Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Prošle nedelje, TV Politika proslavila je 16. rođendan. Sweet sixteen. U duhu jubileja, studio se napunio tv-licima koja su ponikla na TV Politici u Periklovo doba uredništva Aleksandra Tijanića. Kada sam čuo song o Politici otpevan sa vrha solitera, shvatio sam da je to bila epruveta za mnoge tv-eksperimente koji su usledili narednih godina. Među lepim i uspešnim zvezdama bile su (po devojačkim prezimenima koje pamtimo) Anja Ranković, Sneki Daki, Nataša Lekić, Maja Žeželj, Vanja Bulić, Zoran Baranac, Dina Čolić i Olivera Kovačević, jedina drugarica dama koja se još uvek isto preziva. Naravno, nad svima je lebdeo Tijanićev duh kao večiti učitelj i guru. Falile su mi Tanja Stevanović, Aida Đedović, a nisam video ni Nidžu Pandilovića, no život ide dalje i čudni su putevi slavnih. Od prvoboraca je među njima samo štrčao Kiza Betmen, sveže ofarban u narandžasto – Paket aranžman ne umire!
E, kad imate toliku količinu sujete na jednom mestu, onda počinju sitna prozivanja – ko je tu prvi došo, ko je kome bio urednik/urednica, ko je kome bio u komisiji za prijem. Kod žena je kao na godišnjici mature, koliko je koja dogurala, gde je danas, da l’ se udala i za koga, ima li dece, ukratko – kako se snašla. Generalno gledano, Tijanić je udao tolike seke, tako da se može smatrati najuspešnijim devojačkim bračnim savetnikom u Srbiji. Što se kaže, ispekle su zanat, dao im je hleb u ruke i izveo na put, a posle…
Posle Politike – priča se nastavila na BK televiziji, a neke su dogurale i do RTS-a.
TV Politika je takođe bila i prva medijska laboratorija za Roberta Nemečeka, danas najpoznatijeg urednika filmskog i serijskog programa u Srbiji. Istina, kao da smo zaboravili i narodnjački deo ove televizije, gde je žarila jedna Violeta Papić (Grand pre Granda), ili Minimax koji je svoj koncept stvorio upravo na Politici. Nije dakle falilo ni narodnjaka. Danas je televizija, kako se to kurtoazno kaže u krizi, a ja osim emisije „Pressing“ gledam samo muzičke spotove. Pobegle im misice.
Lepotice je zato prošle nedelje okupila kompanija Miss Yu – na gala večeri izbora u Centru Sava. Muzika – Lana Toković (indijanski motivi i domaći elektronski etno), režija – Vesna Jugović, tema – život i delo Nikole Tesle, scenografija stenje i kamenje. Godinama je zabavno gledati ove igrokaze koji su se bavili Kosovskom bitkom, Vinčom, kosmosom, ukratko svim srpskim mitovima. Ove godine su se zbog jubileja razne dileje u Hrvatskoj i Srbiji latile Tesle, pa smo imali fešn vik sa visokofrekventnim strujama, a sada su i lepotice stupale po nekakvim klisurinama. Da, slučaj je hteo da ovo bude ujedno i poslednji izbor za Miss SCG, lepota je poslednja izbledela. Prvo su u CG ukinuli dinar, pa su smanjili carinu za polovnjake, pa je puk’o Evrosong, na kraju smo podijelili đevojke. Gospođa Jugović je cure vodila na pripreme po Italiji i Grčkoj bože me sačuvaj kô Ilija Petković. Cice su defilovale u kostimima, spiker je opisivao njihove hobije i želje dok su stupale u kupaćim kostimima. Najpopularnija zanimanja su voditeljke i PR menadžerke, a uzori se kreću u rasponu od Isidore Bjelice (harizma), preko Vlade Divca (humanost) do Anđeline Džoli (borbenost). Impresivan je bio i broj sponzora (uglavnom malih privrednika velikog srca) koji su izabrali svoja zaštitna lica. Pokrovitelj manifestacije bilo je i Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge. Na kraju su finalistkinje, njih 10, pokazale zavidno znanje o Nikoli Tesli, uključujući i neuspelo provodadžisanje Laze Kostića (hteo je da spoji najpametnijeg Srbina i najlepšu Srpkinju Lenku Dunđerski). Čuo sam da je Tesla redovno komunicirao sa vanzemaljcima, takoreći bili su u stalnom kontaktu. Sve su to sojčice devojčice znači lepo znale, znači uprkos tremi i skoro je svaka dobila svog znači sponzora, koji nije znači vanzemaljac. Pobedila je devojčica iz Australije koja voli da igra fudbal. Tako je izbegnuta situacija da se žiri odluči za devojku iz Crne Gore. Naša, al’ nije odavde. Manje-više bila je to loša verzija dosadašnjih izbora, ali pokazalo se da ponovo nismo u stanju da upakujemo jedan srpski brend. Lepe devojke su, navodno, zaštitni znak Srbije, imamo manekenke koje su se udale za milionere, mnoge ovdašnje devojke su poznate i uspešne u modnom biznisu. „Elit“ izbori su neuporedivo profesionalniji, ali tu nam stranci prepakuju lepojke u svoju ambalažu, a Miss Yu i dalje forsira jabuke ajdare, neprskane, uz šou-program dostojan one pesme Laboratorije zvuka Jelo, Jelo imaš lepo telo, il one narodne – noga lička a cipela bečka!
Što se znači tiče nesrećnog Tesle, u Smiljane je posle 150 godina stigla struja, pravi se memorijalni kompleks oko rodne kuće, a čak su i lokalni bizgovi iz kafane u Smiljanu shvatili da nema veze što nije katolik, bio je nači velki čoek!
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve