U subotu 6. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju promotivnim koncertom najavio je svoj početak još jedan Dis-patch festival. Čast da otvore šesto po redu izdanje ove muzičke manifestacije imali su beogradska grupa Činč, te Amerikanka Kevin Blečdom i Nemac poljskog porekla Feliks Kubin. Ako bi trebalo suditi po ovom prvom dešavanju, i što se kvaliteta nastupa tiče i što se tiče raspoloženja publike, čeka nas još jedan uzbudljiv oktobar uz Dis-patch.
Pogledom preko programa predstojećeg festivala mogu se zapaziti veoma ambiciozan sadržaj, naročito u segmentu pratećih dešavanja, kao i neke nove programske celine. U razgovoru za „Vreme“, Relja Bobić, jedan od osnivača Dis-patcha, o ovim novitetima kaže: „Forma festivala uvek varira iz godine u godinu. Pre svega u zavisnosti od finansijske i institucionalne podrške koju uspemo da dobijemo. S obzirom na opštu kulturnu klimu u gradu i državi, bilo je potrebno da se dese tri, četiri ili pet festivala da bi pojedini ljudi uopšte smatrali da naš događaj zavređuje pažnju. Tako se mi trudimo da radimo sa institucijama koje imaju razumevanja za ono što radimo i znaju da slušaju. Njih je malo, ali je njihova podrška bila esencijalna za opstanak našeg festivala, kao i požrtvovanost i posvećenost ljudi koji rade na njemu. Ove godine smo posebno ponosni na program, kako zbog činjenice da je broj događaja dupliran u odnosu na prošlu tako i zbog činjenice da je reč o jednom od naših najboljih programa do sada.“
Centralno mesto ima specijalni program „Focus: Monolake“, kroz koji festival odaje priznanje Robertu Henkeu, jednom od najznačajnijih producenata, inovatora i muzičara na sceni digitalne umetnosti. Pored pet dešavanja koja su deo ovog fokusa, posle festivala Dis-patch će producirati „Monobook“, publikaciju koja će okupiti dokumentaciju svih instalacija, izdanja i projekata ovog umetnika. Premijera Henkeove nove instalacije „Cyclone“ će i otvoriti centralni deo ovogodišnjeg festivala 18.oktobra u CZKD-u.
Panel programi ove godine se održavaju uz podršku berlinske muzičko-softverske kompanije Ableton, čiji će osnivači takođe učestvovati u diskusijama u galeriji Kontekst. Jedan dan je posvećen budućnosti muzičke industrije, i to je svojevrstan nastavak seminara iz 2005. godine o nezavisnim izdavačkim kućama. Među gostima će biti i evropski menadžer kompanije Domino, najvećeg indie izdavača u Evropi, koji danas objavljuju bendove kao što su Franz Ferdinand ili Artctic Monkeys, ali istovremeno izvođače bliske Dis-patchovom senzibilitetu kao što su Four Tet ili Animal Collective. Drugi panel je posvećen živom izvođenju elektronske muzike, fenomenu na kome se zasnivaju programi festivala od njegovog osnivanja.
MOJE PESME MOJI SNOVI: Od svog prvog izdanja Dis-patch festival je posebno insistirao na svom edukativnom pristupu. O tome koliko je festival već postigao u kontekstu našeg kulturnog života i koji su im dalji planovi, Bobić otkriva: „Sama činjenica da smo festival pokrenuli zahtevala je edukativni pristup, s obzirom na to da jedini grebemo po ovim oblastima u našem okruženju, imamo i svojevrsnu odgovornost prema malom, ali znatiželjnom kolektivu mladih umetnika, muzičara, VJ-eva i drugih koji su bili zainteresovani za ovu vrstu umetničkog delovanja na tačkama preseka tehnologije i umetnosti. Problem je što su ti programi najskuplji, a najmanje vidljivi. Za mene je dovoljan uspeh što su neki od učesnika počeli da sarađuju sa nekim od naših gostiju na novim projektima i samim tim se uključili u evropske tokove. Njihov potencijal neće istruliti u Srbiji. S druge strane, i oni koji su ostali ovde obogatili su svoje softverske alatke i stekli nezamenjiva iskustva.
Što se tiče vizije i planova, može zvučati neobično, ali bez lažne skromnosti mogu reći da je festival već umnogome ispunio svoju misiju i došao do svog maksimuma. Što je možda i trebalo očekivati posle šest godina. Ostaje samo da nastavimo da svake godine donosimo što uzbudljiviji i, pre svega, aktuelniji program. Nakon svega što smo uradili i spiska izvođača koje smo predstavili, jedini razvojni put koji može stajati pred nama je širenje i komercijalizacija, približavanje konceptu velikih festivala kakvi su Sonar, Sync i slični. A to nije pravac u kome želimo da idemo. Samo naše postojanje i opstajanje pokazuje da postoji alternativa već ustaljenim putevima kojima ide organizacija kulturnih manifestacija.“
