Makar je to hrvatsko/regionalno izdanje čuvenog mesečnika, kad je Bosna osvojila naslovnicu "Rolling Stonea", ne oklevam da za ovu priliku pozajmim naslov knjige/zbirke novinskih tekstova Danka Plevnika, s podnaslovom Vodič u Haag za autostopere (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb ‘97). Jer još od izbijanja Novog primitivizma pre nekih 30 godina, od Kongresa i Sch do Letu štuke čekamo da novi kvalitet s rokerske scene BiH probije marginu i ostvari značajan uticaj i u glavnoj struji
Ko nije primetio rasprodatu Halu sportova na Novom Beogradu krajem 2011. kad se Dubioza kolektiv (dalje: DK) iz klupsko-virtuelnog statusa prelila u velike dvorane, mora da se iznenadio razmerno brzim ponovnim pojavljivanjem ove neobične ekipe u prestonici Srbije. Ne samo da su ‘visoko zabacili’ najavivši sopstveni koncert u najvećem ovdašnjem zatvorenom prostoru, nego su mesece solidne pripreme (agencija Long Play) prekraćivali besplatnim unplugged nastupima na neočekivanim mestima (mora li se reći, skrećući masovnu pažnju), i nepretencioznim a tim efektnijim pojavljivanjima u prime–time TV-emisijama. Tako se i ničim izazvana najšira publika zapitala ko su opušteno drski momci u crno-žutim dresovima (vredni ko pčelice? balkanski kult?), malo s izbrijanim a malo nafarbanim glavama; i otkud baš ti ‘alternativci’ najprirodnije i najrazumljivije govore o nemirima u BiH, o čemu se trapavo izjašnjavaju ‘naši’ mediji i političari? (Inače, aktivistička DK je povodom građanskih protesta u BiH otkazala sve svoje komercijalne koncerte u toj zemlji do kraja 2014, najavivši da se solidariše s bitnim zbivanjima na ulici pa će tu i nastupati besplatno.)
Logo DK, patuljak s beretkom i drad-frizom, postajao je familijaran dok su se ulaznice prodavale u rasponu od 700 do 4000 din. ‘brendiranom’ naslovima njihovih numera Recesija, Tranzicija, Walter, Making Money, i naravno grupna karta Kolektivna dubioza. Uz to, deca naraštaja koji se upirao da bude ‘na liniji’, DK se ne libe da on–line pošalju – neretko pevanu – poruku aktuelnim povodom, pa su nam i off–line (u špicu gledanosti nacionalne TV) zborno uputili parafrazu Bajagine Zažmuri (Ne gledaj me kao Vučića/ Nije moja želja presuda… Pobedila je apstinencija).
Pre godinu objavljeni CD Apsurdistan – čiji već omot/grb višestruko urnebesno nadmašuje i kič-relevantnu heraldiku Karić Bros. – kruna je dosadašnjeg bogatog opusa DK. Iako brzo svoja ostvarenja oslobađa za besplatni download, ovaj ideološki najviše rege/rastafarijanizmom obojen bend voli i da svuda ima tradicionalne izdavače (u Srbiji, Multimedia Music), a za završnu pesmu – obradu Sjećam se KUD Idijota (Pula), uzora u doslednoj pank energičnosti – ugostili su srodne Atheist Rap (Novi Sad) i Hladno pivo (Zagreb). Prošle subote uveče zagrevanje su, takoreći svojim skraćenim/best of koncertom obavili A. Rap, u odličnoj formi za tekuću proslavu sopstvene 25-godišnjice.
Pošto je po želji DK izlaznost u Arenu bila veća nego na martovske izbore, s oko 12.000 posetilaca ovaj događaj stao je uz rame najvećih Dubiozinih samostalnih nastupa (u Zagrebu i Sarajevu). No nisu DK neiskusni u tom formatu, naprotiv! Njihov peti album Wild Wild East (2011) s pesmama na engleskom skupio je podršku međunarodne kritike, evropsku MTV nagradu (Best Adria Act) i mnogo nove publike širom našeg kontinenta, pa su svoj marš kroz festivale krunisali zavidnim pozicijama i povracima u ‘zvezdane termine’. Od osnivanja 2003. (od zeničkih Gluho doba i sarajevskih Ornamenata) kaljeni kroz klubove, marljivi live-radnici, DK su osvojili i velike pozornice. S kvalitetnim zvukom koji jednako efektno prenosi fank-lomljavu i HM-seču, i s atraktivno programiranim osvetljenjem, Dubioza ne zazire ni od koga. I uživo imponuje timski rad (nije kolektiv uzaludno u nazivu grupe), u zbijenom navalnom redu ne ističu se previše ni dvojica žargonski živopisnih pevača – Almir Hasanbegović i Adis Zvekić. Vladaju terenom kao buljuk mladih Karajlić dr. Neleta, a redovnom septetu povremeno se pridružuju još 2 svirača/bivša člana.
Okosnica repertoara su skorašnji albumi Apsurdistan (Volio BiH, Tranzicija, Prvi maj, K.P. Dom…) i Wild Wild East (Euro song, U.S.A.), naravno uz stare favorite i dijaloška skandiranja s drugom generacijom gubitnika tranzicije: Vlast i policija – Mito i korupcija! i Vratiće se Valter – J….. vam mater!. (Legendarni V.P. Valter poginuo je u noći na 6. april ‘45. prilikom oslobađanja Sarajeva. I nije saznao za Batu Živojinovića.) Uprkos refrenu Politika je kurva… DK nisu šubi-dubi(oza) ni apolitični, kamoli apatični. Opore teme utopljene su u poletni ska, neumorno vozi bas Vedrana Mujagića, ukrašava saks Maria Ševarca, u skladu DJing, dub-efekti i sitni vez harmonike, a duvačke sekcije su u publici. Pažljivo i pravilno dozirani folk naravno odbija čistunce, ali DK nikad ne zapadaju u unca-unca Kusturičinog No Smoking Orch. ili kerebečenje dijaspornog Kultur Shock.
Posveta nedavno preminulom Tusti (Branko Črnac, pevač KUD Idijota) otpevana je uz saradnju delegata A. Rap. No posle 80-ak žestokih minuta teško je odoleti euforiji i ofsajd-zamkama da makar ironično iskoriste oduševljenu masu za rokističke rituale, pa dramaturgiji koncerta zafali završni udarac. Pregrupisani za produžetak, bis počinju zloupotrebom ljige Divljih jagoda Krivo je more 2, i do 2 sata napune svojim standardima. Ovacije i onih koji su ih dosad promašivali na EXIT-u i Beer Festu… Pravedni trijumf političke nekorektnosti.
Vremena su kokuzna, a rolati se mora. Džoint il’ sarmu – čega ima. Najbolje oba.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
