“Trilerfest” je multimedijalni festival. Na jednom mestu, po ceni jedne dnevne ulaznice, posetioci će moći da uživaju u sajmu knjiga ovog žanra na kome će učestvovati svi vodeći domaći izdavači, potom u filmovima, serijama, stripovima, izložbi slika, gejmingu... Organizovaće se tribine, promocije, radionice za decu
“Trilerfest” je prvi multimedijalni festival trilera u regionu, festival na kome će se susresti književnost, film, strip, slikarstvo i video-igre, a sve to kroz prizmu jednog od najpopularnijih žanrova: trilera. Prvo izdanje “Trilerfesta” biće održano od 16. do 18. maja 2025. u Domu omladine Beograda, uz prisustvo ekskluzivnih gostiju, među kojima je i svetska književna zvezda Ju Nesbe. Marko Popović, romanopisac i scenarista predan žanru, a ujedno i jedan od osnivača i umetnički direktor Festivala, otkriva pojedinosti o žanrovskoj književnoj sceni i predstojećem “Trilerfestu”.
“VREME”: Da krenemo prvo od tvojih ličnih spona sa trilerom i kriminalističkim žanrom. Kada si primetio sklonosti i kako je tekao tvoj razvojni put?
MARKO POPOVIĆ: Moj razvojni put je bio ping-pong između scenarističkog i proznog pisanja. U vreme kad sam diplomirao dramaturgiju (prva decenija ovog veka), bilo je jako teško ostvariti se kao nezavisni filmski autor u Srbiji, a pogotovo u žanru trilera. Tri koleginice i ja smo tada osmislili TV seriju Grad budućnosti, koja je, sada to slobodno mogu reći, išla ispred svog vremena i nije bilo nikoga da prepozna njen potencijali i da je podrži. Onda sam se posvetio svojoj drugoj ljubavi, prozi. Trenutak kad je Laguna objavila moj prvi roman Jedan pogrešan korak smatram najznačajnijim u svojoj karijeri. Roman je prošao odlično, a nakon njega su usledili roman, film i TV serija Jedini izlaz, serije Poziv i Tajne vinove loze. Po romanu Jedan pogrešan korak snimljena je serija Nemirini, dok trenutno traje snimanje psihološko-špijunske serije Okamova oštrica, za koju sam pisao senario.
Festivalu je prethodilo osnivanje Udruženja pisaca trilera. Zašto je taj korak bio važan i kako je došlo do toga da UPiT postane pokretačka strana čitavog krimi–talasa?
Bilo je jasno da moramo preći na sledeći nivo i da to nema da uradi ko drugi do mi sami, pisci trilera. Imali smo kvantintet i kontinuitet stvaranja, ali trebalo je prepoznati i podići kvalitet, dodatno popularizovati domaće autore, regionalno se povezati. Tako smo Oto Oltvanji, Mirjana Đurđević, Anja Mijović, ti i ja odlučili da osnujemo UPiT, koji je za nepunih godinu dana privukao bezmalo 50 članica i članova iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Najvažniji zadaci Udruženja su nam se od početka prosto sami namestili: dodela nagrada za najbolja ostvarenja u regionu i organizacija “Trilerfesta”.
Na koje si sve izazove nailazio tokom osmišljavanja i organizovanja “Trilerfesta”?
Na mnoge, ali bih istakao dva koraka koja su bila krucijalna da se “Trilerfest” održi. Prvi je osnivanje udruženja UPiT, a drugi partnerstvo sa agencijom HERO Advertajzing, koja ima značajnog iskustva u organizaciji velikih događaja, pre svega “Gejmskona”, najvećeg gejming festivala na Balkanu.
Na “Trilerfestu” će se pojaviti brojne domaće i strane zvezde žanra. Da li ih je bilo teško ubediti da dođu?
Nije bilo lako, ali smo imali veliku podršku izdavačkih kuća, pre svih Lagune kad su u pitanju Ju Nesbe i Malin Sten, odnosno izdavačke kuće Dokaz kad je u pitanju Arne Dal. Onu su odradili veliki deo posla, a na ruku nam je išla i činjenica da i Nesbeu i Dalu novi romani na srpskom jeziku izlaze baš za “Trilerfest”.
Trećeg dana festivala, tačno u podne, Ju Nesbe će dodeliti nagradu za najbolji regionalni triler roman. Kako se i zašto rodila ideja za vrednovanje žanrovske proze?
To nije bila ideja, to je bila preka potreba. Kod nas još uvek nema mehanizma za valorizovanje kvaliteta žanrovskog stvaranja, na književnim konkursima trileri se uglavnom ignorišu, a slična situacija je i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. Zato smo pokrenuli nagradu za najbolji regionalni triler roman objavljen u prethodne dve godine. O pobednicima odlučuje eminentni žiri: dr Dean Duda, univerzitetski profesor iz Zagreba, Jasmina Marković Karović, vlasnica i urednica izdavačke kuće Urban Reads i Srdan Golubović, profesor, scenarista i reditelj. Dodelićemo i nagrade za najbolji scenario za triler TV seriju, a pobednike će izabrati članice i članovi UPiT, glasanjem.
Šta donosi filmski program “Trilerfesta”?
Očekuje nas premijera francuskog filma Sindikalisti sa Izabel Iper u glavnoj ulozi, nagrađivano špansko ostvarenje Pad kralja i švedsko-danski pishološki triler Sinovi. Sindikalisti i Pad kralja su politički trileri koji odlično komentarišu aktuelnu društvenu-političku situaciju, dok su Sinovi jedan od najboljih skandinavskih filmova prošle godine. Njime zaokružujemo priču o nordijskom noaru na “Trilerfestu”, jer će nam glavne zvezde biti skandinavski pisci, dok će tokom čitavog trajanja festivala posetioci moći da pogledaju izložbu slika Između redova, posvećenu švedskoj književnosti.
Koje su još zanimljivosti u vezi sa prvim “Trilerfestom”?
Najbolja stvar kod “Trilerfesta” jeste to što je u pitanju multimedijalni festival. Na jednom mestu, po ceni jedne dnevne ulaznice, posetioci će moći da uživaju u sajmu knjiga ovog žanra, na kome će učestvovati svi vodeći domaći izdavači, potom filmovima, serijama, stripovima, izložbi slika, gejmingu. Organizovaće se razne tribine, promocije, radionice za decu, gejming turnir, a biće i drugih sadržaja koji će boravak na “Trilerfestu” učiniti jedinstvenim i vrednim iskustvom.
Kako se triler kao žanr uklapa i prepliće sa trenutkom u kome živimo?
Nažalost, savršeno. Razlika je samo u tome što u umetnosti postoji hepiend.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
