Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Posle punih 15 godina kontinuirane podrške, Ministarstvo kulture je prvi put odbilo da finansijski podrži program Nišvila posvećen jednom od najvećih romskih pevača Šabanu Bajramoviću.
Direktor festivala Ivan Blagojević oštro je kritikovao odluku, navodeći da su čelni ljudi Ministarstva i do sada izdvajali nedovoljna sredstva, ali da su ipak pokazali znak poštovanja i prema Bajramoviću, ali i prema festivalu u naporima da očuvaju njegov lik i delo, pišu Južne vesti.
Program, koji je tradicionalno okupljao 16 bendova i orkestara koji izvode Šabanovu muziku na Letnjoj pozornici, ostao je bez „skromnih“ 120.000 dinara, koliko je Ministarstvo izdvajalo prethodnih godina.
„Sredstva kojima je Ministarstvo kulture prethodnih godina pomagalo ovaj projekat iznosila su skromnih 120.000 dinara i bila su nedovoljna za isplatu samo jednog benda ili dela tehnike, ali su bila znak poštovanja prema umetniku kakav je bio Šaban Bajramović, a i bila su svojevrsna podrška Nišvilu da istraje u naporima za očuvanje njegovog lika i dela. Bojim se da su čelni ljudi Ministarstva kulture u borbi za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa zaboravili na doprinos istom tom nasleđu i jednog pripadnika romske zajednice“, izjavio je Blagojević.
Šaban u Nju Orleansu pored Luja Armstronga, Reja Čarlsa i Džejmsa Brauna
Ističe da je odluka Ministarstva posebno kontradiktorna s obzirom na to da je sam Šaban Bajramović jedini srpski umetnik koji je imao svoju postavku u najpoznatijem svetskom džez muzeju u Nju Orleansu punih deset meseci i da je Ministarstvo kulture 2008. godine, nakon njegove smrti, organizovalo spektakularni omaž u Sava Centru.
Blagojević podseća da je Nišvil 2010. godine organizovao prikupljanje sredstava za izradu i postavku spomenika Šabanu Bajramoviću na amfiteatru na nišavskom keju u centru grada.
U Rešenju Ministarstva, Komisija je obrazložila odbijanje navodeći da je reč o dobrom projektu i realizatoru, ali da je „budžet projekta dosta zahtevan“.
„Nažalost, uzimajući u obzir da je budžet projekta dosta zahtevan, kao i trenutne mogućnosti konkursa i preporuke koje je dostavio Nacionalni savet, ove godine komisija je bila u situaciji da prednost da drugim projektima ove manjine, koji su u znatnijoj meri značili kulturnom životu romske zajednice“, navodi se u obrazloženju.
Blagojević napominje da je Konkurs raspisan krajem decembra 2024, a rezultati objavljeni tek 16. decembra, što je dodatno otežalo planiranje.
Nedavno je Blagojević za „Vreme“ rekao i da Nišvil džez festival (Nišville Jazz Festival), iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi, ove godine nije dobio ni dinara od države, a resorno Ministarstvo kulture uputilo je organizatore tog renomiranog festivala da se obrate lokalnoj samoupravi.
Naveo je da je obrazloženje Ministarstva kulture o tome zašto je Nišvilu uskraćeno državno finansiranje „vrlo čudno“.
„Nisu naveli zbog čega nas odbijaju, već su nam dali dobronamerni savet da festival možemo da organizujemo sami i uz pomoć grada Niša. Verovatno su mislili da je 55 miliona dinara veoma veliki novac, iako znaju koliko košta opremanje razglasom i video produkcijom samo jedne bine, a Nišvil ima 10 bina, i da samo jedan bend na otvaranju festivala, Level 42, koštao više od pet miliona dinara, koliko je dalo Ministarstvo prošle godine“, kaže Blagojević.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
