Priča o dve strane novčića

Zamolili smo Bojanu Borić Brešković, direktorku Narodnog muzeja, da odgovori na najčešće postavljana pitanja i sumnje javnosti povodom rekonstrukcije zgrade Muzeja. Pristala je bez premišljanja uz komentar da je bolje da se sve razjasni i zamolila da razgovor obavimo putem mejla. Umesto odgovora na svako pojedinačno pitanje, dobili smo njen tekst o nekim od tema koje su nas zanimale.

Dakle: da li je tačno da sanacija depoa i nakon završetka rekonstrukcije zgrade ne zadovoljava neophodne standarde za čuvanje umetničkih dela, konkretno, da li su hidroizolacija i procenat vlage u depou odgovarajući njegovoj nameni? Zašto je zvanicama na otvaranju bilo vrućina pa su se hladili lepezama? Da li Narodni muzej ima sertifikat koji inostranim izložbama garantuje bezbedne uslove za izlaganje u njegovoj zgradi? Bivši ministar Bratislav Petković je rekao da će radovi koštati sedam miliona dinara, a koštali su 12 miliona. Šta je povećalo predviđenu cenu? Možda je na tom spisku i luster svarovski? Da li sada, mesec dana nakon otvaranja stalne postavke, svi njeni eksponati imaju legende – s obzirom da ih prvih dvadesetak dana nisu imali? Kad očekujete da će stalna postavka biti formirana, dakle, da će imati i 3D projekcije, i predstavu života u Belom Brdu, i slične detalje koje ste najavili i planirali? Da li bi sve bilo završeno da je otvaranje bilo šest meseci kasnije kako je planirano?

Na ova pitanja Bojana Borić Brešković je ovako odgovorila:

„Centralna zgrada Narodnog muzeja je nakon temeljne obnove otvorena pre mesec dana. Kulturna javnost Beograda dobila je konačno mogućnost posete stalnoj postavci centralnog i najstarijeg državnog muzeja. Veliki broj posetilaca i kvantitativno potvrđuje postojanje kulturnih potreba u meri koja često daleko prevazilazi pretpostavke. Svakako, otvorenost ne podrazumeva samo vrstu cilja ka kojem se stremilo, već takođe, početak dijaloga. Otvorenost znači i spremnost na promene, na odgovore koje zahteva sadašnji trenutak, na stalno unapređivanje i menjanje.

Imajući u vidu da se na otvaranje obnovljenog Narodnog muzeja predugo čekalo i da su građevinski radovi okončani proletos, zaposleni su danonoćno bili posvećeni finalnoj realizaciji stalne postavke kako bi u najbržem mogućem roku muzej bio otvoren. Uspeli smo da se za manje od tri meseca od završetka gradnje posetioci vrate u svoj muzej. Paralelno sa uživanjem u umetnosti, u centralnoj zgadi Narodnog muzeja obavljaju se poslednje provere složene funkcionalnosti muzejskog prostora i otklanjaju mogući nedostaci. Svako izvođenje radova podrazumeva adaptiranje prostora nakon izvedenih radova koji podrazumeva kako sleganje prašine tako i adaptiranje relativne vlage u prostoru u odnosu na spoljnu relativnu vlažnost. U slučaju Narodnog muzeja i izuzetno složenih zahvata vezanih za rekonstrukciju i adaptaciju, period adaptacije se dešava istovremeno s ponovnim životom muzeja, a referentne vrednosti temperature i relativne vlage u celom objektu prate se redovno – na dnevnom nivou kroz savremene sisteme, što je obezbeđeno sanacijom i adaptacijom.

Pitali ste za lepeze na svečanom otvaranju. Mikroklimatske promene u okviru muzejske zgrade se mogu kontrolisati i to se čini u skladu sa namenom i prohodnošću pojedinih prostora. Kada se pominje svečano otvaranje, vredi podsetiti da su lepeze sa likom „Devojke u plavom“ Đure Jaksića bile deo promotivnih aktivnosti i kao takve bile deljene zvanicama. Ipak, kada je broj ljudi u zgradi naročito velik, postoje ograničenja kada je i klimatizacija u pitanju. U sklopu ukupne kontrole prisustva to je jedan od razloga koji može da utiče na činjenicu da smo povremeno dužni da umerimo ulazak posetilaca u muzej kako bismo broj prisutnih održavali optimalnim.

Protekle sedmice bili smo domaćini delegaciji kolega iz Kine, dogovarajući sve pojedinosti o prvoj tematskoj izložbi koja će se održati u obnovljenom Narodnom muzeju. Razgovori su se, između ostalog, odnosili i na uslove izlaganja koji se podrazumevaju kada je reč o inostranim izložbama. Reč je o međunarodnom gostovanju Nacionalnog muzeja iz Pekinga, čime je ono potvrđeno i dogovoreno za kraj tekuće godine.

Odmah nakon gostovanja iz Kine, posetioci Narodnog muzeja bi od februara mogli da uživaju u izložbi italijanskog slikarstva koju bismo realizovali u saradnji sa Ambasadom Italije i Italijanskim institutom za kulturu.

Sledeća velika izložba bila bi posvećena stogodišnjici otkrića nekropole u Trebeništu. Narodni muzej se kao treća strana učesnica uključio u realizaciju pomenute izložbe, na kojoj zajednički sarađuju Arheološki muzej u Skoplju i Nacionalni arheološki institut s muzejom u Sofiji. Ovu izložbu i zajednički projekat navedenih institucija doživljavamo izuzetno važnim činom u cilju predstavljanja zajedničkog kulturnog blaga i promovisanja kulturne saradnje balkanskih zemalja.

Nadamo se da ovi planovi dovoljno govore u prilog izlagačkim mogućnostima i uslovima unutar obnovljenog muzeja.

Troškovi radova na zgradi Narodnog muzeja su javni, pažljivo planirani i realizovani u saglasju sa nadležnim ministarstvom i Vladom, uz neizostavnu saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Pre izrade samog projekta data je aproksimativna vrednost projekta. Uvećanje investicije bilo je očekivano imajući u vidu da je reč o sanaciji i adaptaciji istorijskog objekta iz 1903. i 1933. godine, koji nije namenski građen za muzejsku delatnost i da je od prethodne adaptacije proteklo više od pedeset godina.“

Gospođa Bojana Borić Brešković nije odgovorila na pitanje da li bi zgrada dobila potvrdu o tehničkom prijemu, odnosno da li bi sve bilo dovršeno a naročito stalna postavka, da je zgrada otvorena za Božić, kao što je prvobitno planirano, a ne za Vidovdan u čast prve godišnjice vlade Ane Brnabić. Sudeći po broju posetilaca i izuzetnom zadovoljstvu zaposlenih koji posle 15 godina imaju zgradu u kojoj mogu da rade, taj odgovor nije ni bitan. Kažu – sve će se završiti, bitno da publika opet može da uđe u zgradu Narodnog muzeja. Moguće – kažu oni kojima pravo na sumnju daje sećanje da je sva ova petnaestogodišnja rekonstrukcija Narodnog muzeja započeta samo da bi se obezbedili uslovi za čuvanje i očuvanje muzejske kolekcije. Šta vi mislite?