Televizijski programi poslednjih dana veoma liče na reklame za nova izdanja Siti rikordsa na TV Pinku. Sigurno ste se u prekidu nekog filma ili serije pitali koliko pevaljki i pevača objavi nedeljno novi materijal. Razlika je samo u tome što su nove zvezde kandidati koji se ne skidaju sa ekrana. TV Pink, umesto Stoje ili gospodina Joksimovića (što peva o drskoj plavoj ženi – obraćajući joj se kao objektu – šta ću kada volim plavo!), besomučno forsira Premijera i sve što vas na njega asocira. U novoj scenografiji Info topa vesti bi trebalo da izgledaju dinamično, ozbiljno i uverljivo. Ja lično čekam da, umesto „Retrovizora“ gospodina Živkova na TV B92, gospodin Mitrović angažuje Minimaksa da priča viceve i izvodi plesne koreografije sa Grand baletom, čije članice verovatno nose moldavske putovnice. Što se kandidata tiče – jedno im je zajedničko, izgledaju kao da ne žive u ovoj zemlji. Bata je u svetu filma, Labusu spotove režira Tarantino, Pelević roštilja u svojoj vili (tajna je u origanu), Pavković zatakao maramče u džepče civilke, Koštunica po Šumadiji još dublje traga za lepotom jezika, Šešelj radi ko kondukter u privatnom busu, gde drži prigodne govore a birači vade povlastice,Vuka picnulo za plakate, a jedan ima internet adresu www.predsednik.org. Sve u svemu, mnogo lepo žive ti naši kandidati uprkos teretu obaveza, što stranačkih, što državničkih, rekao bi čovek – lepa i rodna jesen u Srbijici.
Biralo se ovih dana naveliko, naša devojka pobedila na Elitovom izboru, ali pravo zezanje je, sudeći po 3K, bilo u Vlasini, a sve u slavu lepote i vina. Em se pije, em se bira kraljica, a u organizaciji sve zreli ljudi, karakterni, ozbiljni penzioneri, a ne neke barabe što će da prevare mlado žensko čeljade.
U emisiji „Konji ponovo jure“, ili slično, a sve na BK televiziji, video sam rezultate ovogodišnjeg konjičkog višeboja u Braničevu. Mi nemamo Alku (ni sinjsku ni Vujicu), ali imamo više disciplina vezanih za jahanje. Naš junak i vitez mora i topuzom u štit, i kopljem u metu i mačem po bostanu plus PTT-disciplina – poni ekspres (kod nas malo na partizanski – kurirsko jahanje). Uvek se setim omiljene slikovnice Kurir Dragan i njegovo konjče, e što je on jahao, a i konjče mu bilo mnogo pametno. Novi-stari šampion (ko u košarci) Braničevskog višeboja je gospodin Ljubiša Petković, koji je rekao da mu je ovo poslednje takmičenje. Zna čovek šta je dosta.
Konačno, osim predizbornih spotova mogli smo da gledamo basket i uživamo u pobedi. Najbolje je bilo, naravno, nakon finala kada je Saša Đorđević vrlo plastično opisao šta još treba imati veliko, osim srca, da bi se osvojilo zlato. Ceo RTS je disao kao jedno, pa se pred utakmicu sa Amerikom javila „Srbija danas“. Prvo su stanovnici sela Klek rekli svoje prognoze i šta će njihov Bodiroga da izvede, pa preko Kraljeva i Divca do Podgorice gde je anketirani građanin izrazio protest što je selektor zaobišao snajpera sa Morače – mladog Šćepanovića. Posle je počela pucnjava i lomljava, a sa ekrana je nestao Bajaga koji samo što je oduvao perce sa jahte kad mu utrapiše da viče „Alal vera!“. To je verovatno podsetilo Turke na našu viševekovnu vezu i podstaklo ih da u Americi navijaju za naše. Mnogo više me zbunila reklama za pivo koja ima više veze sa kriminalom nego sa kvalitetom piva. Dobrog momka i njegovu devojku ‘oće da mlate neke barabe, sve sa noževima i lancima (Savamalski gang), a on otvori konzerve piva i kaže – Pils brate! Posle mu ovaj glavni krimos bude kum na venčanju. Osim pedagoškog učinka koji je bio vidljiv na beogradskim ulicama nakon finala, ovaj spot verovatno ističe toleranciju i dijalog kao model komunikacije među mladim ljudima. Alal vera, brate!