Meridijani

Budimpešta: Tesna pobeda

Vladajuća koalicija Mađarske socijalističke partije i liberala premijera Ferenca Đurčanja (44) osvojila je najviše poslaničkih mesta u prvom krugu parlamentarnih izbora, održanih u nedelju. Socijalisti i liberali osvojili su ukupno 113 od 212 poslaničkih mesta. Opozicioni Savez demokratske omladine (Fides) bivšeg premijera Viktora Orbana dobio je 97 mandata, dok su Demokratskom forumu pripala dva poslanička mesta. Tako je, posle prvog kruga parlamentarnih izbora, stanje u parlamentu, ostalo nepromenjeno, jer se četiri partije koje su ušle u saziv novog nalaze i u sastavu dosadašnjeg parlamenta. U predizbornoj kampanji glavne partije su imale slične programe, tako da se borba vodila između njihovih lidera, Đurčanja i Orbana. Ferenc Đurčanj, koji je bio jedan od najpoznatijih mađarskih biznismena pre nego što je ušao u politiku, zalaže se za jaču socijalnu ulogu države, borbu protiv nezaposlenosti i privlačenje stranih investicija, kao i za uvođenje evra do 2010. Viktor Orban (42) naglašavao je u predizbornoj kampanji potrebu za reformom zdravstvenog sistema, kao i za jačim protekcionističkim merama države, da bi se pomoglo domaćim privrednicima. Drugi krug izbora održaće se 23. aprila. Prema mađarskom izbornom sistemu, od ukupno 386 mesta u parlamentu 212 se bira po proporcionalnom sistemu, preko partijskih lista, a ostala prema većinskom.

Santjago: Aveti

Čileanski sud podigao je u utorak optužnicu protiv 18 osoba, za koje se smatra da su povezane sa bivšom nemačkom baptističkom kolonijom na jugu zemlje, zbog kršenja ljudskih prava u vreme vladavine bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea. Među optuženima se nalaze i osnivač kolonije Pol Šefer (83), nacistički lekar i kasnije baptistički sveštenik, Žizela Sivald (75), lekar u koloniji, kao i dvojica generala Dine, bivše čileanske tajne službe. Sudija Horhe Zapeda izjavio je da je kolonija korišćena za skrivanje i mučenje kidnapovanih disidenata. Vođe kolonije sumnjiče se i da su držali više od 300 osoba protiv njihove volje. Prema izveštaju čileanskog parlamenta, pomenuta kolonija, poznata i kao Vilja Bavijera ili Kolonija Dignidad, funkcionisala je kao država u državi u vreme Pinočeovog režima (1973–1990), zahvaljujući bliskim vezama koje je Pol Šefer imao sa vladajućom elitom. Osnovana je 1961, nakon Šeferovog bekstva iz Nemačke, zbog optužbi za zlostavljanje dece. S jedne strane, ona je funkcionisala kao potpuno zatvorena zajednica, nezavisna od državnih vlasti. Ceo posed od oko 13.000 ha bio je ograđen žicom kroz koju je puštana struja, sa stražarnicama i reflektorima. S druge strane, u njoj su postojale besplatna škola i bolnica u kojoj se lečilo lokalno stanovništvo. Priče o zlostavljanju disidenata, kao i o deci koja su otišla u školu i više se nikada nisu vratila počele su da se šire osamdesetih godina, ali ozbiljna istraga nije pokrenuta do 1996. Čileanska vlada preuzela je punu kontrolu nad kolonijom tek u julu 2005. Tom prilikom uhapšena je i Žizela Sivald, koja je potom priznala da je osmorici nemačkih dečaka davala sedative i elektrošokove, po naređenju Šefera, koji je tvrdio da su deca „opsednuta“. Jedan od vođa kolonije osumnjičen je za umešanost u nestanak Alvara Valjehasa, čileanskog levičara. Valjehas je nestao 1974, kada ga je tajna služba odvela u Vilja Bavijeru, gde je viđen poslednji put. U januaru je obavljena inspekcija na nekoliko lokacija unutar poseda, za koje se smatra da su služili kao masovne grobnice, iz kojih su tela kasnije premeštena.

Dalas… : Protesti

Stotine hiljada ljudi već nekoliko nedelja protestuje u gotovo svim velikim gradovima širom SAD zbog najavljenog zaoštravanja mera protiv ilegalnih imigranata, kojih u SAD prema procenama ima oko 11.000.000. Demonstranti zahtevaju da Kongres odobri dozvole za ostanak u zemlji ilegalnim došljacima, i protive se najavljenoj izgradnji nove zaštitne ograde na granici sa Meksikom.

Protiv zakona su, osim organizacija za zaštitu ljudskih prava, i mali privrednici i katolička crkva kojima došljaci iz Latinske Amerike čine većinu vernika, a upravo njih bi zakon najviše i pogodio.

U raspravi o spornom zakonu u petak, američki Senat nije uspeo da donese kompromisnu odluku po kojoj bi zakon stupio na snagu, dok bi ilegalni imigranti imali pravo da zatraže američko državljanstvo. I američki predsednik Džordž Buš založio se za veće razumevanje prema imigrantima, ali nije dobio odgovarajuću podršku svoje Republikanske partije. Tokom vikenda najveći protest održan je u Dalasu, gde se prema policijskim procenama okupilo oko pola miliona ljudi. Mnogi su nosili parole sa natpisima „Mi smo Amerika“, „Imigranti su stvorili Ameriku“ i „Mi nismo kriminalci“. Organizatori protesta tvrde da je to samo početak i najvljuju nove, još veće, širom zemlje, pod nazivom Nacionalni dan akcije za imigrantsku pravdu. Kako je broj Amerikanaca poreklom iz Latinske Amerike znatno porastao proteklih decenija i prilično promenio demografsku strukturu zemlje gde većinu još uvek čine došljaci evropskog porekla, očekuje se da glasovi latinosa budu ključni na izborima za Kongres i guvernere početkom novembra.

Nju Delhi: Požar

Najmanje 45 osoba je poginulo, dok je više od 80 povređeno u požaru koji je izbio na sajmu elektronike u ponedeljak u indijskom gradu Merut, 80 kilometara od Nju Delhija. Sajam je održan u tri velika šatora, sa plastičnim krovovima i metalnom konstrukcijom. Lokalna policija saopštila je da je uzrok požara najverovatnije kratak spoj. U šatorima nije bilo nikakvih protivpožarnih uređaja, a vatrogasci su stigli sat vremena pošto je izbila vatra. Kako su šatori imali samo jedan izlaz, ubrzo je nastala panika i pravi stampedo u kome je mnogo ljudi povređeno. Ni lokalni urgentni centar nije reagovao odgovarajućom brzinom, tako da su povređeni prevoženi džipovima i kamionima, i tek ponekim ambulantnim kolima. Prema procenama, u vreme izbijanja požara u šatoru se nalazilo oko 2000 ljudi.