Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
U Beogradu je u 64. godini preminuo Mika Dajmak, novinar, kuvar i dobar čovek

Mika Dajmak bio je ličnost rableovska, razuzdani i uvereni hedonista. Rableovskim rečnikom: poguzija, izjelica, masloguzan, popilica, sjajan kuvar i uopšte laf i drugarčina, sasvim nalik na tebe, čitaoče. Otkad ga znam – a to je nekih četrdesetak godina – kuvao je strasno i opsesivno, pa je onda isto tako jeo i pio, sve u društvu dobrih ljudi i lepih žena. Osim toga, pisao je knjige i novinske članke o hrani i vinu; kuvare svih vrsta, male i velike. Počeo je – ako se dobro sećam – od serije recepata koja se zvala Kuvar dva debela novinara, po emisiji koju su imali na TV Studio B mnogo pre ovih novih i postmodernih TV zvezdi. Sledila su Šaputanja iz rerne, u dva nastavka (valjda), pa čitav niz knjižica kojima se broja ne zna, a sve na istu temu. Te jela, posna i mrsna, te šta se sve može skuvati u mikrotalasnoj rerni (ne biste verovali), te Gozba (Symposion), političko-kulinarski pamflet u dva nastavka (Gozba i Praktikum). Vrhunac je bila poslednja (nažalost!) knjiga Viljuškom po ex YU: nadahnut i sistematičan pregled lokalnih kuhinja svih šest republika i dve pokrajine mučene SFRJ, sa usputnim osvrtima na kuhinje naših bivših susednih zemalja, od Albanije do Austrije.
Poseban opus Mike Dajmaka bio je Mali kuvar, koji je donedavno izlazio svakog petka u „Danasu“, prelomljen tako da se može sačuvati za kasnije. Osim – naravno – kulinarske kompetencije, odlike ovog serijala bile su Mikin smisao za humor i sjajan stil pisanja. Povremeno sam mu zamerao da u receptima zanemaruje beli luk i optuživao sam ga da podleže malograđanskom ukusu „nove kuhinje“, koja je čista podvala i hohštapleraj, da vam odmah kažem. Koji bi to kuvar sa Menhetna napravio Mikin proslavljeni i čuveni prebranac, verovatno njegov šampionski recept? Užasnuli bi se, a nama je bilo tako lepo… Prebranac u kome zabrinuto plivaju cele zelene ljute paprike; kol’ko pasulja (belog tetovca) tol’ko luka i još razni misteriozni začini, pa sve lepo prošaputalo u rerni dok se nije napravila ona nežna rumena korica gore…
Uz svako jelo Mika je preporučivao vina. Razumevao se u vina strašno, fakat. Znao je svu teoriju – kakav bouquet, koja robustna oštrina, uz koje jelo ide i onaj zadnji ukus iza nepca, tanin i to – dok smo mi, ignoramusi u teoriji, tek malko natucali praksu. Nama je vino bilo crno ili belo; roze nismo ni pipali, iz razloga higijenskih. Miki je svako vino bilo priča bez kraja. Bio bi postao dobar sommelier, samo kad ne bi morao da pljune gutljaj posle svakog probanja.
Pored svega toga i – uveren sam – zbog svega toga, Mika Dajmak bio je dobar čovek i bio je naš.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve