Hari Poter nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posle premijere filma Krisa Kolambasa Hari Poter II: Dvorana tajni, održane 15. novembra 2002, „Vašington post“ ga je ocenio mizernom trojkom i zakitio ga rečima koje se ne bi uputile ni amaterima: „Golem, dosadan i prazan!“ „Čikago san tajms“ dao mu je desetku, uzvikujući: „Film kipi od invencije i novih ideja!“
Među 35 vodećih kritičara zamera se ovom filmu najpre zbog neoriginalnosti –ide za Indijanom Džonsom („najspilbergovskiji od svih filmova koje nije snimio Spilberg“). Zatim se tvrdi da čuda u filmu nisu začuđujuća i da se „navodno uzbudljive stvari dese i odmah zaborave“. Filmu se zamera i na dužini (2 sata i 41 minut). Ti kritičari su očevidno već odrasli jer deca i kritičari bliži detinjstvu žive u dobu Harija Potera, te ih Spilberg ne tangira! (Mada je njegov E. T. obrazac za gnoma Dobija.)
Dalje: ne samo deca nego i propoterovski kritičari, kao i potpisnik ovog izveštaja zapanjeni su čudima koja su videli! I pamte ih još. Najoduševljeniji od njih kažu: „Kakav slavan film!“
Histerični a dobri patuljak: Među čudima ovog filma, kućni patuljak Dobi šokom i iznenađenjem namah hvata gledaočevo čulo za čuđenje i divljenje. Dobi je demonski stvor groteskno izduženog nosa i klempavih ušiju, a duboki, crni pogled iz onostranog i nepostojećeg realno se sreće sa nama!
Među zamerkama drugom delu Harija Potera jeste i ta, koja neizbežno mora zadesiti delo koje dolazi u seriji, da se karakteri ne razvijaju. Tačno je to. Uprava hogvortske „Škole za čarobnjake i veštice“ ista je kao i u Volšebnikovom kamenu, prvom delu ove nesravnjive serije za decu. Tu su plemeniti i pravedni profesor Dambldor, otmena i umna profesorka Mek Gonagol i neverovatno obrasli kolos bradonja Hagrid. Ne menjaju se ni za treptaj, baš kao što se ne menja škola koja radi u vanvremenom zamku već hiljadu godina. Ali, ako se ti likovi ne menjaju, što mora, patuljak Dobi je kontradiktorna ličnost: histerično se samokažnjava! žali se na svoj ropski položaj! služi Velikom Demonu, podlacu Voldemaru (alijas Tomu Ridliju)… i pri tom je uvek nespretan jer je u dnu duše pošten i dobar! Želi da se promeni i promeni se.
Gradacija zlih čudovišta: Nešto je u silovitom, skoro orkanski sugestivnom filmu, koji spada u superspektakle, pozleđivalo osetljive ljude. Pitali su se da li cela ta „haripoterovska kultura“ služi silama dobra. Pitanje je umesno: ako ćemo slikati školu za čarobnjake i veštice, da li to decu spremamo za dobro ili za zlo? Hari Poter se, u drugom nastavku ove serije filmova (a planira se da se snimi sedam), odlučno i sada već oči u oči sukobljava sa podlim demonom Voldemorom. Hari izrasta u ovom filmu u vođu svoje tročlane grupe, koju čine naivni, plašljivi ali i junačni Ron i preveć inteligentna Hermajon (Hermiona), i bori se za dobro.
Hari eksplicitno kaže da mu je cilj da bude pošten. Zle sile su nasrnule jezivo. One školu u drevnom zamku terorišu. Teror i čudovišta nasrću neumitnom gradacijom. Golema kobra nasrće na Harija Potera. On joj odoli jer je čudesni poliglota – zna zmijski jezik. Zatim se pojavljuju sa strane tamnih sila kolone paukova. To su čuda elektronske animacije. Pauci će biti element odvraćanja pažnje sa glavnog demona. Jer on je obdaren „hegelovskim lukavstvom uma“… Prikrivaće se kao umrli, a polumrtvi pitomac škole od pre pola veka. Živ Mrtav. Motiv Frankenštajna!!! Čovek bi se mogao upitati: nije li to jedan nevaljali „Frankenštajn za malu decu“? –Nije, jer mrtvac koji hoće da otme vitalnu silu živima, Ron Ridli, glavni je neprijatelj Harija Potera, još od njegovog povojnog doba.
I najzad, najviši stepen sila zla je ispolinska zmijurina. To je neviđena i kolosalna (u bukvalnom smislu te reči) kompjuterom generisana animacija. Reditelj Kolambas verno je ilustrovao fabuloznu uobrazilju književnice Rouling, čija serija knjiga, prevedena kod nas, hrani i reditelja i scenaristu Stiva Klavza. Zmijurina od preko dvadeset metara, debela kao „pajp-lajn“, zubatija od bilo kog dosad viđenog monstruma, osim Loh Nesija, kreće u raspletu dela na našeg dečaka, cvikeraša, Harija Potera. Sile dobra će, neznano kako, dobaciti iz nigdine Hariju srebrni mač. Uzalud će je dečak udarati, zmajevita zmijurina goniće ga podzemnim tunelima ove priče. On će je dotući inteligentnim izvrdavanjem!
I ponovo će, nagađam, u našoj sredini, gde je vulgarni materijalizam pola veka s vremena na vreme nasrtao na bajke kao na „subjektivističko“ i „idealističko“ štivo, neko zapitati: da li su to priče, sa tim čudovištima, preporučljive deci?
„Čudotvorni mač„: Ma koliko grozomorna bila zmijurina koja se skriva u podzemlju ekscentrične hogvortske škole, to jeste priča za decu: školska povest sa jakim elementima bajke. Nije slučajno došla iz engleske književnosti, kojoj Roulingova pripada. Još od vremena Meri Šeli, koja je u takmičenju sa Bajronom i Persijem Bisom Šelijem izumela Frankenštajna, bizarni „gotski roman“ nije više isključiv monopol nemačke literature. Našoj je javnosti nedovoljno poznato da je u engleskoj umetnosti za decu pripovedanje u duhu zaumnih, onostranih gotskih motiva obavezna i regularna praksa. Do „haripoterovskog“ doba mi tu vrstu gotike za decu nismo uvozili. Ali, Hari je stigao iz jedne moćne uobrazilje i prelazi sve granice.
Čovek bi rekao: sada eto i mi prvi put vidimo gotsku bajku na ekranima i po knjižarama. Međutim, stvari stoje drukčije!
U nikada u celini sagledanom korpusu naših narodnih priča, teme o zmijama i o zmajevima, o zmijolikim alama i zmajevitim letačima po nebu čine znatan deo imaginacije kazivača. U filmu Hari Poter II: Dvorana tajni mi smo najzad u stanju da vidimo šta je i kako je to naš pripovedač „video“ zmaja. A čas kad Hariju Poteru doleti srebrni mač, dobar je čas da se podsetimo da je prvi srpski film sniman 1950. u studiju u Košutnjaku bio Čudotvorni mač – film po motivima naših bajki.
U nepresušnost Kolambasove fantazije uverava nas pismo koje viče poruku, kupeći otvor koverte u razjapljena usta. Pa koren mandragore nalik na čoveka koji vrišti i buni se! I najzad, ptica Feniks, slavna, legendarna a nikad dosad viđena. Bio sam ushićen što je vidim!
Završni retuš u pravcu remek-dela dala je ovom filmu elita engleskih glumaca: Ričard Heris, Megi Smit, Kenet Brana, Robi Koltrejn i Elen Rikman. Naravno, za decu su važniji Danijel Redklif (Hari), Ema Votson (Hermajon) i Rupert Grint (Ron)!
