Otvoren je i biće održan, pobedio je cenzuru ove vlasti, ujedinio je Balkan – sve je to festival "ne: Bitef", nezvanično/gerilsko izdanje 59. Bitefa, uspeo u nezamislivo kratkom roku i bez para
Kako to da ne:Bitef može, a 59. Bitef ne može – pitanje je čiji je odgovor postao očigledan nakon sinoćne predstave Proces Peliko na Fakultetu dramskih umetnosti kojom je počeo ovaj gerilski/nezavisni ne:Bitef.
Po jednima, ne: Bitef je zapravo isto što i 59. Bitef koji se nije održao samo što je ne- institucionalni, jer će Miloš Lolić i ekipa na njemu pokazati program koji su ponudili Odboru 59. Bitefa a ovaj ih odbio.
Po drugima, ne:Bitef je početak novog Bitefa, nezavisnog – otud i ono „ne“ u nazivu.
Obe varijante govore da je ne: Bitef bio dobra ideja.
Dokazao je pre svega da je jači od vlasti i njene cenzure, ali i da festival sa programom planiranim za Bitef može da se uradi bez para, i za nenormalno kratko vreme. Ideja o slobodi misli čini čuda, videlo se sinoć.
Zbog svega toga treba reći da je ne: Bitef postigao ono što 59. Bitef nije. Ujedinio je ljude, dao im snagu, dokazao ko je u pravu a ko nije.
Treba dodati i da je zbog ne: Bitefa u Beograd došao Milo Rau, evropski reditelj iako je persona non grata srpske vlasti. Da je za ne: Bitef pripremio predstavu Proces Peliko koju je, zbog njega a ne zbog predstave jer je nije ni video, odbio Odbor 59. Bitefa.
Proces Peliko je koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, čiji su autori Milo Rau i dramaturškinja Servan Dekl. Prethodno je izvedena u Lisabonu, Varšavi i Stokholmu. Kroz javno čitanje spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je pokrenula Francuskinja Žizel Peliko protiv svojih silovatelja, ova predstava dokumentarno svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.
Po evropskoj kritici, Proces Peliko je jedna od najboljih ovogodišnjih predstava. Publika na Fakultetu dramske umetnosti sinoć ju je gledala besplatno. Takođe, Proces Peliko je emitovan sinoć putem direktnog onlajn prenosa, predstava je na javnim gledanjima prikazana u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju, a do kraja festivala 18. decembra moći će da se vidi na YouTube kanalu „Svi u blokade / FDU“.
Zato što dokument o Žizel Peliko treba svi da vide, a i zato što je Bitef tamo gde se ljudi okupe – kao što glasi slogan ne:Bitefa.
U domaćoj verziji Procesa Peliko učestvuje 30 naših vrhunskih glumica, glumaca, kao i kulturnih radnika i radnica, građanskih aktivista i aktivistkinja poznatih po svojim profesionalnim dostignućima i angažmanu za bolje društvo.
Učestvovali su Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Brajović, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
