Narodno pozorište na meti

Prvo je Jovan Despotović, pomoćnik ministra kulture, nazvao Narodno pozorište rupom bez dna u koju se mesečno slije oko 250.000 eura, zatim je Ljubivoje Tadić, upravnik Narodnog pozorišta, zamerio ministarstvu „nerad i nedostatak programa“, činilo se da će se najveći nacionalni teatar i njegov osnivač obračunati, ali, ubrzo, sukob je obustavljen saopštenjem ministarstva u kome je sve proglašeno nesporazumom.

Događaj koji je mogao da obeleži kraj sezone bio je povod razgovoru s Ljubivojem Tadićem: „Normalno je da partnerski odnos, a mi ga imamo, podrazumeva i sporazume i nesporazume“. U toj normalnoj pojavi, Ljubivoju Tadiću je zasmetalo to „što je ministarstvo moralo da zna da mi baš tada imamo premijeru opere Ivica i Marica i da na Sterijinom pozorju igramo Veliku dramu, što znači da je na ta dva događaja, velika događaja, bilo angažovano 400 ljudi“. „Ti ljudi ne zaslužuju da budu predmet bilo čije prozivke. To me je pogodilo. Zatim, imali smo uspešnu sezonu u kojoj smo, i pored materijalnih problema, premijerno izveli veliki broj dela i odigrali više od 500 predstava. Sve to, naš repertoar, naša htenja neko može da hvali ili kudi, ali nipodaštavanje ne dozvoljavam. Pozorište je u ogromnoj produkciji, a o kvalitetu govore ovacije koje smo doživeli i koje je moguće meriti decibelima.“

Na primedbu da su kritičari bili uzdržaniji od publike, Ljubivoje Tadić odgovara pitanjem „koji kritičari“ i ocenjuje da su „Hasanaginica, Mileva Ajnštajn i Velika drama predstave koje bi svako pozorište poželelo. To su tri pravca čitanja, namerno smo se odlučili za tu koncepciju zato što hoćemo da utičemo na razne kategorije gledalaca. Zadovoljan sam umetničkim svojstvima naših predstava“. Koliko zna, najviše primedbi odnosilo se na odluku da težište dramskog repertoara bude domaći tekst, „mada smo na našim drugim scenama igrali strane savremene autore Rejvenhila, Rezu, Šeparda, a sada na Velikoj sceni uveliko spremamo Ibzenovog Neprijatelja naroda. Kod nas se često presuđuje na osnovu sagledavanja detalja, a ne celine, otud te primedbe“. Za ciklus domaće drame odlučili su se „zato što je to težište oko koga se skuplja publika, a i zato što Narodno pozorište decenijama nje prednjačilo u igranju domaćih autora. Mnogi, pa čak i najbolji poput Dušana Kovačevića, sada će prvi put biti igrani na našoj sceni“.

„Igramo tekstove koji su moj doživljaj sveta, naravno, uz saglasnost saradnika“, kaže Tadić. Nakon domaće drame, sledi strana klasika: nakon Ibzenovog Neprijatelja naroda, premijera će biti do kraja ove sezone u režiji Bore Draškovića („nije radio u Beogradu od 1969. godine“), slede Geteov Faust u režiji Mire Erceg, i Šekspirov Hamlet u režiji Ivane Vujić. „Posle Kovačevića, radićemo naslove tradicionalno vezane za naše pozorište: Gospođu ministarku i Koštanu. Hteo bih da napravimo program za građansku publiku Srbije.“ Jedan od bitnih uspeha ove sezone, ocenjuje gospodin Tadić, jeste napredak u sva tri ansambla. „Drama je prošle godine bila na trećem, sad je na prvom mestu po broju gledalaca. U Operi su izvedene dve predstave: Trubadur i Ivica i Marica, i obnovljena je Ana Bolen, koja je u novoj verziji bila bolja od premijerne. U Baletu se mnogo radilo na očuvanju postojećih predstava, a urađene su i dve premijere Dr Džekil i Mr Hajd, i Limeni doboš.“

Da li je bilo grešaka? „Scena Rezime je jedna od mojih grešaka. Želeo sam da napravim literarnu scenu: u ansamblu u kojem 26 glumaca ima spremne monodrame ili male dramske forme zaista se oseća potreba za takvim prostorom. Bio je to eksperimentalni rad, ali nisam očekivao da će trajati samo nedelju dana. Ispostavilo se da nije rešeno pitanje vlasništva tog prostora i mi smo ga napustili.“ Gospodin Tadić se nada da će savezno ministarstvo odbrane pozitivno odgovoriti na njegov predlog da Narodnom pozorištu ustupi na određeni rok deo Doma vojske gde bi se napravila scena od 500 do 600 mesta. „Narodnom pozorištu je neophodna još jedna scena.“ Gospodinu Tadiću se pripisuje u grešku igranje u pozorištu kojim upravlja. „Igram u Velikoj drami, to je ansambl predstava, želeo sam da u predstavi kakvu nismo dugo imali odigram epizodu. I, sada ću to prvi put izjaviti: za tu ulogu ne primam honorar, ne probam na uštrb radnog vremena pa zato radim po 16 sati dnevno i treći demanti – nećemo igrati Radovana Karadžića.“ Zašto je na repertoar uvrstio Dijalog u paklu, predstavu čiji je producent? „Zato što je to jedna od navažnijih predstava koja je postavljena prošle decenije, i u estetskom i u društvenom smislu. Igramo je bez reklame i ne štetimo nikome, osim onima koji bi voleli da nikad nije postavljena.“

„Od 1. septembra trebalo da radimo po zakonu o Narodnom pozorištu, prednacrt je gotov. On bi trebalo da reši sva pitanja odnosa države i pozorišta i da pokrene sva pitanja unutrašnje organizacije koja će biti rešena statutom i novim pravilnicima o radu.“ To znači da će se znati koliko sada među zaposlenima ima viška. „Taj broj je zanemarljiv. Broj angažovanih će zavisiti od produkcije. Recimo, ove sezone smo tokom jedne večeri igrali i po šest predstava: tri kod nas, i tri gostovanja. Za to treba puno ljudi. Moramo da vodimo računa i o socijalnoj dimenziji.“ Skupština je usvojila Tadićev predlog o beneficiranom radnom stažu baletskih igrača „pa sada imamo manjak igrača“. Najvažniji boljitak Tadić očekuje od dela zakona koji definiše finansiranje. „Ove sezone zaradili smo 14 odsto budžeta, očekujemo da će iduće sezone taj procenat biti viši, pa sam, na osnovu te procene, predložio ministarstvu da učestvuje u novim projektima sa 80 odsto, a da ostatak obezbedimo mi. Ove sezone bilo je obrnuto, ali, ako se sporazumom definiše procenat našeg i njegovog učešća, onda će ministarstvo to morati da poštuje. Znam da naše pozorište, za razliku od svih u regionu, i to sa ovakvom produkcjom, dobija najmanji budžet.“ Konkretno, za plate pozorište od ministarstva dobija neto osam i po miliona, a za mesečno održavanje 1.400.000 dinara.“

Da li očekuje vreme „dobre saradnje u programskoj i finansijskoj politici“, kao što je najavilo ministarstvo u nedavnom saopštenju pomirenja? „To je nužno zato što jedna dobra sezona, kao ova, treba da bude delić onoga što treba da se desi. I, ako ne postoji atmosfera nepoverenja i pritisaka, to će biti moguće.“