fotografije: slaven radolović
Utisci Jugoslava Pantelića, direktora Jugoslovenske kinoteke, o upravo završenom Pulskom filmskom festivalu
Samo osam godina mlađa od u svetu najstarijeg Venecijanskog filmskog festivala, Pula poslednjih godina trči trku života, bolje reći maraton, koji sasvim dobro podnosi. Tim sa direktorkom festivala Gordanom Restović na čelu, te umetničkim većem koji čine Hrvoje Pukšec, Tanja Miličić i Majk Dauni, uspeo je da Puli povrati potreban značaj koji je dugo bio izgubljen.
Film S one strane Zrinka Ogreste očekivano je u Pulskoj areni ponovio trijumf sa poslednjeg izdanja beogradskog Festa. Ovaj hrvatsko/srpski film nagrađen je sa čak sedam Arena, koje podrazumevaju sve takozvane glavne kategorije (najbolji film, režija, scenario, glavna ženska i muška uloga). To znači da su, pored Ogreste, zaslužene Arene dobili i scenarista Mate Matišić, glumac Lazar Ristovski, koji je i koproducent ovog filma, te glavna glumica, izuzetna Ksenija Marinković.
Uz već godinama primetan manir hrvatskih producenata da čekajući strane međunarodne festivale preskaču prisustvo na nacionalnom festivalu (to najčešće nije uslov za prikazivanje filma u inostranstvu), stiče se utisak da je oskudan broj domaćih premijera bio uslovljen i izvesnošću pobede Ogrestinog filma već nagrađivanog na drugim festivalima. Iz ovog ili onog razloga, S one strane gotovo da nije imao konkurenciju u, za Pulski festival, najbitnijim kategorijama i – došlo je do zasluženog trijumfa. Od dva potencijalna konkurenta Ogrestinom filmu (Sve najbolje Snježane Tribuson i Život je truba Antonija Nuića, Fest 44), Nuićev poslednji učinak bio je izopšten iz konkurencije, a razlog je Majk Dauni, koji je producent Trube ali i jedan od članova umetničkog veća festivala. Nuićev Život je truba ovako je ispao žrtva, jer u pitanju je film koji je lako mogao da bude nagrađen u više kategorija. Sve najbolje Snježane Tribuson prijatno je iznenađenje ovogodišnje Pule. Za ulogu u tom njenom filmu Goran Navojec je zasluženo nagrađen za najbolju mušku epizodu. U međunarodnom programu takođe zasluženo trijumfovao je film o zabranjenoj ljubavi Nezakonito Rumuna Adrijana Sitarua.
Međutim, ovogodišnji festival u Puli bio je u znaku jedne glumice. Njeno ime je Ksenija Marinković, a nepravedno je nagrađena samo za glavnu ulogu u filmu S one strane. Žiri je bez problema ovu veliku umetnicu mogao da nagradi i za ulogu dijametralno drugačiju od one koju je ostvarila u Ogrestinom filmu a isto sjajnu, za ulogu u filmu Snježane Tribuson. Za razliku od lika žene koja u društvenoj i ličnoj tranziciji doživljava kulminaciju problema pripadnosti (S one strane), u filmu Sve najbolje Ksenija Marinković daje fantastičan omaž Štefici Cvek iz popularnog Grlićevog filma U raljama života, te na briljantan način ostvaruje ulogu gubitnice koja, verujući da to možda nije, uz splet samoobmana i klasičnih zabuna dolazi, baš kako i treba, za Božić do svoje nagrade. Zapaženu ulogu u ovom filmu ostvario je i Bogdan Diklić.
O značaju festivalskih premijera možda najbolje govori iskustvo filma Hjuston imamo problem slovenačkog reditelja Zige Virca, koji je iako bez velikog uspeha imao distribuciju u većem delu ex-Yu prostora, a ispostavilo se da je festivalski hit. Dokumentarna satira o jugoslovenskom svemirskom programu, sa Titom u glavnoj ulozi, film je vredan pohvale, ali i povratka pred publiku uz adekvatnu medijsku afirmaciju. Nakon što pogledate Vircovu majstoriju, s pravom se zapitate kako je moguće da ga neko (distributer) nije pretvorio u pravog pljačkaša bioskopskih blagajni čitave regije.
Za razliku od nacionalnog, program manjinskih hrvatskih koprodukcija bio je za učesnike znatno opasniji teren, na kome je trijumfovao rediteljski debi dvostruke (sada trostruke) dobitnice Zlatne Arene, Mirjane Karanović. Njen film Dobra žena nagrađen je za najbolju hrvatsku manjinsku koprodukciju, što je značajno priznanje poznatoj glumici i kao rediteljki.
Za potpisnika ovih redova, osim pomenute glumice Ksenije Marinković, događaj 63. Pule bilo je pretpremijerno emitovanje prve dve epizode najnovijeg projekta Dalibora Matanića, TV serije Novine. Snimana u Rijeci po scenariju Ivice Đikića i sa Brankom Katić u glavnoj ulozi, Novine su prva serija ovih prostora koja kvalitativno dostiže, u svakom smislu, one inostrane programe zbog kojih plaćamo skupe pretplate kablovskim operaterima. Život novinara, ali i onih koji rukovode (ili to žele) njihovim profesionalnim a samim tim i privatnim životom, sasvim će sigurno prevazići regiju i ostvariti uspeh na međunarodnom tržištu. Bravo za Matanića, prošlogodišnjeg Spartaka Pulske arene (Zvizdan).
Bila je to produkciona godina (2015), koja tek treba da bude prevaziđena na nekom novom, nadam se već sledećem izdanju Pula film festivala, koji sasvim je sigurno – ide napred.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
