tu ikakav fakultet pomaže
Ključno mesto bečke intelektualne scene, pogled na svet koji živi od toga da ne gleda svet, kafe Central je mesto gde su dolazili Tito, Lenjin, Teodor Hercl i slični
Crvena zvezda se nije kvalifikovala za Ligu šampiona. Trener Dejan Stanković preuzeo je odgovornost i podneo ostavku na mesto trenera. Zvezdan Terzić saopštio je da će ime novog trenera objaviti do petka
Pomračenje Sunca, koje se odvijati večeras, neposredno pred zalazak Sunca, može da prevari ljudski zaštitni refleks. Kada se Sunce približi horizontu, manje zaslepljuje, zenice se šire, a do mrežnjače može da stigne više zračenja. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da okolnosti tokom ovog pomračenja mogu dodatno povećati rizik od oštećenja vida
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
